Može li se jesti previše voća?
Voće je neizostavni deo uravnotežene ishrane jer, zahvaljujući vlaknima, pruža osećaj sitosti, hidrira organizam, a ćelije snabdeva energijom.
Foto: Pixabay
Međutim, postoji li granica kada je količina voća u pitanju i gde se ona nalazi? Postoje li oni koji ne smeju da jedu sočne plodove jarkih boja?
Nutritivni sastav voća drastično se razlikuje između pojedinih vrsta. Voće obično sadrži važne vitamine, minerale i druga jedinjenja, kao što su antioksidansi, izuzetno korisni za telo.
S druge strane, ovi plodovi bogati su prirodnim šećerima, što može zabrinuti neke koji iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga paze na unos ugljenih hidrata.
Za prosečnu osobu, veće količine voća možda neće predstavljati zdravstveni rizik sve dok ono čini deo opšte uravnotežene i zdrave ishrane. Međutim, kod nekih stanja kod kojih voće može da utiče na varenje ili metabolizam mora da se vodi računa o količini unosa voća. Svako ko nije siguran da li sme da jede voće treba da se posavetuje sa lekarom.
Prednosti ishrane bogate voćem
Konzumiranje voća pruža niz zdravstvenih koristi za telo. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država navodi da je voće izvor važnih hranljivih materija i vitamina, koji kod nekih osoba mogu biti deficitarni, poput vlakana, kalijuma i vitamina C. Unos ovih jedinjenja može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti, moždanog udara i srčanog udara.
Redovna konzumacija voća, kao deo zdrave ishrane, takođe može pomoći u kontroli krvnog pritiska i holesterola, poboljšanju zdravlja creva i probave, zaštiti od određenih vrsta raka.
Voće je bez holesterola, prirodno ima malo natrijuma i masti i, uglavnom, ima malo kalorija.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) takođe voće i povrće definiše kao deo zdrave ishrane kojom se može pomoći osobi da smrša ili održi umerenu težinu.
Voće obiluje vlaknima i vodom. To ovu hranu čini zasitnijom, ali manje kaloričnom od drugih namirnica sličnog sadržaja vlakana, ali bogatijih skrobom ili masnoćama.
Odabir voća umesto druge visokokalorične hrane koja je manje hranljiva može dobro doći kada je potrebno smanjiti ukupan unos kalorija.
Da li je moguće jesti previše voća?
Iako previše bilo čega na tanjiru možda nije dobro, veoma retko će se desiti da osoba pojede previše voća. Konzumiranje celog ploda može biti odličan mehanizam za ograničavanje količine pojedene hrane jer zahvaljujući zasitnosti voća osetićemo sitost pre nego što pojedemo previše.
U stvari, mnogo češće se dešava da ljudi ne konzumiraju dovoljno voća. Rezultati nekih istraživanja pokazuju da samo između 2,2 i 3,5 odsto odraslih konzumira dovoljne količine voća i povrća. Drugo istraživanje pokazuje da 37 odraslih unosi nedovoljno voća i povrća.
Glavna briga koju neki ljudi imaju u vezi sa voćem je količina šećera koje sadrži. Voće je bogato prirodnim šećerima, a telo može sam da pretvori šećere u masti za kasniju upotrebu ako ih odmah ne sagori.
Ove vrste šećera same po sebi mogu biti pokazatelj povećanja telesne težine i drugih metaboličkih problema. Zbog toga neki ljudi osećaju da unosom većih količina šećera mogu povećati nivo masti i dovesti do povećanja telesne težine. Međutim, to možda nije slučaj.
Rezultati istraživanja objavljenog u stručnom časopisu Nutrients Trusted Source sugerišu da većina voća zapravo dovodi do mršavljenja. Mnogo je razloga za to, uključujući svojstva voća da ima malo kalorija po porciji, da sadrži vitamine i fitojedinjenja neophodna za idealno zdravlje, da mikrobiom creva može održavati zdravim, kao i, već pomenuto svojstvo da je bogato vodom i vlaknima, što povećava osećaj sitosti.
Voće ili voćni sok
Uprkos tome što ima veoma korisna vlakna i dosta tečnosti, voće sadrži i jednostavne šećere. U nekim slučajevima, ovo nije baš dobro. Na primer, iz voćnih sokova uklanjaju se vlakna i čvrste materije plodova. Tako ostaje napitak bogat šećerom.
Voćni sokovi su takođe manje zasitni od celog voća. Ovo može omogućiti nekome da popije mnogo više soka nego što bi mogao da pojede voća, što bi moglo u velikoj meri povećati količinu šećera koja se unese iz voća.
Neka istraživanja ukazuju na štetnost unosa voća u obliku soka ili kaše za određene starosne grupe, uključujući decu.
Američka akademija za pedijatriju preporučuje 235 mililitara voćnog soka dnevno za decu stariju od sedam godina. Unos voćnog soka ne bi trebalo da prelazi 120 mililitara dnevno za decu uzrasta od jedne do tri godine. Deca od četiri do šest godina ne bi trebalo da konzumiraju više od 180 mililitara dnevno.
Prekomerna konzumacija hrane ili napitaka bogatih šećerom, kao što su voćni sokovi, takođe može da podstakne određena stanja, kao što je metabolički sindrom.
Jedna studija iz 2020. godine otkrila je da tanko crevo pomaže u usporavanju apsorpcije fruktoze (vrsta šećera iz voća), pre nego što stigne do jetre. Na taj način telo štiti jetru od preopterećenja takvim šećerima.
Sporiji unos šećera, koji se postiže konzumiranjem čvrste hrane ili raspoređivanjem slatke hrane tokom dužeg perioda, može omogućiti crevima da efikasno kontrolišu količinu šećera koji stiže u jetru.
Međutim, kada ima previše šećera i tanko crevo ne može odjednom da ga preradi, kao što je slučaj sa tečnim izvorima šećera, u jetru stiže više šećera. To jetru opterećuje i ona ne stiže da obradi sav šećer koji joj je dopremljen.
Dodatni napor koji se ulaže u preradu šećera, kao i dodatni šećer koji nastavlja da stiže do jetre mogu dovesti do stanja kao što je metabolički sindrom. Istraživači su verovali da se fruktoza prvo metaboliše u jetri. Metabolički procesi u tankom crevu su otkriće novijeg datuma.
Iako stoprocentni voćni sok može činiti deo dnevnog unosa voća, neki ljudi će možda morati da vode računa o količini.
Dijabetes i voće
Dijabetičari moraju strogo da paze na unos hrane koja će uticati na nivo šećera u krvi. Budući da je voće bogato šećerom, neki ljudi sa dijabetesom izbegavaće voće. Međutim, lekari obično kažu da dijabetičari treba da jedu voće u nekom obliku, jer ono sadrži zdrave minerale, hranljive materije i fitokemikalije.
Istraživanje objavljeno u časopisu Diabetes Care ukazuje na to da, kada se jede u okviru uravnotežene dijete, šećer u celom voću nema isti efekat kao drugi šećeri poput belog šećera. Konzumiranje celog voća umesto zaslađivača može rezultirati boljom kontrolom šećera u krvi, a čini se da neće imati negativan efekat sve dok osoba drži unos ovakvih ugljenih hidrata na oko 12 odsto od ukupnog kalorijskog unosa.
Rizik od dijareje
Voće je bogato prirodnim vlaknima i šećerima. Previše vlakana može kod nekih ljudi izazvati dijareju. Kombinacija velike količine tečnosti, vlakana i nekih šećera može imati prirodni laksativni efekat kod nekih osoba.
Pročitaj još
Koja je optimalna količina voća?
