To pokazuje Štadino zdravstveno istraživanje za 2021. godinu.
Istraživanje je sprovedeno u 15 evropskih zemalja među kojima je i Srbija čiji stanovnici su lideri u pogledu zdravstvenog obrazovanja na mreži, navedeno je u saopštenju Štade.
Štada sedam godina za redom organizuje ovaj vid istraživanja, kao doprinos boljem uvidu u zdravstvene navike i potrebe šire populacije.
Lečenje putem veb kamere spremno je da prihvati 60 odsto stanovnika Srbije, u slučaju lakše ili sekundarne bolesti, što je malo iznad evropskog proseka od 57 procenata, čime se Srbija našla na petom mestu iza Portugalije, Španije, Italije i Velike Britanije u spremnosti građana za takav vid konsultacija sa lekarom.
Međutim, iako svaki četvrti Evropljanin ovaj način konsultacija smatra sjajnim napretkom, ističući i značajnu uštedu u vremenu, jednak broj njih to kategorično odbija (24 odsto) naglašavajući da mnogo više ceni ličnu interakciju sa lekarom uprkos napretku tehnologije.
Rezultati istraživanja, u drugoj godini kovid pandemije, ukazuju da bi danas manji broj Evropljana prihvatio "lečenje na daljinu" (57 procenata) u odnosu na 2020. godinu, kada ih je čak 70 procenata pozdravljalo ovu opciju.
Uprkos naglom porastu digitalizacije, 13 procenata manje stanovnika Evrope danas želi "lečenje na daljinu", dok je u porastu težnja za konsultacijama uživo i to sa 11 procenata u 2020. na 24 procenta Evropljana u ovoj godini, ističe se u saopštenju nemačke Štade.
U Srbiji bi svega 18 odsto stanovnika odbilo onlajn konsultacije sa lekarom, jer im je lična interakcija važnija. Kontakt uživo sa lekarom još manje vrednuju u Portugaliji, Španiji i Velikoj Britaniji.
Više od polovine Evropljana (54 odsto) ističe da su se "znatno češće" okretali onlajn izvorima radi istraživanja zdravstvenih problema (19 odsto) ili "češće nego inače" (35 odsto) u poslednjih godinu dana.
Kako je pokazalo istraživanje, u Srbiji se 72 odsto anketiranih izjasnilo da su u proteklih godinu dana pročitali više zdravstvenih informacija na mreži nego obično, a samo pet odsto njih ne traži informacije o zdravstvenim temama od "dr Gugla".
Značajan procenat Evropljana, njih 36 odsto, takođe koristi internet za informacije o uzimanju lekova, njihovim indikacijama i neželjenim reakcijama, u čemu prednjače stanovnici Rusije (62 odsto) i Ukrajine (58 odsto).
Istraživanje je pokazalo i da se ukupno 45 odsto populacije u urbanim sredinama anketiranih zemalja okreće internetu, dok je broj onih iz ruralnih područja manji od 32 odsto.
Digitalna uputstva za lek podržava tri četvrtine Evropljana (76 odsto), dok bi u Srbiji čak 82 odsto stanovnika bilo spremno da koristi elektronsko uputstvo za pacijente, kao i elektronske letke i liflete sa informacijama o proizvodima, skeniranjem koda na pakovanjima lekova.
Ovo Srbiju svrstava na šesto mesto od 15 anketiranih zemalja. Dvoje od petoro građana Srbije (39 procenata) veruje da bi elektronski lifleti bili praktičniji i prouzrokovali manje otpada, što je znatno iznad evropskog proseka ankete 32 procenta. Ipak, 40 odsto Evropljana ne želi da se u potpunosti odrekne papirne verzije, u čemu prednjače Francuzi među kojima je svega 19 procenata zainteresovano za digitalnu verziju.
Zdravstvene aplikacije, kako je pokazalo istraživanje, nisu posebno popularne u Evropi. Samo sedam odsto ispitanika je potvrdilo da ih koristi, a čak 30 odsto Evropljana ih ne smatra korisnim.
U pogledu spremnosti da prihvate zdravstvene aplikacije na svojim mobilnim telefonima, građani Srbije su i u ovom slučaju malo iznad evropskog proseka, jer njih devet odsto već koristi takve aplikacije, a više od petine (22 odsto) veruje da bi im takve aplikacije mogle pomoći u postizanju bolje onlajn komunikacije sa svojim lekarom.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Torlak pozvao Beograđane da besplatno provere vakcinalni i imunološki status")
Komentari 2
Sava
saruman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar