Upotreba antibiotika u Srbiji prošle godine povećana 28 odsto

Nepotrebno i nepravilno uzimanje antibiotika dovodi do razvoja otpornosti bakterija na antibiotike i predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova 21. veka.
Upotreba antibiotika u Srbiji prošle godine povećana 28 odsto
Foto: Pixabay

Zaključak stručnjaka sa panela koji je organizovan danas u okviru kampanje "Zaustavimo superbakterije" jeste i da je pandemija korona virusa dodatno pogoršala situaciju.

Ukazano je da je prošle godine potrošnja antibiotika u Srbiji povećana 28 odsto.

Epidemolog Vesna Mioljević objasila je da je neracionalna upotreba antibiotika, neadekvatno doziranje i nepoštovanje preporuka nacionalnih i međunarodnih institucija, uzrok otpornosti bakterija na te lekove.
 
"Više od dve decenije, sve najuticajnije asocijacije u svetu, počev od Svetske zdravstvene organizacije, Centra za kontrolu bolesti u Atlanti i Evropskog centra za kontrolu bolesti, svakodnevno se bore protiv rezistencije i to pre svega adekvantnom primenom priručnika koji postoje na nacionalnom nivou, a koji olakšavaju lekarima posao u lečenju teških infekcija izazvanih multirezistentnim uzročnicima", izjavila je Mioljević.
 
Ona je podsetila da od novembra 2018. godine postoji i Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika, kao i da se u Srbiji i na praktičan način bori protiv rezistencije bakterija na antibiotike, pa su tim povodom oformljeni timovi na tri klinike u Ugrentnom centru.
 
Mikrobiolog Snežana Jovanović iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije rekla je da je tim koji je formiran za kontrolu primene antimikrobnih lekova i počeo rad 2015. godine "uspeo da smanji upotrebu antimikrobnih lekova koji su rezervni, pre svega onih koji su se u najvećoj meri koristili i na taj način uštedi oko 17.000-18.000 evra za oko šest meseci".
 
Ivana Ćirković iz Instituta za mikrobiologiju ocenila je da se antibiotici u Srbiji vrlo neracionalno koriste u dužem periodu, pa je tako 2015. godine potrošnja tih lekova iznosila 31 definisanu dnevnu dozu na hiljadu stanovnika na dan.
 
"To saznanje nas je pokrenulo u aktivnu kampanju da se potrošnja antibiotika smanji, što bi za rezultat imalo smanjenje stopa rezistencije bakterija na antibiotike", rekla je Ćirković i dodala da je zahvaljujući toj kampanji od 2016. do 2019. godine potrošnja antibiotika smanjena od 20 do 25 odsto.
 
Ćirković je upozorila da je pažljiva upotreba antibiotika neophodna jer ih "treba čuvati za naredne generacije, pošto nema novih generacija antibiotika već 30 i više godina" i dodala da je neracionalna upotreba antibiotika, pored humane, prisutna i u veterinarskoj medicini, tako da je u borbi protiv antimikrobne rezistencije neophodan multisektorski pristup.
 
Ona je dodala i da se pandemija kovid-19 sudarila sa "tihom pandemijom antimikrobne rezistencije", pa je značajno povećana potrošnja antibiotika kod pacijenata koji su oboleli od korona virusa, iako je to virusna bolest koja se ne leči antibioticima.
 
"Upotreba jednog dela tih antibiotika je opravdana, ali je neopravdana kod lakših formi kovida, odnosno kod pacijenata koji ne zahtevaju bolničko lečenje, koji nemaju masivne pneummonije", rekao je infektolog Goran Stevanović.
 
Pedijatar Goran Vukomanović iz Dečje Univerzitetske klinike Tiršova objasio je da je glavni razlog rezistencije kod dece nepotrebno prepisivanje antibiotika kod virusnih infekcija, ali i strah roditelja i pojedinih doktora da će se nešto desiti ako se detetu koje ima virusnu infekciju ne da antibiotik.
 
Kampanja "Zaustavimo superbakterije" sprovodi se povodom Svetske nedelje svesnosti o antibioticima (WAAW) i Evropskog dana svesnosti o antibioticima (ECDC).

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • sale

    20.11.2021 08:16
    anti-biotik = anti-život ... razara imunitet !!!
  • Malo je to

    19.11.2021 00:12
    Ne znam odakle im tih 28%, ja bih rekao da je upotreba antibiotika skočila 300%. Radim u apoteci, nisam brojao, ali to je moja slobodna procena.
  • Iju

    18.11.2021 23:00
    Pa aloooo
    Sami ste za virus prepisivali antibakterijske lekove?! Logike bez. Sada je mozda narod kriv?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Zašto testovi na kovid nekad "lažu"?

Mirjana Sarkić iz Udruženja privatnih laboratorija kaže da antigenski testovi, prema uputstvima proizvođača, mogu u jedan do tri odsto slučajeva da daju lažnu reaktivnost.

Šta je flurona i koliko je opasna?

Flurona nije nova strašna varijanta koronavirusa i to nije službeni medicinski izraz, ali fenomen istovremene zaraze gripom i koronavirusom je stvaran i medicinsku zajednicu nimalo ne iznenađuje.