Preporučena dnevna količina za odrasle žene je jedna i po do dve šolje voća, dok za muškarce ta količina treba da iznosi između dve i dve i po šolje seckanog voća svakog dana sve dok ne napune 60 godina, nakon čega je preporuka da pojedu dve šolje.
To nije nužno idealna količina za svaku osobu. Međutim, konzumiranje barem ove količine voća može pomoći u unapređenju opšteg zdravlja.
Individualne potrebe osobe za svežim voćem i povrćem mogu da variraju u zavisnosti od visine, težine, pola, starosti, fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja.
Jedna studija otkrila je da veći unos voća ima više zaštitnih efekata na zdravlje. Konzumiranje sedam i po porcija voća i povrća svakog dana rezultiralo je manjim ukupnim rizikom od raka. Takođe je otkriveno da konzumiranje 10 porcija dnevno, što je dvostruko više od trenutne preporuke, smanjuje rizik od smrtnosti od svih uzroka, kao i od srčanih, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
Sve dok osoba ima uravnoteženu ishranu koja je bogata drugim osnovnim namirnicama, a da hrana nije brza ili previše procesuirana, unos celog, svežeg voća u gotovo bilo kojoj količini može biti zdrav dodatak većini dijeta. Drugi faktori, uključujući metabolička stanja kao što je dijabetes, mogu uticati na količinu koju bi trebalo konzumirati.
Rezultati nekih istraživanja pokazuju da ljudi sa dijabetesom treba da jedu voće, ali isključivo celo, sveže i bogato vlaknima umesto voćnih sokova i hrane bogate skrobom.
Neki programi ishrane, kao što je keto dijeta, propisuju drastično smanjen unos ugljenih hidrata. U takvim slučajevima biće dosta teško pojesti previše voća ako se pridržavate dijete.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
.jpg "Jim Beam obustavlja proizvodnju u glavnoj destileriji na godinu dana")
Jim Beam obustavlja proizvodnju u glavnoj destileriji na godinu dana
04.01.2026.•
1
Jedan od najpoznatijih proizvođača burbona na svetu, Jim Beam, privremeno će obustaviti proizvodnju u svojoj glavnoj destileriji u Kentakiju tokom 2026. godine, potvrdio je portparol kompanije.
Kuhinjska ili morska so: Šta je bolje?
03.01.2026.•
4
So je neophodan začin u svakoj kuhinji, sastojak koji ima moć da transformiše ukus skoro svakog jela.
"Ruska salata" nije bez goveđeg jezika: Ovo je priča o nastanku
31.12.2025.•
1
Nezamislivo je organizovati slavlje, prazničnu trpezu bez glavne zvezde stola - ruske salate. Jede se širom sveta i svaki je recept ispravan, ali nijedan nije originalan.
Kačamak - od srednjevekovnog ognjišta do modernog restoranskog tanjira
31.12.2025.•
0
Nekada skromno jelo, kačamak je danas stigao i do tanjira restorana visokog standarda, pokazujući da tradicija i savremen pristup mogu ići ruku pod ruku.
VIDEO: Najveći kapućino sa jestivim zlatom poslužen u rastoranu u Sarajevu
28.12.2025.•
3
Najveći kapućino sa jestivim zlatom ponudio je jedan restoran u Sarajevu, a cena ovog luksuznog napitka košta 100 konvertibilnih maraka, odnosno oko 50 evra.
Kuvarica otkriva: Ovo je tajni sastojak koji čini svako jelo ukusnijim
26.12.2025.•
0
Svaki kuvar ima tajni sastojak koji čini da hrana postane neodoljivo ukusna.
Čokolada bi mogla da nestane do 2050. godine
24.12.2025.•
2
Ekstremni vremenski uslovi ugrožavaju budućnost zasada kakaa širom sveta, što predstavlja ozbiljnu pretnju za budućnost industrije čokolade.
