Foto: 021.rs (AbelaPharm promo - dr Ivana Nedeljković)
Tim povodom prof. dr Ivana Nedeljković, kardiolog Kliničkog centra Srbije, govori o tome na koji način možemo da utičemo na smanjenje pojave bolesti srca i krvnih sudova.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti, povećanog oboljevanja i invaliditeta, one povećavaju troškove, predstavljaju socioekonomsko opterećenje i smanjuju kvalitet života.
Klinička slika je veoma raznovrsna, tok je podmukao, nekad iznenadan i posledice nisu samo problem pojedinca, nego cele porodice i šire društvene zajednice.
Klasični faktori rizika su hipertenzija, visok holesterol, pušenje, dijabetes i gojaznost. Iako se ovi faktori rizika mogu menjati, za razliku od godina starosti i genetike, oni u značajnoj meri učestvuju u rizicima od smrti: pоvišеn кrvni pritisак (13%), upоtrеbа duvаnа (9%), pоvišеn nivо šеćеrа u кrvi (6%), fizičка nеакtivnоst (6%), i prекоmеrnа tеlеsnа mаsа i gојаznоst (5%).
Smanjenje faktora rizika smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, ali i od drugih hroničnih stanja, uključujući određene vrste raka. Savetuje se promena stila života (zdrava ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja), kontrola krvnog pritiska i holesterola, rano otkrivanje i lečenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Međutim, uprkos svim merama, podaci pokazuju da su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti u 51,8% slučajeva u Srbiji.
Zbog nedovoljno uspešnog napretka, istraživanja su usmerena na pronalaženje novih ranih faktora za razvoj ateroskleroze, a naša obaveza je da ova znanja prenosimo i pacijentima i naizgled zdravim osobama u cilju očuvanja zdravlja i kvaliteta života.
Studije su izdvojile homocistein, aminokiselinu, čiji povišeni nivoi u krvi mogu doprineti razvoju i napredovanju ateroskleroze. Povišeni nivoi homocisteina su povezani sa oštećenjem zidova krvnih sudova, hroničnom upalom krvnih sudova, nakupljanjem holesterola i drugih lipida u zidovima arterija, a mogu da izazovu agregaciju trombocita i stvaranje krvnih ugrušaka (tromba) unutar arterija, pa tako dovedu do srčanog i moždanog udara.
Povišeni nivoi homocisteina su često udruženi sa drugim faktorima rizika, kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol i pušenje. Kombinacija ovih faktora rizika dodatno povećava verovatnoću za neželjene kardiovaskularne događaje.
Nivo homocisteina je važno pratiti i kod osoba sa diabetes melitusom (tip 2) koji je i sam po sebi jedan od najjačih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Povišeni nivoi homocisteina su povezani sa insulinskom rezistencijom i lekovima koji se koriste za povišen šećer i pritisak.
Za smanjenje nivoa homocisteina preporučuju se promene u ishrani i suplementacija vitaminima B (kao što su folna kiselina, vitamin B6 i vitamin B12). Najvažnija je konsultacija sa lekarom i kardiologom za individualne preporuke zasnovane na laboratorijskim analizama krvi i odabiru pravog leka, jer nisu svi preparati isti.
Najpovoljnija je primena aktivnog oblika folne kiseline, 5-metiltetrahidrofolata (5-MTHF), koji telo lako koristi. Kada su nivoi folata dovoljni, telo može efikasno da reguliše homocistein, što dovodi do nižih koncentracija u krvi. Pored folata blagotvorna je primena vitamina B6 i B12.
Povezanost homocisteina i aspirina – značaj primene folne kiseline uz aspirin
Acetilsalicilna kiselina, obično poznata kao aspirin, je lek koji je široko korišćen zbog svojih prednosti u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti.
Odnos između nivoa aspirina i homocisteina u telu je složen i veoma važan. Aspirin može ometati pretvaranje homocisteina u cistein, što može dovesti do povišenih nivoa homocisteina.
Isto tako, homocistein je nezavisni faktor rizika za nastanak rezistencije na aspirin, zbog čega se često pribegava povećanju doze čime se, na žalost, povećava i rizik od krvarenja. 1/3 osoba sa kardiovaskularnim poremećajima je rezistentna na aspirin. Aspirin povećava izbacivanje folate, pa tako povećava nivo homocisteina. Ove interakcije se sprečavaju primenom vitamina D3, B1, B6 i B12.
Mesto D vitamina u prevenciji
Vitamin D može uticati na kardiovaskularno zdravlje kroz nekoliko mehanizama, kao što su njegovi efekti na regulaciju krvnog pritiska, upalu i funkciju krvnih sudova. Studije sugerišu da osobe sa nižim nivoima vitamina D mogu biti izložene većem riziku od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Svojim pacijentima koji su u riziku od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, kao i onima koji koriste aspirin, lekove za pritisak i šećer, preporučujem CardioVitamin® FD3. On sadrži 800μg aktivnog oblika folne kiseline, 1000 IU vitamina D3 i vitamine B1, B6, B12.
Ovi aktivni sastojci doprinose normalnom metabolizmu homocisteina, stvaranju kolagena za normalnu funkciju krvnih sudova, zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, smanjenju umora i iscrpljenosti. Aktivan oblik folne kiseline iz CardioVitamin® FD3 kapsula sa aspirinom deluje sinergistički na poboljšanje funkcije zidova krvnih sudova, čime se obezbeđuje maksimalna zaštita od neželjenih događaja, kao što su infarkt i moždani udar.
Naša obaveza je da procenimo i sprečimo vitaminske deficite i visok nivo homocisteina i da svojim pacijentima prepišemo CardioVitamin® FD3 - proizvod koji voli naš kardiovaskularni sistem.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da su u Srbiji, do 31. avgusta, registrovana 34 obolela od groznice Zapadnog Nila.
Guverner Floride Ron De Santis i ministar zdravlja te američke savezne države Džozef Ladapo objavili su da će Florida postati prva američka država u kojoj se postepeno ukidaju sve obavezne vakcinacije za decu.
U 17 zemalja Evropske unije žene žive duži zdrav život od muškaraca, iako muškarci obično duže žive bez ograničenja u aktivnostima i kretanju, podaci su poslednjeg istraživanja Evrostata.
Nutricionistkinja Branka Mirković izjavila je da u Srbiji postoji nelegalno tržište majčinog mleka i da ga najviše koriste oni koji se bave bodibildingom.
Nova studija Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu pokazala je da konzumiranje hrane bogate kalijumom, poput avokada, banana i spanaća, može da umanji rizik od srčanih oboljenja, hospitalizacije i smrti za 24 odsto.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", povodom početka nove školske godine, apelovao je na sve vozače da od 1. septembra obrate pažnju na đake prvake.
Globalna situacija sa kolerom nastavlja da se pogoršava zbog sukoba i siromaštva, što predstavlja značajan izazov za javno zdravlje u više regiona, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji, do 24. avgusta, registrovano 27 slučajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila.
Kineski hirurzi po prvi put su transplantirali svinjsko plućno krilo čoveku, pokazavši da genetski modifikovani životinjski organi mogu privremeno da funkcionišu u ljudskom telu.
U Merilendu je prvi put u SAD kod čoveka potvrđen slučaj parazita valjkastog crva - Cochliomyia hominivorax, poznatog po tome što se hrani živim mesom toplokrvnih životinja.
