Istraživanje: Srbija prva po konsultacijama sa dr Guglom

Mada bi više od polovine evropskog stanovništva moglo da zamisli da ih lekar leči putem veb kamere, onlajn konsultacije sa lekarom izazivaju oprečna mišljenja i podele među Evropljanima.
Istraživanje: Srbija prva po konsultacijama sa dr Guglom
Foto: Pixabay
To pokazuje Štadino zdravstveno istraživanje za 2021. godinu.
Istraživanje je sprovedeno u 15 evropskih zemalja među kojima je i Srbija čiji stanovnici su lideri u pogledu zdravstvenog obrazovanja na mreži, navedeno je u saopštenju Štade.
Štada sedam godina za redom organizuje ovaj vid istraživanja, kao doprinos boljem uvidu u zdravstvene navike i potrebe šire populacije. 
 
Lečenje putem veb kamere spremno je da prihvati 60 odsto stanovnika Srbije, u slučaju lakše ili sekundarne bolesti, što je malo iznad evropskog proseka od 57 procenata, čime se Srbija našla na petom mestu iza Portugalije, Španije, Italije i Velike Britanije u spremnosti građana za takav vid konsultacija sa lekarom.
 
Međutim, iako svaki četvrti Evropljanin ovaj način konsultacija smatra sjajnim napretkom, ističući i značajnu uštedu u vremenu, jednak broj njih to kategorično odbija (24 odsto) naglašavajući da mnogo više ceni ličnu interakciju sa lekarom uprkos napretku tehnologije.
 
Rezultati istraživanja, u drugoj godini kovid pandemije, ukazuju da bi danas manji broj Evropljana prihvatio "lečenje na daljinu" (57 procenata) u odnosu na 2020. godinu, kada ih je čak 70 procenata pozdravljalo ovu opciju.
 
Uprkos naglom porastu digitalizacije, 13 procenata manje stanovnika Evrope danas želi "lečenje na daljinu", dok je u porastu težnja za konsultacijama uživo i to sa 11 procenata u 2020. na 24 procenta Evropljana u ovoj godini, ističe se u saopštenju nemačke Štade.
 
U Srbiji bi svega 18 odsto stanovnika odbilo onlajn konsultacije sa lekarom, jer im je lična interakcija važnija. Kontakt uživo sa lekarom još manje vrednuju u Portugaliji, Španiji i Velikoj Britaniji.
 
Više od polovine Evropljana (54 odsto) ističe da su se "znatno češće" okretali onlajn izvorima radi istraživanja zdravstvenih problema (19 odsto) ili "češće nego inače" (35 odsto) u poslednjih godinu dana.
 
Kako je pokazalo istraživanje, u Srbiji se 72 odsto anketiranih izjasnilo da su u proteklih godinu dana pročitali više zdravstvenih informacija na mreži nego obično, a samo pet odsto njih ne traži informacije o zdravstvenim temama od "dr Gugla".
 
Značajan procenat Evropljana, njih 36 odsto, takođe koristi internet za informacije o uzimanju lekova, njihovim indikacijama i neželjenim reakcijama, u čemu prednjače stanovnici Rusije (62 odsto) i Ukrajine (58 odsto).
 
Istraživanje je pokazalo i da se ukupno 45 odsto populacije u urbanim sredinama anketiranih zemalja okreće internetu, dok je broj onih iz ruralnih područja manji od 32 odsto.
 
Digitalna uputstva za lek podržava tri četvrtine Evropljana (76 odsto), dok bi u Srbiji čak 82 odsto stanovnika bilo spremno da koristi elektronsko uputstvo za pacijente, kao i elektronske letke i liflete sa informacijama o proizvodima, skeniranjem koda na pakovanjima lekova.
 
Ovo Srbiju svrstava na šesto mesto od 15 anketiranih zemalja. Dvoje od petoro građana Srbije (39 procenata) veruje da bi elektronski lifleti bili praktičniji i prouzrokovali manje otpada, što je znatno iznad evropskog proseka ankete 32 procenta. Ipak, 40 odsto Evropljana ne želi da se u potpunosti odrekne papirne verzije, u čemu prednjače Francuzi među kojima je svega 19 procenata zainteresovano za digitalnu verziju.
 
Zdravstvene aplikacije, kako je pokazalo istraživanje, nisu posebno popularne u Evropi. Samo sedam odsto ispitanika je potvrdilo da ih koristi, a čak 30 odsto Evropljana ih ne smatra korisnim.
U pogledu spremnosti da prihvate zdravstvene aplikacije na svojim mobilnim telefonima, građani Srbije su i u ovom slučaju malo iznad evropskog proseka, jer njih devet odsto već koristi takve aplikacije, a više od petine (22 odsto) veruje da bi im takve aplikacije mogle pomoći u postizanju bolje onlajn komunikacije sa svojim lekarom.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Sava

    28.11.2021 18:37
    Kako ići
    Narod treba da koristi maske (po zakonu), i kapuljače-kape, ponese dozvoljeni biber sprej (po zakonu), i iskoristi isti u slučaju napada navijača (dozvoljeno po zakonu koristiti u slučaju odbrane), a košta 600 dinara.Ne koristite silu a oni oslepe na 15 min.Za to vreme se ispiški.e po njima (po zakonu).
  • saruman

    28.11.2021 18:10
    Ne laže ovaj vučić, jesmo prvi u evropi

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Zašto testovi na kovid nekad "lažu"?

Mirjana Sarkić iz Udruženja privatnih laboratorija kaže da antigenski testovi, prema uputstvima proizvođača, mogu u jedan do tri odsto slučajeva da daju lažnu reaktivnost.

Šta je flurona i koliko je opasna?

Flurona nije nova strašna varijanta koronavirusa i to nije službeni medicinski izraz, ali fenomen istovremene zaraze gripom i koronavirusom je stvaran i medicinsku zajednicu nimalo ne iznenađuje.