Zašto ne treba da uzimate antibiotike "na svoju ruku"

Uzimanje antibiotika "na svoju ruku", čemu su mnogi skloni zbog bola u grlu, kašlja ili sumnje na bakterijsku infekciju može da ima više štete nego koristi.
Zašto ne treba da uzimate antibiotike "na svoju ruku"
Foto: Pixabay
Prema rečima kliničkog farmakologa, profesora Slobodana Jankovića, neodgovarajući antibiotik i njegovo nepravilno doziranje štete crevnoj flori, uzrokuju dijareju, truju bubrege i remete njihovu funkciju, a mogu da dovedu i do oštećenja kostne srži, jetre, nerava, vida, kostiju, zglobova... 
 
"Praksa je pokazala da se postantibiotska dijareja javlja kod 10 do 20 odsto pacijenata. To je zato što svi antibiotici remete crevnu floru, posebno oni sa širim spektrom dejstva, a njih je većina. Pri tome, dužina primene je najbitniji faktor koji utiče na to da se javi poremećaj crevne flore, a ne "jačina" antibiotika kako se uobičajeno misli. Što je broj različitih bakterijskih vrsta na koje antibiotik deluje veći i lek se duže pije, neželjeni efekat na sistem za varenje je veći", kaže profesor Janković.
 
Kada se antibiotik pravilno dozira i ako pacijent ne pije druge lekove sa kojima može da dođe do interakcije, efekat štetnog dejstva je minimalan. 
 
"Postoji nekoliko grupa antibiotika koji se prilikom izlučivanja koncentrišu u bubrežnom tkivu i mogu da izazovu oštećenje bubrega, odnosno gubitak dela funkcije ovih organa. Zato je važno da pacijenti shvate značaj uzimanja dovoljne količine tečnosti, koje bi trebalo da se popije od jedan i po do dva litra dnevno. Tečnost sprečava da se lekovi previše koncentrišu u bubrežnom tkivu i ispoljavaju toksične efekte. U najvećem riziku od oštećenja bubrega su osobe koje inače imaju odranije oštećenu funkciju bubrega, zbog dijabetesa, prethodnih infekcija, zastoja mokraće... Grupe antibiotika sa potencijalno najvećim toksičnim dejstvom na bubrege su aminoglikozidi, polimiksini i glikopeptidi i zato mogu da se primenjuju samo u zdravstvenim ustanovama", kaže on za Novosti. 
 
Nevolja kod uzimanja samopropisanih antibakterijskih lekova je i u tome što pacijent ne zna pouzdano kako lek deluje, pa se često piju antibiotici protiv respiratorne infekcije iako on uopšte ne deluje na disajne puteve. 
 
"Takvo korišćenje antibiotika pravi dvostruku štetu. Prvo, bolest zbog koga je uzet neće biti izlečena, i drugo, antibiotik može ispoljiti svoja neželjena dejstva, od kojih je najčešće dijareja. Kad god se to može, antibiotik bi trebalo da se primenjuje ciljano, na osnovu antibiograma, jer su rezultati lečenja tada najbolji. Istini za volju, veoma često se zbog hitnosti stanja pacijenta antibiotik mora odmah primeniti i bez antibiograma, a za to je presudno iskustvo i znanje lekara", objasnio je profesor. 
 
Prema Jankovića uzrok za masovnu zloupotrebu antibiotika je i u činjenici da oni kod malog broja ljudi izazivaju neželjena dejstva. 
 
"Međutim, kada ipak dođe do neželjenih dejstava, ona mogu da budu i veoma ozbiljna, i mogu uključiti oštećenje kostne srži, jetre, bubrega, nerava, vida, kostiju i zglobova", upozorava on. 
 
U Srbiji se od 2015. godine sprovodi kampanja za racionalniju i kontrolisaniju upotrebu antibiotika. Iako je njihova upotreba smanjena za 32,8 odsto, još pijemo više antibakterijskih lekova nego što bi bilo racionalno.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Naučnici uspešno uklonili HIV iz ćelija

Tim naučnika Univerziteta u Amsterdamu predstavio je rane nalaze uspešnog uklanjanja HIV virusa iz zaraženih ćelija koristeći tehniku genetičkog inženjeringa CRISPR.

Muškarac u SAD umro od kuge

Jedna osoba iz Novog Meksika je preminula od kuge, što je prvi slučaj smrti od ove bolesti u toj američkoj saveznoj državi od 2020. godine, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE).