Spavali smo sat vremena duže, ali poremetili bioritam

U noći između subote i nedelje pomerili smo kazaljke sata sa tri na dva časa i na taj način dobili sat sna više.

Iako to radimo dva puta godišnje, leti (sat vremena unapred) i zimi (sat vremena unazad), ova promena je, kako tvrde stručnjaci, stres za naš organizam. Svakog puta kada pomerimo vreme, to na nas ostavlja psiho-fizičke posledice. Veoma je moguće da ćete prvog dana radne nedelje posle pomeranja vremena osećati pospanost, umor, stres, a starije osobe i srčane probleme.

Ipak, zimsko računanje vremena, kao pravo, astronomsko računanje, nema toliko negativnih uticaja koliko ima prolećno pomeranje sata. Doktorka opšte medicine Nevenka Dimitrijević kaže da zimsko pomeranje vremena prija većini ljudi.

"Zimsko pomeranje vremena i nije toliko loše, naprotiv, ono uglavnom prija svima. Zbog klimatskih promena i temperatura u stanovima ljudi se ujutru teže bude, tako da će sat vremena produženog spavanja dobro doći", kaže ona i objašnjava da sada imamo naviku da ustajemo ranije, ali je problem kod prolećnog pomeranja.

Stručnjaci tvrde da pomeranje vremena nepovoljno utiče na životinje. Krave tada daju manje mleka, sat vremena više ili manje remeti njihov bioritam. Psi su veoma programirani na vreme. Vaš pas će se verovatno probuditi sat vremena ranije da ide napolje da obavi nuždu, obroci mu neće biti servirani u isto vreme, šetnja se pomera... Sve ovo može da dovede do stresa i nervoze kod nekih pasa. Zbog ovoga stručnjaci savetuju da se, bar što se životinja tiče, pomeranje sata ostavi po strani.

"Kada se prelazi na letnje računanje vremena, to je stres za organizam i potrebno je i do mesec dana da se organizam vrati u normalu. Ipak, sve zavisi od toga kako ljudi funkcionišu. Mnogo je teže onima koji rade od pet ili šest sati ujutru nego onima čije obaveze počinju u kasnijim jutarnjim ili popodnevnim časovima. Ljudi koji počinju sa radom kasnije imaju više vremena da se adaptiraju na promenu", ističe ona.

Dobra strana pomeranja sata za jedan sat unazad jeste što smanjuje opasnost od srčanog udara u odnosu na letnju promenu, kada je suprotno.

Strana istraživanja pokazuju da je prvih dana nakon pomeranja sata povećan broj saobraćajnih nesreća i samoubistava. Svetski naučnici tvrde da je dovoljan jedan dan da se bioritam vrati u normalu, bez obzira na to da li se sat pomera unapred ili unazad, ali da je to individualno od osobe do osobe. Dodatne probleme može stvoriti uzimanje alkohola ili kofeina pre spavanja.

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine.