Zbog čega sve češće zaboravljamo?

Znate li uvek gde ste ostavili ključeve od stana ili automobila? Da li povremeno ne možete da se setite važnih datuma i telefona, kao da se mozak "blokirao"?

Kada pamćenje počne da izdaje, prva pomoć su raznobojne ceduljice koje se lepe svuda u okruženju, kako biste stalno imali na umu obaveze koje vas očekuju. Ali, ako se stanje ne popravi, problem sa vijugama možda dodatno opterećuju nedostatak sna, svakodnevna izloženost stresu, pa čak i neke bolesti.

- Ljudski mozak može da se modelira, odnosno, pod uticajem određenih podsticaja iz okruženja može da se menja da bi postao bolji - tvrdi Majid Fotuhi, osnivač Centra za pručavanje mozga u američkom gradu Lutervil.

Naučnici ovog centra došli su do mnogih interesantnih saznanja šta sve utiče na ljudski mozak.

1. Nedostatak sna

- Stručnjaci stalno upozoravaju da nedostatak sna može značajno da utiče na obavljanje svakodnevnih obaveza. Smanjena koncentracija, usporene reakcije i umor ne utiču loše samo na aktivnost na poslu ili u školi, nego i na pamet. Ovo poslednje ne može da se poremeti nakon poneke neprospavane noći, već kada osoba dugoročno ima problem sa spavanjem.

2. Štitasta žlezda

Ova žlezda nema neki određeni uticaj na mozak, ali utiče na sve metaboličke procese u telu, i zato bi trebalo proveriti njenu funkciju čim se jave probeli sa gubitkom pamćenja.

3. Pušenje

Pušenje oštećuje mozak jer negativno utiče na prokrvljenost ovog organa. Može da izazove zaboravnost, povredu moždane funkcije i da značajno smanji fond reči koji se koristi. Istraživanje u kome je učestvovalo 7.000 muškaraca i žena, pokazalo je da su stariji pušači imali smanjenu funkciju mozga više nego njihovi vršnjaci nepušači.

4. Talasi toplote

Veliki uticaj na pamćenje imaju i talasi toplote kroz koje prolazi većina žena u periodu menopauze. "Što su više ovih valunga imale, to su bili i izraženiji problemi sa pamćenjem, a naročito su imale poteškoće da se sete nekog imena ili događaja", naveo je Fotuhi. Ipak, ovi talasi toplote ne ostavljaju trajnu posledicu na funkciju mozga. Žensko telo u toku menopauze prolazi kroz period hormonskih promena, i čim se to završi, i pamćenje se vraća u normalu.

5. Depresija i anksioznost

Stručnjaci su dokazali da anksioznost i depresija remete nervne sklopove koji utiču na pamćenje. Međutim, ako se iza gubitka memorije nalazi poremećaj raspoloženja, postoji šansa da se sećanje u potpunosti vrati. Kako se popravlja raspoloženje pojedinca, tako se poboljšava i njegova memorija.

6. Ishrana

Istraživanje koje je rađeno na odraslim miševima je pokazalo da su glodari koji su dobijali masnu hranu nakon osam nedelja posmatranja imali gore rezultate od onih koji nisu dobijali takvu hranu. Druga analiza je ustanovila da ishrana bogata mastima utiče na hipokampus, deo mozga koji je odgovoran za kratkotrajno pamćenje.

7. Stres

Hormoni stresa utiču na delove mozga koji kontroliše memoriju. Hroničnu ili ponavljani stres značajno štete mozgu.