Siti, ali za desert uvek ima mesta: Evo šta stoji iza tog osećaja
23.12.2025.•
0
Ustajete od stola posle svečanog ručka, siti od odlične gozbe. Zaista niste mogli da pojedete još jedan zalogaj - osim, možda, jedno parče torte.
Saveznik protiv demencije povezane sa starenjem: Punomasni sir i pavlaka
18.12.2025.•
0
Naučnici su ljudima konačno dali zeleno svetlo da mogu da jedu više – oni koji vole masni sir i pojedu nekoliko kriški dnevno verovatno pomažu svom mozgu da se odupre propadanju povezanom sa starenjem.
Novosadska firma čiji je proizvod povučen iz prodaje u Hrvatskoj: Razlog je slovna greška na ambalaži
12.12.2025.•
9
Novosadsko preduzeće "PIP", čije su pšenične tortilje povučene sa tržišta Hrvatske, navodi da u proizvodnji ne koriste, niti su ikada koristili neodobreni aditiv kalcijum sorbat.
Šta ne treba piti na prazan stomak
12.12.2025.•
3
Bilo da ste se tek probudili ili je prošlo dosta vremena od poslednjeg obroka, posezanje za određenim pićima može izazvati nelagodnost i iritirati želudac.
Egipatsko jelo košari i italijanska kuhinja na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa
10.12.2025.•
0
Košari, ljuto jelo od sočiva, pirinča i testenine koje se često prodaje na ulicama Egipta, i italijanska kuhinja dobili su priznanje Uneska kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Šest namirnica koje nikada ne bi trebalo čuvati u plastičnim posudama
07.12.2025.•
0
Smanjenje bacanja hrane je odličan način da umanjite uticaj svog domaćinstva na životnu sredinu, a istovremeno uštedite na budžetu za namirnice.
Ovo su najguglaniji recepti u 2025. godini - piletina, začinjeni med i zdravi slatkiši među favoritima
07.12.2025.•
0
Google je objavio listu najtraženijih recepata u 2025. godini, otkrivajući šta je svet najviše kuvao, spremao i degustirao tokom godine.
TasteAtlas objavio listu najboljih svetskih kuhinja: Italija na vrhu, Srbija sve bolje kotirana
07.12.2025.•
2
Prestižna gastronomska platforma TasteAtlas, poznata kao svetska enciklopedija ukusa i jela, objavila je novu listu najboljih kuhinja sveta za sezonu 2025/2026.
"Karbonara rat" u Evropskom parlamentu: "Da i ne pominjemo pančetu u karbonari"
30.11.2025.•
3
Karbonara, italijanska pasta sa sosom od jaja, tvrdog sira, dimljenog mesa i bibera — bez pavlake, postala je predmet afere.
Četiri načina na koje topla čokolada može biti dobra po zdravlje
30.11.2025.•
0
Šolja tople čokolade može biti utešan napitak tokom jeseni i zime.
Evropski sud pravde: Bezalkoholni džin ne postoji
29.11.2025.•
0
Najviša pravosudna instanca Evropske unije, Evropski sud pravde (ECJ), presudio je da bezalkoholno piće ne može da bude prodavano kao džin, jer je to ime rezervisano za specifično alkoholno piće.
Zamrzavate sir: Evo zašto to ne bi trebalo da radite
29.11.2025.•
1
Iako je dobar komad sira prilično vešt u konzervaciji i može dugo trajati u frižideru, postoji jedna ključna greška koja može da uništi njegov ukus i teksturu.
Ko pije rakiju iz Srbije: Najviše žestokih pića izvozi se u Hrvatsku
23.11.2025.•
1
Srbija je tokom 2024. godine izvezla 3.942 tone žestokog alkoholnog pića, ukupne vrednosti 2,5 milijardi dinara, što je oko 21 milion evra, pokazuje zvanična statistika.
Komentari 1
Србин пише ћирилицом
Наравно да не!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar