Foto: 021.rs (AbelaPharm promo - dr Ivana Nedeljković)
Tim povodom prof. dr Ivana Nedeljković, kardiolog Kliničkog centra Srbije, govori o tome na koji način možemo da utičemo na smanjenje pojave bolesti srca i krvnih sudova.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti, povećanog oboljevanja i invaliditeta, one povećavaju troškove, predstavljaju socioekonomsko opterećenje i smanjuju kvalitet života.
Klinička slika je veoma raznovrsna, tok je podmukao, nekad iznenadan i posledice nisu samo problem pojedinca, nego cele porodice i šire društvene zajednice.
Klasični faktori rizika su hipertenzija, visok holesterol, pušenje, dijabetes i gojaznost. Iako se ovi faktori rizika mogu menjati, za razliku od godina starosti i genetike, oni u značajnoj meri učestvuju u rizicima od smrti: pоvišеn кrvni pritisак (13%), upоtrеbа duvаnа (9%), pоvišеn nivо šеćеrа u кrvi (6%), fizičка nеакtivnоst (6%), i prекоmеrnа tеlеsnа mаsа i gојаznоst (5%).
Smanjenje faktora rizika smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, ali i od drugih hroničnih stanja, uključujući određene vrste raka. Savetuje se promena stila života (zdrava ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja), kontrola krvnog pritiska i holesterola, rano otkrivanje i lečenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Međutim, uprkos svim merama, podaci pokazuju da su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti u 51,8% slučajeva u Srbiji.
Zbog nedovoljno uspešnog napretka, istraživanja su usmerena na pronalaženje novih ranih faktora za razvoj ateroskleroze, a naša obaveza je da ova znanja prenosimo i pacijentima i naizgled zdravim osobama u cilju očuvanja zdravlja i kvaliteta života.
Studije su izdvojile homocistein, aminokiselinu, čiji povišeni nivoi u krvi mogu doprineti razvoju i napredovanju ateroskleroze. Povišeni nivoi homocisteina su povezani sa oštećenjem zidova krvnih sudova, hroničnom upalom krvnih sudova, nakupljanjem holesterola i drugih lipida u zidovima arterija, a mogu da izazovu agregaciju trombocita i stvaranje krvnih ugrušaka (tromba) unutar arterija, pa tako dovedu do srčanog i moždanog udara.
Povišeni nivoi homocisteina su često udruženi sa drugim faktorima rizika, kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol i pušenje. Kombinacija ovih faktora rizika dodatno povećava verovatnoću za neželjene kardiovaskularne događaje.
Nivo homocisteina je važno pratiti i kod osoba sa diabetes melitusom (tip 2) koji je i sam po sebi jedan od najjačih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Povišeni nivoi homocisteina su povezani sa insulinskom rezistencijom i lekovima koji se koriste za povišen šećer i pritisak.
Za smanjenje nivoa homocisteina preporučuju se promene u ishrani i suplementacija vitaminima B (kao što su folna kiselina, vitamin B6 i vitamin B12). Najvažnija je konsultacija sa lekarom i kardiologom za individualne preporuke zasnovane na laboratorijskim analizama krvi i odabiru pravog leka, jer nisu svi preparati isti.
Najpovoljnija je primena aktivnog oblika folne kiseline, 5-metiltetrahidrofolata (5-MTHF), koji telo lako koristi. Kada su nivoi folata dovoljni, telo može efikasno da reguliše homocistein, što dovodi do nižih koncentracija u krvi. Pored folata blagotvorna je primena vitamina B6 i B12.
Povezanost homocisteina i aspirina – značaj primene folne kiseline uz aspirin
Acetilsalicilna kiselina, obično poznata kao aspirin, je lek koji je široko korišćen zbog svojih prednosti u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti.
Odnos između nivoa aspirina i homocisteina u telu je složen i veoma važan. Aspirin može ometati pretvaranje homocisteina u cistein, što može dovesti do povišenih nivoa homocisteina.
Isto tako, homocistein je nezavisni faktor rizika za nastanak rezistencije na aspirin, zbog čega se često pribegava povećanju doze čime se, na žalost, povećava i rizik od krvarenja. 1/3 osoba sa kardiovaskularnim poremećajima je rezistentna na aspirin. Aspirin povećava izbacivanje folate, pa tako povećava nivo homocisteina. Ove interakcije se sprečavaju primenom vitamina D3, B1, B6 i B12.
Mesto D vitamina u prevenciji
Vitamin D može uticati na kardiovaskularno zdravlje kroz nekoliko mehanizama, kao što su njegovi efekti na regulaciju krvnog pritiska, upalu i funkciju krvnih sudova. Studije sugerišu da osobe sa nižim nivoima vitamina D mogu biti izložene većem riziku od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Svojim pacijentima koji su u riziku od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, kao i onima koji koriste aspirin, lekove za pritisak i šećer, preporučujem CardioVitamin® FD3. On sadrži 800μg aktivnog oblika folne kiseline, 1000 IU vitamina D3 i vitamine B1, B6, B12.
Ovi aktivni sastojci doprinose normalnom metabolizmu homocisteina, stvaranju kolagena za normalnu funkciju krvnih sudova, zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, smanjenju umora i iscrpljenosti. Aktivan oblik folne kiseline iz CardioVitamin® FD3 kapsula sa aspirinom deluje sinergistički na poboljšanje funkcije zidova krvnih sudova, čime se obezbeđuje maksimalna zaštita od neželjenih događaja, kao što su infarkt i moždani udar.
Naša obaveza je da procenimo i sprečimo vitaminske deficite i visok nivo homocisteina i da svojim pacijentima prepišemo CardioVitamin® FD3 - proizvod koji voli naš kardiovaskularni sistem.
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
