Može li se jesti previše voća?
Voće je neizostavni deo uravnotežene ishrane jer, zahvaljujući vlaknima, pruža osećaj sitosti, hidrira organizam, a ćelije snabdeva energijom.
Foto: Pixabay
Međutim, postoji li granica kada je količina voća u pitanju i gde se ona nalazi? Postoje li oni koji ne smeju da jedu sočne plodove jarkih boja?
Nutritivni sastav voća drastično se razlikuje između pojedinih vrsta. Voće obično sadrži važne vitamine, minerale i druga jedinjenja, kao što su antioksidansi, izuzetno korisni za telo.
S druge strane, ovi plodovi bogati su prirodnim šećerima, što može zabrinuti neke koji iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga paze na unos ugljenih hidrata.
Za prosečnu osobu, veće količine voća možda neće predstavljati zdravstveni rizik sve dok ono čini deo opšte uravnotežene i zdrave ishrane. Međutim, kod nekih stanja kod kojih voće može da utiče na varenje ili metabolizam mora da se vodi računa o količini unosa voća. Svako ko nije siguran da li sme da jede voće treba da se posavetuje sa lekarom.
Prednosti ishrane bogate voćem
Konzumiranje voća pruža niz zdravstvenih koristi za telo. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država navodi da je voće izvor važnih hranljivih materija i vitamina, koji kod nekih osoba mogu biti deficitarni, poput vlakana, kalijuma i vitamina C. Unos ovih jedinjenja može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti, moždanog udara i srčanog udara.
Redovna konzumacija voća, kao deo zdrave ishrane, takođe može pomoći u kontroli krvnog pritiska i holesterola, poboljšanju zdravlja creva i probave, zaštiti od određenih vrsta raka.
Voće je bez holesterola, prirodno ima malo natrijuma i masti i, uglavnom, ima malo kalorija.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) takođe voće i povrće definiše kao deo zdrave ishrane kojom se može pomoći osobi da smrša ili održi umerenu težinu.
Voće obiluje vlaknima i vodom. To ovu hranu čini zasitnijom, ali manje kaloričnom od drugih namirnica sličnog sadržaja vlakana, ali bogatijih skrobom ili masnoćama.
Odabir voća umesto druge visokokalorične hrane koja je manje hranljiva može dobro doći kada je potrebno smanjiti ukupan unos kalorija.
Da li je moguće jesti previše voća?
Iako previše bilo čega na tanjiru možda nije dobro, veoma retko će se desiti da osoba pojede previše voća. Konzumiranje celog ploda može biti odličan mehanizam za ograničavanje količine pojedene hrane jer zahvaljujući zasitnosti voća osetićemo sitost pre nego što pojedemo previše.
U stvari, mnogo češće se dešava da ljudi ne konzumiraju dovoljno voća. Rezultati nekih istraživanja pokazuju da samo između 2,2 i 3,5 odsto odraslih konzumira dovoljne količine voća i povrća. Drugo istraživanje pokazuje da 37 odraslih unosi nedovoljno voća i povrća.
Glavna briga koju neki ljudi imaju u vezi sa voćem je količina šećera koje sadrži. Voće je bogato prirodnim šećerima, a telo može sam da pretvori šećere u masti za kasniju upotrebu ako ih odmah ne sagori.
Ove vrste šećera same po sebi mogu biti pokazatelj povećanja telesne težine i drugih metaboličkih problema. Zbog toga neki ljudi osećaju da unosom većih količina šećera mogu povećati nivo masti i dovesti do povećanja telesne težine. Međutim, to možda nije slučaj.
Rezultati istraživanja objavljenog u stručnom časopisu Nutrients Trusted Source sugerišu da većina voća zapravo dovodi do mršavljenja. Mnogo je razloga za to, uključujući svojstva voća da ima malo kalorija po porciji, da sadrži vitamine i fitojedinjenja neophodna za idealno zdravlje, da mikrobiom creva može održavati zdravim, kao i, već pomenuto svojstvo da je bogato vodom i vlaknima, što povećava osećaj sitosti.
Voće ili voćni sok
Uprkos tome što ima veoma korisna vlakna i dosta tečnosti, voće sadrži i jednostavne šećere. U nekim slučajevima, ovo nije baš dobro. Na primer, iz voćnih sokova uklanjaju se vlakna i čvrste materije plodova. Tako ostaje napitak bogat šećerom.
Voćni sokovi su takođe manje zasitni od celog voća. Ovo može omogućiti nekome da popije mnogo više soka nego što bi mogao da pojede voća, što bi moglo u velikoj meri povećati količinu šećera koja se unese iz voća.
Neka istraživanja ukazuju na štetnost unosa voća u obliku soka ili kaše za određene starosne grupe, uključujući decu.
Američka akademija za pedijatriju preporučuje 235 mililitara voćnog soka dnevno za decu stariju od sedam godina. Unos voćnog soka ne bi trebalo da prelazi 120 mililitara dnevno za decu uzrasta od jedne do tri godine. Deca od četiri do šest godina ne bi trebalo da konzumiraju više od 180 mililitara dnevno.
Prekomerna konzumacija hrane ili napitaka bogatih šećerom, kao što su voćni sokovi, takođe može da podstakne određena stanja, kao što je metabolički sindrom.
Jedna studija iz 2020. godine otkrila je da tanko crevo pomaže u usporavanju apsorpcije fruktoze (vrsta šećera iz voća), pre nego što stigne do jetre. Na taj način telo štiti jetru od preopterećenja takvim šećerima.
Sporiji unos šećera, koji se postiže konzumiranjem čvrste hrane ili raspoređivanjem slatke hrane tokom dužeg perioda, može omogućiti crevima da efikasno kontrolišu količinu šećera koji stiže u jetru.
Međutim, kada ima previše šećera i tanko crevo ne može odjednom da ga preradi, kao što je slučaj sa tečnim izvorima šećera, u jetru stiže više šećera. To jetru opterećuje i ona ne stiže da obradi sav šećer koji joj je dopremljen.
Dodatni napor koji se ulaže u preradu šećera, kao i dodatni šećer koji nastavlja da stiže do jetre mogu dovesti do stanja kao što je metabolički sindrom. Istraživači su verovali da se fruktoza prvo metaboliše u jetri. Metabolički procesi u tankom crevu su otkriće novijeg datuma.
Iako stoprocentni voćni sok može činiti deo dnevnog unosa voća, neki ljudi će možda morati da vode računa o količini.
Dijabetes i voće
Dijabetičari moraju strogo da paze na unos hrane koja će uticati na nivo šećera u krvi. Budući da je voće bogato šećerom, neki ljudi sa dijabetesom izbegavaće voće. Međutim, lekari obično kažu da dijabetičari treba da jedu voće u nekom obliku, jer ono sadrži zdrave minerale, hranljive materije i fitokemikalije.
Istraživanje objavljeno u časopisu Diabetes Care ukazuje na to da, kada se jede u okviru uravnotežene dijete, šećer u celom voću nema isti efekat kao drugi šećeri poput belog šećera. Konzumiranje celog voća umesto zaslađivača može rezultirati boljom kontrolom šećera u krvi, a čini se da neće imati negativan efekat sve dok osoba drži unos ovakvih ugljenih hidrata na oko 12 odsto od ukupnog kalorijskog unosa.
Rizik od dijareje
Voće je bogato prirodnim vlaknima i šećerima. Previše vlakana može kod nekih ljudi izazvati dijareju. Kombinacija velike količine tečnosti, vlakana i nekih šećera može imati prirodni laksativni efekat kod nekih osoba.
Pročitaj još
Koja je optimalna količina voća?
Preporučena dnevna količina za odrasle žene je jedna i po do dve šolje voća, dok za muškarce ta količina treba da iznosi između dve i dve i po šolje seckanog voća svakog dana sve dok ne napune 60 godina, nakon čega je preporuka da pojedu dve šolje.
To nije nužno idealna količina za svaku osobu. Međutim, konzumiranje barem ove količine voća može pomoći u unapređenju opšteg zdravlja.
Individualne potrebe osobe za svežim voćem i povrćem mogu da variraju u zavisnosti od visine, težine, pola, starosti, fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja.
Jedna studija otkrila je da veći unos voća ima više zaštitnih efekata na zdravlje. Konzumiranje sedam i po porcija voća i povrća svakog dana rezultiralo je manjim ukupnim rizikom od raka. Takođe je otkriveno da konzumiranje 10 porcija dnevno, što je dvostruko više od trenutne preporuke, smanjuje rizik od smrtnosti od svih uzroka, kao i od srčanih, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
Sve dok osoba ima uravnoteženu ishranu koja je bogata drugim osnovnim namirnicama, a da hrana nije brza ili previše procesuirana, unos celog, svežeg voća u gotovo bilo kojoj količini može biti zdrav dodatak većini dijeta. Drugi faktori, uključujući metabolička stanja kao što je dijabetes, mogu uticati na količinu koju bi trebalo konzumirati.
Rezultati nekih istraživanja pokazuju da ljudi sa dijabetesom treba da jedu voće, ali isključivo celo, sveže i bogato vlaknima umesto voćnih sokova i hrane bogate skrobom.
Neki programi ishrane, kao što je keto dijeta, propisuju drastično smanjen unos ugljenih hidrata. U takvim slučajevima biće dosta teško pojesti previše voća ako se pridržavate dijete.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Ova zabluda o bananama može ugroziti vaše zdravlje
21.02.2026.•
1
Banane su voće koje mnogi od nas konzumiraju barem nekoliko puta nedeljno, dok ih neki jedu gotovo svakog dana.
Koju hranu ne treba zamrzavati
20.02.2026.•
0
Čuvanje hrane u frižideru ili zamrzivaču može biti odličan način da produžimo njen rok trajanja, ali je važno znati koje namirnice se smeju zamrzavati, a koje gube na kvalitetu i teksturi.
VIDEO: U Londonu održana trka u okretanju palačinki
19.02.2026.•
0
Tradicionalna trka u okretanju palačinki održana je na londonskom Guildhall Yardu, a okupila je stotine posmatrača uz učesnike u šarenim kostimima.
Ako kupujete i jedete pirinčane galete: Ovo treba da znate o njima
18.02.2026.•
3
Pirinčane galete često se predstavljaju kao lagana, "fit" alternativa čipsu i klasičnim grickalicama.
Maslinovo ulje i supa od kostiju: Da li viralna hrana za zdravlje creva zaista deluje?
17.02.2026.•
0
Zdravlje creva postalo je jedna od omiljenih tema na društvenim mrežama.
PepsiCo snižava cene Doritosa, Cheetosa i drugih grickalica do 15 odsto
16.02.2026.•
0
PepsiCo planira da snizi cene pojedinih brendova grickalica, uključujući Doritos i Cheetos, i do 15 odsto kako bi podstakao prodaju i privukao potrošače koji su smanjili potrošnju zbog inflacije.
Sutra počinje kineska Nova godina: Veruje se da ova jela donose sreću
16.02.2026.•
0
Dok su za mnoge novogodišnja slavlja već završena, za milijarde ljudi u istočnoj i jugoistočnoj Aziji, ali i širom sveta, 2026. godina zapravo počinje tek dolaskom kineske Nove godine - ove godine, to je 17. februar.
Od badema do pistaća: Ovo su najzdraviji orašasti plodovi
15.02.2026.•
0
Konzumiranje orašastih plodova povezano je sa višestrukim zdravstvenim koristima, uključujući manji rizik od srčanih bolesti i prevremene smrti.
Jedna pica je pod zaštitom UNESKO-a: Postoje tačna pravila kako se pravi
15.02.2026.•
0
Napuljska pica nije samo popularno jelo, nego deo italijanskog identiteta.
VIDEO Krvave palačinke, jegulje u želeu, vulkan pica: TasteAtlas objavio listu 100 najgorih jela na svetu
15.02.2026.•
0
Poznati vodič kroz svet hrane TasteAtlas objavio je popis najgore ocenjenih jela na svetu.
Ako kupujete dugotrajni hleb u kesi: Ovo su razlozi zašto ne buđa ni posle dve nedelje
10.02.2026.•
20
Kupite hleb, stavite ga u kuhinjski ormarić i zaboravite na njega. Prođe nedelju dana - ništa. Deset dana - i dalje mekan. Dve nedelje kasnije još nema buđi, nema tvrde korice, nema neugodnog mirisa.
Pet vrsta povrća koje bi uvek trebalo uvek kupovati sveže
08.02.2026.•
0
Smrznuto povrće može biti praktično i odličan je način da se izbegne bacanje hrane, ali neke vrste jednostavno nisu pogodne za zamrzavanje.
Brazil u 2026. očekuje rekordnu proizvodnju kafe, ali ne i pad cena
08.02.2026.•
0
Brazil se priprema za rekordnu berbu kafe u 2026. godini, a prema zvaničnim prognozama nacionalne agencije Konab, očekuje se proizvodnja od neverovatnih 66,2 miliona džakova zrna kafe od po 60 kilograma.
Dobro je da znate: Šta se zapravo nalazi u kupovnom kečapu
08.02.2026.•
3
Kečap je jedan od najraširenijih umaka na svetu - stoji na stolovima restorana brze hrane, u frižiderima domaćinstava i na policama gotovo svake prodavnice.
Istine i zablude o sokovima
06.02.2026.•
0
Kada kažemo sok, obično mislimo na tečnost koja se dobija mehaničkim ceđenjem voća ili povrća, bez primene toplote ili dodavanja rastvarača kao što je voda.
Nemci piju sve manje piva
03.02.2026.•
2
Prodaja piva u Nemačkoj pala je u 2025. godini više nego ikad pre.
Kada biste Koka-kolu pravili kod kuće, od čega bi se ona sastojala?
03.02.2026.•
3
Koka-kola je jedno od najpoznatijih pića na svetu, ali i jedno od najtajanstvenijih.
Dve poslastičarnice u Austriji zaratile zbog recepta za Mocart kugle
02.02.2026.•
5
Sukob oko porekla Mocart kugli nastavlja se nakon što je Pokrajinski sud u Salcburgu zabranio jednoj poslastičarnici svojatanje originalnog recepta.
Mnogi obožavaju pirinač, ali ne znaju kako da ga pravilno skuvaju: Ovo su saveti
01.02.2026.•
1
Čak se i iskusni kuvari često oslanjaju na posebne aparate za kuvanje pirinča, pa mnogi zapravo i ne znaju kako ga pravilno skuvati na šporetu.
Hrana koju ne bi trebalo zamrzavati
25.01.2026.•
0
Iako zamrzavanje može produžiti rok trajanja mnogih namirnica, važno je znati koje od njih ne podnose dobro ovaj proces.
Od T-400 do T-1600: Šta znače brojevi na pakovanju brašna?
24.01.2026.•
0
Na tržištu danas postoji više vrsta brašna, a oznake na pakovanju često zbunjuju.
Komentari 1
Србин пише ћирилицом
Наравно да не!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar