Menu 021

Genetika doprinosi razvoju PTSP

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) jedan je od najčešćih psihijatrijskih poremećaja koji pogađa milione odraslih u nekom trenutku života. Uprkos tome, nije jasno zašto samo neki ljudi koji dožive traumatični događaj razviju PTSP.
Život 10.10.2019. | 17:31
Genetika doprinosi razvoju PTSP
Foto: Pixabay (ilustracija)
Istraživači su sugerisali da je poremećaj samo socijalno konstruisan, ali prethodna istraživanja su nagoveštavala da genetika igra važnu ulogu. Nova studija identifikuje jasnu biološku osnovu za PTSP.
 
U najvećem i najraznolikijem genetskom istraživanju PTSP-a do danas, naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kaliforniji, San Diego i više od 130 dodatnih institucija koje učestvuju u Konzorcijumu za psihijatrijsku genomiku, otkrili su da PTSP ima snažnu genetsku komponentu sličnu ostalim psihijatrijskim poremećajima.
 
Genetika, pišu u časopisu "Nature Communications", čini između pet i 20 odsto rizika od PTSP-a nakon traumatičnog događaja.
 
"Naš dugoročni cilj je razvoj alata koji bi mogli da pomognu kliničarima da predvide ko je u najvećem riziku za PTSP i personalizuju njihove pristupe lečenju. Ne možemo uvek da zaštitimo ljude od traume. Ali, možemo da ih lečimo na najbolji mogući način i u najboljem trenutku", izjavila je glavna autorka studije Kerolajn Nivegelt, docent psihijatrije na "UC San Diego School of Medicine".
 
Istraživački tim takođe izveštava da je, kao i drugi psihijatrijski poremećaji i mnoge druge ljudske osobine, PTSP izrazito poligenski, što znači da je povezan sa hiljadama genetskih varijanti širom genoma, a svaki daje mali doprinos poremećaju.
 
Šest genomskih regiona koji su bili snažno povezani sa rizikom od bolesti, pružaju neke tragove o biološkim putevima koji su uključeni u PTSP.
 
"Na osnovu ovih nalaza, sa sigurnošću možemo reći da postoji jednako veliki broj genetskih komponenti za rizik od PTSP-a koliko i velike depresije i druga mentalna oboljenja", rekla je viša autorka Karestan Koenen, profesorka psihijatrijske epidemiologije na "Harvard T.H. Chan School of Public Health".
 
Prema njenim rečima, naša ograničena sposobnost proučavanja živog ljudskog mozga i otkrivanja bioloških korena PTSP-a doprinela je nedostatku lečenja i stigme oko ovog iscrpljujućeg stanja.
 
"Genetika nam pomaže da napravimo nova otkrića, pronađemo mogućnosti za nove terapije i borimo se protiv te stigme", naglasila je Koenen.
 
Da bi sproveli studiju, Koenen i Nivegelt zajedno sa svojim kolegama izgradile su mrežu od 12 zemalja sa više od 200 istraživača, prikupljajući podatke i DNK uzorke više od 60 grupa osoba sa PTSP-om i kontrolnim subjektima, uključujući "UK Biobank".
 
Kako mnoge osobine ponašanja i psihijatrijski poremećaji imaju zajedničku genetsku osnovu, tim je takođe tražio genetske korelacije između PTSP-a i 235 drugih poremećaja, ponašanja i fizičkih karakteristika.
 
Otkrili su značajno preklapanje sa 21, uključujući depresiju, šizofreniju, neurotizam, nesanicu, astmu i bolest koronarnih arterija.
 
"Slično drugim mentalnim poremećajima, genetika doprinosi PTSP-u. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li neki od istih gena koji utiču na rizik od PTSP-a takođe utiču i na rizik za razvoj druge bolesti poput depresije. Ovo je dobar početak, ali treba da bude uložen zaista veliki, naučno-istraživački napor baziran na timu ako ćemo da nastavimo da postavljamo temelje za efikasnije intervencije i tretmane za milione ljudi koji se bore sa PTSP-om", rekla je Koenen.
 
 
 
Autor: medicalxpress.com, N1
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest