Ako praznike provodite u prirodi: Kako da uklonite krpelja?
Krpelji žive na travnatim površinama i aktivni su od marta do novembra, tokom velikog dela godine, ima ih i u parkovima u gradovima.
Foto: 021.rs
Hrane se krvlju čoveka i životinja i prenose brojne opasne bolesti.
Budući da prvi maj mnogi provode u prirodi, N1 je razgovarao sa dr sci. med. Aleksandrom Vojvodić, specijalistom dermatovenerologije i subspecijalistom alergologije i kliničke imunologije o tome kako da se zaštitite od krpelja, ali i šta da radte ukoliko dođe do ugriza krpelja.
"Veoma je važno ukloniti krpelja što pre i ukloniti ga pravilno, a takođe i uklonjenog krpelja poslati na analizu. Na taj način smanjujemo mogućnost prenosa bolesti koje krpelji mogu da prenesu", savetuje dr Vojvodić za portal N1.
Ona objašnjava da je najbolje da se javite u medicinsku ustanovu da lekar pravilno ukloni krpelja jer nestručnim uklanjanjem se može napraviti mnogo štete.
Ipak, kako dodaje, ukoliko ste u prirodi danima, i nema medicinske pomoći, moraćete to da učinite sami, jer je bitno da se krpelj ukloni što pre, što je duže na koži, mogućnost prenosa bolesti je veća. Smatra se da se posle 24h na koži mogućnost prenosa bolesti značajno povećava.
Kako ukloniti krpelja na najbolji način?
"Pinceta treba da bude čista, dezinfikujte je vodom i sapunom ili alkoholom, i uhvatite krpelja što bliže koži, i povucite nagore ujednačenim pritiskom, bez uvrtanja ili gnječenja krpelja. Krpelja stavite u neku teglicu ili kutijicu. Očistite mesto ugriza sapunom i vodom pa odnesite krpelja na analizu i javite se lekaru čim budete došli u grad", savetuje sagovornica N1.
U narednom periodu, kako objašnjava treba obratiti pažnju na tegobe- crvenilo na mestu uboda, osip, glavobolje, otok limfnih žlezda, povišenu temperaturu i bilo koje tegobe.
Takođe dr Vojvodić kaže da uvek nadalje treba da nagalasite da je nekada došlo do uboda krpelja. Lekar će dati i nalog koje analize treba da uradite da bi se utvrdilo da li je organizam odreagovao na neki mikroorganizam koji je krpelj moga da sadrži, a pre svega uzročnika Lajmske bolesti.
Krpelja, kako kaže dr sci. med. Aleksandra Vojvodić, ne natapajte alkoholom, benzinom, različitim uljima, vrelom vodom, lakom za nokte i ostalim sredstvima koja su u širokoj upotrebi – na taj način stimulišete krpelja da izbaci sve mikroorganizme koji se nalaze u njemu i uzrokuju brojna oboljenja.
Kako smanjiti šanse da nas krpelj ugrize?
"Izbegavajte šetnju kroz delove sa visokom travom, idite sredinom staze, ne sedajte na travu, drveće, gde krpelji mogu da dođu do kože", kaže doktorka Vojvodić i savetuje d koristimo proverene repelente na sve otkrivene delove tela, prateći uputstva.
Postoje repelenti i za decu, za kućne ljubimce.
Pročitaj još
"Nosite kačkete, šešire, duge pantalone i duge rukave, navucite čarape preko pantalona, nosite patike, neka bude što manje otkrivenih delova tela. Nema naučnih podataka da narukvice, ogrlice koje se prodaju u te svrhe i slično mogu da zaštite od krpelja. Mogu da se koriste kao pomoćna sredstva. Odeća svetlih boja omogućava da se krpelj lakše uoči, zato se obično preporučuje", dodaje Vojvodić za N1 kada je reč o zaštiti od krpelja.
Kada dođemo kući, savet je da se istuširamo, pregledamo kožu celog tela i dece, a obavezno proverimo pazuhe, prepone i kosu, pošto krpelji vole toplu i meku kožu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Pisanje olovkom ili na tastaturi: Velika razlika za mozak
31.05.2026.•
0
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
SZO: Usamljenost je problem za javno zdravlje
31.05.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
1
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar