Kontakt kože na kožu povećava šanse za preživljavanje prerano rođenih beba

Kod beba koje su rođene prerano ili su veoma male porođajne težine trebali bi da se primenjuje takozvana kengur-nega ili metoda kože na kožu s majkom umesto da se odmah po rođenju smeste u inkubator.
Kontakt kože na kožu povećava šanse za preživljavanje prerano rođenih beba
Foto: Pixabay
To je objavila Svetska zdravstvena organizacija.
Nove smernice SZO o kengur-nezi pokazuju znatne promene u odnosu na aktuelne protokole koji se odnose na nedonoščad, kao i od ranijih saveta ove UN-ove zdravstvene agencije. Smernice su veoma važne u slučaju porođaja koji se obavljaju u delovima sveta s lošijim pristupom tehnologiji i nemaju pouzdan pristup električnoj energiji, stoji u objavi SZO.
"Ove smernice ukazuju na to da najbolji ishod za nedonoščad ne mora uvek da zavisi od najnaprednijih rešenja", rekao je glavni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus.
 
One se odnose na svu novorođenčad rođenu pre 37. nedelje trudnoće ili dojenčad koja teže manje od 2,5 kilograma, s izuzetkom beba kojima je potrebna podrška pri disanju, mehanička ventilacija ili su u stanju šoka.
 
Metoda kože na kožu, ili takozvana kengur-nega, sastoji se od umotavanja prerano rođene ili veoma male novorođenčadi u posebnu maramu koju nosi staratelj, obično majka, umesto da se odvaja od roditelja odmah nakon rođenja radi pružanja nege. Prerano rođene bebe često nemaju dovoljno telesne masti, zbog čega mogu imati problema s regulacijom temperature ili disanjem.
 
Prema ranijim preporukama, bebe su smeštane u inkubator odmah po rođenju kako bi im se stabilizovalo stanje, a to je, podseća SZO, obično trajalo između tri i sedam dana. Međutim, najnovija istraživanja ukazuju na to da bi primena kengur-nege i podsticanje dojenja odmah po rođenju umesto nakon što se beba stabilizuje po izlasku iz inkubatora, mogla spasiti i do 150.000 života godišnje.
 
SZO smatra da bi, s obzirom na rezultate istraživanja, trebalo preispitati način nege nedonoščadi i pomoći članovima porodice da budu uz dojenče. UN-ova agencija podseća da je metoda kože na kožu što je pre moguće nakon porođaja već zlatni standard za zdrave bebe rođene u terminu.
 
U svetu se pre vremena rodi svaka deseta beba ili oko 15 miliona novorođenčadi godišnje, a 20 miliona ih ima premalu porođajnu težinu. Vodeći uzrok smrti dece mlađe od pet godina su prerano rođene bebe ili nedonoščad s veoma malom porođajnom težinom i nerazvijenim organima.
 
Kontakt kože na kožu između majke i novorođenčeta, odnosno kengur-metoda nege, najpre je počela da se primenjuje u Bogoti 1983. na prerano rođenim bebama.
 
Neonatolozi Edgar Rej i Hektor Martinez pribegli su toj metodi jer su imali ograničene resurse, probleme s snabdevanjem električnom energijom i nepouzdanu opremu. Budući da se metoda pokazala vrlo delotvornom, počela je da se praktikuje u brojnim medicinskim ustanovama.
 
Lekari su ustanovili da taj moćni kontakt kože na kožu ne samo da omogućuje majkama raniji izlazak iz bolnice već smanjuje stopu smrtnosti beba sa 70 na 30 odsto. Danas ovaj pristup preporučuju i lekari u razvijenijim državama.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom

Kada bebi probušiti uši?

Bušenje ušiju bebama uobičajena je praksa u mnogim kulturama. Međutim, Američka pedijatrijska akademija (AAP) preporučuje da roditelji pričekaju dok deca ne narastu dovoljno da sama donesu odluku.