Zašto Hongkong gradi stanove veličine 12 kvadrata?

Život Maksa Lija, 26-godišnjeg lekara iz Hongkonga, u njegovoj garsonijeri vrti se oko kreveta.
To je prvo što se ugleda kad se uđe u njegov stan. Ne samo da u krevetu spava i gleda televiziju već i proučava medicinsku literaturu kada nije u bolnici. Njegov laptop je smešten na uskom radnom stolu.
Li je odabrao ovaj prostor od 20,5 kvadratnih metara u visokoj zastakljenoj zgradi u živahnom središtu Kauluna kako bi sebi mogao da priušti boravak u centru grada. 
"U redu je živeti ovde sam, ali kad mi dođe devojka, velika je gužva", kaže Li za Blumberg.
 
Mikrostan je jednokrevetna soba
 
Lijev životni prostor može se činiti neobično malenim, ali stambena jedinica u kojoj živi zapravo je sve češća - mikrostan. U Hongkongu ima oko 8.500 ovih sićušnih stambenih jedinica, što je na vrhuncu izgradnje 2019. godine predstavljalo sedam odsto ukupne gradnje. U svim blistavim novim stambenim tornjevima u Hongkongu verovatno ima ljudi naguranih u ovakve stanove.
 
Daleko od romantiziranog američkog "pokreta malenih kuća", ovo su jednokrevetne sobe, s dovoljno mesta samo za krevet, ormarić, malo kupatilo i čajnu kuhinju. Prodaju se kao "pristupačne kuće".
 
Status Hongkonga kao jednog od najgušće naseljenih gradova na svetu i najmanje pristupačnog podstiče tržište ovakvih stanova. Prema vladinim podacima, kritični nedostatak stambenog prostora uzrokovao je porast cena kuća za 187 odsto od 2010. do 2019. godine. Sada prosečne cene kuća premašuju 1,3 miliona dolara, i to u gradu u kojem je minimalna plata samo 4,82 dolara na sat.
 
Čak i kvalifikovani radnik mora da radi 21 godinu da bi sebi priuštio prosečan stan od 60 metara kvdaratnih u blizini centra grada, što je najduži takav period na svetu. Cene ostaju na gotovo rekordnim nivoima uprkos pandemiji kovida.
 
Ima ih i veličine 12 kvadrata
 
Mikrostanovi, koji koštaju upola manje od prosečne kuće, nude pristup najnižoj lestvici nekretnina. Najmanji od ovih prostora, na 12 kvadrata, poznati kao nanostanovi, manji su od većine automobila i parking mesta. Zgrade kao što je One Prestige, izgrađene 2018. na hongkonškom ostrvu North Pointu, služe ne samo prinovama na tržištu nekretnina već i kupcima koji već imaju nekretninu iz kontinentalne Kine i drugih mesta. Stanovi u rasponu od 15 do 27 kvadrata trenutno koštaju od 800.000 do milion dolara.
 
 
Građevinski investitori odgovorili su na potražnju za pristupačnijim stambenim prostorom sve više deleći prostor na sve manje jedinice, što je trend koji je krenuo 2015. godine nakon što je vlada popustila propise koji zahtevaju prirodno svetlo i ventilaciju. Pre su propisi o protivpožarnoj zaštiti zahtevali da se kuhinje odvoje zidom i da budu poseban prozor, što je obavezivalo investitore da ugrade unutrašnje prozore u dvorišta ili ventilacione otvore kako bi odvojene kuhinje imale svetlo i protok vazduha.
 
Promenjeni propisi dopuštali su otvorene kuhinje, osvetljene jednim prozorom na suprotnom kraju jedinice. Tako su počele da se grade uske stambene jedinice okrenute prema jedinom hodniku, s čajnom kuhinjom blizu vrata.
 
Rezultat je čajna kuhinja koja izgleda poput hotelskog minibara, s jednostavnim dodatkom električne ploče za kuvanje ili riglom. Možda postoji ugrađena mikrotalasna rerna, ali nikad prava. A kupatilo može, ali i ne mora imati tuš-kabinu; ponekad je tuš jednostavno iznad wc šolje.
 
Pomak prema manjim stanovima ipak prethodi promenama regulacije. Odražava jedinstvenu geografiju i neobičnu istoriju Hongkonga, kao i labavo regulisani kapitalistički sistem nasleđen iz vremena dok je bio britanska kolonija.
 
Nisu se žalili
 
Skučeni život nastao je iz izbegličkog mentaliteta Hongkonga kao utočišta za hiljade izbeglica iz Kine. Sve je počelo krizom.
 
Požar na Božić 1953. u brdima kaulunske četvrti Shek Kip Meija uništio je izbegličke straćare, ostavivši više od 50.000 ljudi bez krova nad glavom. Vlada je brzo izgradila naselja kako bi smestila unesrećene, pokrenuvši gradski program javnog stanovanja. Kuća u stilu Bauhausa nudila je svakoj porodici 11 kvadrata. Više od 300 ljudi moralo je da deli šest toaleta. Čak su i ovi pretrpani prostori bili korak napred u odnosu na uništene kolibe na brdu.
 
 
"Ljudi se zapravo nisu protivili niti se žalili, jer nisu imali razloga. Moramo se vratiti u prošlost. Bilo je vremena tokom '50-ih godina kada su većina stanovnika Hongkonga bile izbeglice koje su bežale od Drugog svetskog rata i građanskog rata, a onda je Komunistička partija preuzela vlast u Kini. Imali su taj izbeglički mentalitet. Ako ste pobegli sa prethodnog mesta gde niste želeli da živite, onda ne biste imali puno očekivanja na novom mestu jer vam je čitava svrha samo čisto preživljavanje", kaže za Blumberg Ng Mee-kam, naučnica urbanih studija na Kineskom univerzitetu u Hongkongu i dodaje:
 
"To je teško zamisliti u današnje vreme. Danas imamo sav taj vokabular, međunarodne diskurse o stambenim pravima i dostupnosti stanovanja. Mislimo da je osnovno ljudsko pravo imati pristojno mesto za život. Tada je to bila sasvim druga priča."
 
Planinski teren njegovih ostrva nije pogodan za gradnju
 
Topografija Hongkonga takođe utiče na sklonost malim stanovima. Planinski teren ostrva nije pogodan za gradnju, a 75 odsto teritorije su zelene površine ili prirodni pejzaž, veći deo u obliku zaštićenih parkova. Taj napor očuvanja predvodio je bivši guverner Hongkonga i strastveni ljubitelj prirode Lord MacLehose. Kako se gradsko stanovništvo povećavalo '60-ih i '70-ih godina, odredio je ogromni šumoviti teren Hongkonga koji je bio pod zaštitom vlade.
 
Tako su nastala 24 parka koja deluju kao važno vodozaštitno područje za ograničeno vodosnabdevanje Hongkonga, kao i očuvanje 443 kvadratnih kilometra šuma, travnjaka, močvara, kamenih formacija i više od 3.300 vrsta biljaka.
 
To znači da je grad naseljeniji znatno više nego što govore ukupni podaci, budući da je samo sedam odsto zemljišta stambeno uređeno. Njegovih 7,5 miliona stanovnika uguralo se u četvrti s neboderima stisnutima između mora i planina. Najnaseljenija četvrt je Kaulun, s gustinom naseljenosti od 49.000 ljudi po kvadratnom kilometru, što je gotovo dvostruko više od 27.600, koliko ih živi na prostoru iste veličine na Menhetnu.
 
Postoje i "kavezi" ili "kovčezi" od devet metara kvadratnih
 
Vladine politike koje favoriziraju šačicu elitnih građevinskih preduzetnika stvorile su ovaj način stanovanja i uticale na to da bude prihvaćen među stanovništvom Hongkonga.
 
Posedovanje vlastite sobe, čak i manje od parking mesta, može se smatrati poboljšanjem javnog stanovanja, u kojem živi gotovo polovina stanovništva (i za koje postoji šestogodišnja lista čekanja). Naime, postoje još manji "kavezi" ili "kovčezi" - prostorije od devet metara kvadratnih iznajmljene stanovnicima Hongkonga s najnižim primanjima.
 
Kapitalistički, neoliberalni mentalitet Hongkonga omogućava opstanak tako skučenih stanova, smatra Ng s Kineskog univerziteta. Prevladava stav: "Ako sebi ne možete da priuštite kupovinu pristojnog doma, sami ste krivi." 
 
Oni koji uspeju u životu imaju interes da održe status quo kako bi sačuvali visoke vrednosti imovine. 
 
Međutim, rastu socijalni i psihološki problemi stanovnika Hongkonga. Prva studija te vrste, objavljena u julu 2020. otkrila je značajan uticaj veličine stambenog prostora na visok nivo stresa i teskobe.
 
 
"Razgovarao sam s ljudima koji kažu da su zbog toga razmišljali o samoubistvu. Upoznao sam oca koji je radio prekovremeno kako bi platio stanarinu za mali stan i nekoliko je puta hteo da skoči sa zgrade. Ljudi se osećaju depresivno i beznadežno. Skučeni životni prostor obično ima manje svetla ili vazduha, pa se stanari osećaju potlačeno kad tako žive duže vreme. Uobičajeni rezultat je da ljudi ne žele da budu kod kuće", kaže Chan Siu-ming, glavni autor studije i docent društvenih i bihevioralnih nauka na Gradskom univerzitetu u Hongkongu.
 
Druže se na otvorenom
 
To znači da se mnoga druženja u Hongkongu odvijaju na otvorenom. Hongkong je postao poznat po svojim štandovima s hranom na otvorenom i čajdžinicama, gde se muškarci tradicionalno okupljaju na doručku i pušenju, čitaju jutarnje novine i razgovaraju o politici. 
 
Vikendom se čini da je ceo Hongkong obučen u sportsku opremu i da obilazi rekreacione centre, javne bazene i plaže, teniska i košarkaška igrališta. Pre nego što su ih pandemijska ograničenja privremeno zatvorila, javna mesta za roštiljanje vikendom su bila okupljalište mnogo ljudi.
 
Planinarske grupe kreću se kroz planinske, suptropske šume obližnjih parkova, koje su organizacije građanskog društva sačuvale od građevinskih preduzetnika. Tržni centri, sa svojim klimatizovanim prostorima, takođe pružaju utočište za vikend.
 
Stanovi u Hongkongu nemaju ormane
 
Ipak, život u skučenim prostorima takođe zahteva od porodice da pažljivo razmotri potrošačko ponašanje. Stanovi u Hongkongu nemaju ormane, što znači da oni zauzimaju dragocenu kvadraturu životnog prostora. Čak i u većim stanovima, koji u proseku ima oko 60 kvadratnih metara, porodice imaju malo mesta za stvari i moraju da budu razborite u tome šta kupuju i koliko dugo to drže. Zato se prošlogodišnja moda brzo odbacuje i menja ovogodišnjom, iako oni bogatiji takođe unajmljuju skladišta za skladištenje odeće za različita godišnja doba.
 
Ionako minimalistički nameštaj mora se svesti na minimum. U mikrostanu su takve odluke još ekstremnije. Promotivni video za One Prestige pokazuje kako se jednokrevetna soba iz dnevnog boravka pretvara u trpezariju ili spavaću sobu: niski stočić za kafu ispred male sofe podiže se kako bi postao sto za jelo, a zatim se kauč rasklapa u krevet.
 
Stvarnost zahteva skup nameštaj izrađen po meri. Umesto toga, mali krevet poput onog u stanu dr Lija koristi se za sve funkcije svakodnevnog života - sedenje, obroke, rad i spavanje.
 
"Neadekvatno stanovanje mnogi smatraju krajnjim uzrokom duboko ukorenjenih društvenih sukoba u Hongkongu, uključujući razlike u bogatstvu, sve dublju ekonomsku koncentraciju i obespravljenu većinu građana koji se moraju boriti s hronično skupim stanovanjem i nepovoljnim ekonomskim okruženjem koje nudi sve manje mogućnosti za poslovanje i zapošljavanje", piše Alis Pun, autorka knjige "Zemlja i vladajuća klasa u Hongkongu" (Land and the Ruling Class in Hong Kong), koja je rasprodata u osam izdanja šest meseci nakon što je objavljena na kineskom jeziku 2010. godine.
 
Novi plan za stvaranje grada
 
Pun, koja je radila za nekretninskog tajkuna u britanskom kolonijalnom periodu, skovala je izraz "nekretninska hegemonija nekretninama" da bi opisala kako su ovi građevinski preduzetnici stekli velik uticaj na vladinu politiku. Kupovali su ogromne površine, a zatim su ih držali netaknutima sve dok im rast cena zbog nedostatka ponude nije omogućio povećanje profita na račun radnih ljudi.
 
Kako bi rešila zabrinutost oko ponude stanova, vlada Hongkonga u oktobru je objavila plan za stvaranje severne metropole sa stanovima za 2,5 miliona ljudi u blizini granice s Kinom. Kineski lideri, koji sve više jačaju svoju kontrolu nad gradom, okrivili su skupo stanovanje za velike socijalne nemire koji su izbili 2019. godine i pozvali na politička rešenja.
 
 
Završetak gradnje ovih stanova trajaće godinama, dok se ponuda i dalje smanjuje. Broj privatnih stanova koji se mogu izgraditi na raspoloživim zemljišnim parcelama pao je s rekordnih 25.500 u 2018. na 13.020 u 2021. godini. Vrednost stambenog prostora samo u 2021. porasla je za još pet odsto. Gradski zvaničnici takođe su izrazili želju da zaustave investitore u izgradnji najmanjih stanova, manjih od 18 metara kvadratnih.
 
Popularnost nanostanova pala
 
Međutim, tržišta ponekad mogu ponuditi i vlastite korekcije i postoje naznake da su kupci nezadovoljni trendom mikrostanova. Cene stanova manjih od 24 kvadrata porasle su 78 odsto između 2010. i 2019. godine, što je manje od polovine ukupnog povećanja tržišta.
 
"Popularnost nanostanova opala je u poslednjih godinu dana", kaže Joseph Tsang, predsednik "Jones Lang LaSallea" u Hongkongu. Neki novi projekti imali su poteškoća s prodajom nanostanova, dok su veći stanovi i dalje nailazili na veliku potražnju, ističe Tsang. Neki kupci su čak prodavali takve stanove s gubitkom kako bi kupili veće stanove u novogradnji. 
 
"Ljudi shvataju da mogu kupiti i veći stan ili stan na udaljenijem mestu s više prostora", kaže Tsang.
 
Uprkos tome, prosečna cena nanostana manjeg od 24 kvadrata porasla je na oko 33.000 dolara po kvadratnom metru u prvih devet meseci 2021. godine. To čini najmanje stanove skupljim od stana uobičajene veličine, i to gotovo 5.000 dolara po metru.
 
Neke udruženja građana su peticijama zatražila da se investitorima zabrani gradnja sve manjih stanova. Ista kvadratura podeljena na dva stana daje veću zaradu, istovremeno uzimajući danak na društvu u celini. 
 
"Nije da ljudi stvarno žele da žive u malim stanovima, nego nemamo dovoljno snažan društveni konsenzus da postoji pravo na adekvatno stanovanje. Ljudi su vremenom prešli na način razmišljanja o imovini kao razmenskoj vrednosti, ne misleći na ono što nazivamo upotrebnom vrednošću. Stanovanje je namenjeno ljudima za korišćenje, podizanje porodice, razvoj socijalnih veza, izgradnju zajednica i procvat kao rezultat toga", kaže Ng, profesorka na Kineskom univerzitetu.
 
Većina stanara mikrostanova nada se da je njihova situacija privremena, da će moći da kupe veće stambene prostore kada budu spremni za porodični život. 
 
Dr Li, koji trenutno unajmljuje svoj stan u Kaulunu, štedi za depozit za dvosobni stan. 

"U tako malom stanu živim kako bih uštedeo novac. Želim da se iselim što pre", rekao je Li za Blumberg.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Goran

    24.11.2021 23:43
    Nasmeja me tekst
    Bio u HK 10x ziveo u Kini 10god....HK je posebna prica aa vidim nasi ljudi to povezuju sa Kinom uopste. Naime u Kini necete moci da nadjete stan manjinod 60m2 jer to niko ne zeli da kupi, ono sto je kod nas 60m2 za cetbiroclanu porodicu to je u Kini 120m2. Hong Kong je prenaseljen i mnogi idu u druge delove Kine jer HK vise nije ono sto je nekada bio sad se u stotinama gradova sirom Kine zivi jednako dobro i dobri zaradjuje. Prosecna plata u Kini je 1200eur, cistacica u firminu kojoj sam radio je imala 800 dolara platu, mi stranci smonimali minimum 4000 dolara. Vidim neki pominju Ling Long u komentarima, radnici koji idu u Srbiju su mahom zemljoradnici sabsevera Kine ali ni oni nece ici za manje od 1000eur mesecno.....
  • Beba

    24.11.2021 06:11
    Zasto se onda bune radnici linglonga u Zr kad ni kod kuce nije bolje??
  • dijasporac

    23.11.2021 16:53
    Krajem '80-tih sam tokom studija u BGD 4 godine stanovao u garsonjeri od 20kvm u predratnoj vili u Topolskoj ulici. Do stana sam dosao tako sto mi je tetka iz Petrovaradina preko svoje komsinice a vlasnice tog stana sredila aranzman za "jeftine pare", vlasnica je nahvalila stan do boli i kad smo iz NS dosli u BGD doziveo sam shok, udjes u jednu sobu i ocekujes jos jednu sobu iza a ono nista, samo 2 pregrade za wc sa tusem (bez masine za ves) i kuhinja sa sudoperom, resoom i mini friziderom. Poput Kineza iz HongKonga o kome pise tekst i ja sam dosta ispita spremao sedeci u krevetu pa sam za sve predmete gde se crtalo i racunalo morao da spremam u biblitekama po gradu. Jedina prednost tog stana je bila u tome da je rebalo 7-8 minuta do mog fakulteta.
    Secam se kad navrati neko drustvo sa faxa, a voleli su jer sam bio blizu, dodje njih 5-6-ro i napuni stan, sedi se obe stolice, na krevetu, na podu... studentsko-proletersko vreme ali lepo :)
    Za ciscenje tog "stana" je trebalo ravno 3-4 minuta, par zamaha krpom i 2 minuta na usisivacu.

    Na kraju sam iz tog stana otisao jer je gazdarica htela (!?) da mi uvali cimera, govorila je da su povecane rente za stanove te '91 ( a nisu) i da mi cini uslugu sto ne dize rentu ali da mora sebe zastiti. Tetka je posle pricala da je "jadnica" izgubila svu ustedjevinu u Dafiment banci, pa da poverusjes da bog ipak kaznjava alave.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

NASA: Godina 2021. šesta najtoplija do sada

Dve agencije američke vlade - svemirska agencija NASA i Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) saopštile su da je 2021. bila šesta najtoplija godina do sad zabeležena.

Okeani sve topliji

Svetski okeani su sve topliji, a njihove temperature nastavljaju da rastu, pokazuje najnovije istraživanje objavljeno u Koloradu.