Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Foto: Pixabay
Predviđa se da će se broj ljudi koji žive sa Parkinsonovom bolešću više nego utrostručiti između 2020. i 2050. godine.
Ipak, uprkos ogromnom uticaju na one koji žive sa Parkinsonovom bolešću i njihove najbliže, kao i zapanjujućem trošku za ekonomiju, i dalje postoji mnogo toga što ne znamo o tome kako se ova bolest ispoljava i kako napreduje.
Nedavna velika studija skoro 11.000 Australijanaca koji žive sa Parkinsonovom bolešću pruža neke ključne uvide u simptome, faktore rizika i kako oni različito utiču na muškarce i žene, piše ScienceAlert.
Šta je Parkinsonova bolest?
Parkinsonova bolest je progresivna bolest u kojoj ćelije koje proizvode hemijskog glasnika dopamin u delu mozga koji se zove "supstancija nigra" počinju da odumiru. Ovo je praćeno i brojnim drugim promenama u mozgu.
Obično se smatra poremećajem pokreta. Uobičajeni motorni simptomi uključuju tremor u mirovanju, usporeno kretanje (bradikineziju), ukočenost mišića i probleme sa ravnotežom.
Ali Parkinsonova bolest takođe uključuje različite manje poznate nemotorne simptome. Oni mogu uključivati:
- promene raspoloženja
- poteškoće sa pamćenjem i kognicijom (uključujući sporije razmišljanje, izazove u planiranju ili obavljanju više zadataka odjednom, i teškoće sa obraćanjem pažnje ili koncentracijom)
- poremećaje spavanja
- autonomnu disfunkciju (kao što su zatvor, nizak krvni pritisak i problemi sa mokrenjem).
Iako se oni ponekad nazivaju "nevidljivim" simptomima Parkinsonove bolesti, često imaju veći negativan uticaj na kvalitet života nego motorni simptomi.
Šta nam novo istraživanje govori?
Studija je koristila podatke prikupljene kao deo "Australian Parkinson's Genetics Study", koju vodi QIMR Berghofer Medical Research Institute. Nakon pilot studije 2020. godine, projekat je pokrenut kao kontinuirani nacionalni istraživački projekat 2022. godine.
Ukupno 10.929 Australijanaca sa Parkinsonovom bolešću je anketirano i dalo je uzorke pljuvačke za genetsku analizu. Ovo je najveća grupa osoba sa Parkinsonovom bolešću proučavana u Australiji i najveća aktivna grupa u svetu.
Postojalo je nekoliko ključnih početnih nalaza
1. Nemotorni simptomi su česti
Studija je potvrdila koliko su nemotorni simptomi česti, pri čemu su gubitak čula mirisa (52 odsto), promene u pamćenju (65 odsto), bol (66 odsto) i vrtoglavica (66 odsto) često prijavljivani.
Značajno je da je 96 odsto učesnika imalo poremećaje spavanja, kao što su nesanica i dnevna pospanost.
2. Bolja slika faktora rizika
Studija je takođe pružila uvid u to šta može uticati na rizik od Parkinsonove bolesti.
Ovo je važno jer još ne razumemo u potpunosti šta uzrokuje da ćelije koje proizvode dopamin u "supstanciji nigra" uopšte počnu da odumiru.
Starost je glavni faktor rizika za Parkinsonovu bolest. Nova studija je otkrila da je prosečna starost pojave simptoma 64 godine, a starost postavljanja dijagnoze 68 godina.
3. I geni i okruženje igraju ulogu
U nedavnoj studiji, jedna od četiri osobe (25 odsto) imala je porodičnu istoriju Parkinsonove bolesti. Ali samo 10-15 odsto slučajeva Parkinsonove bolesti je uzrokovano - ili snažno povezano - sa mutacijama u određenim genima.
Važno je zapamtiti da porodice ne dele samo gene već često i okruženje. Više faktora iz okruženja, kao što su izloženost pesticidima i traumatska povreda mozga, takođe povećavaju rizik od Parkinsonove bolesti.
Većina (85-90 odsto) slučajeva Parkinsonove bolesti verovatno je rezultat složene interakcije genetskih i ekoloških faktora rizika, kao i starenja.
Studija je pokazala da su izloženosti iz okruženja povezane sa rizikom od Parkinsonove bolesti česte:
- 36 odsto ljudi je prijavilo izloženost pesticidima
- 16 odsto je imalo prethodnu traumatsku povredu mozga
- 33 odsto je radilo u zanimanjima visokog rizika (kao što su poljoprivreda ili petrohemijska i metaloprerađivačka industrija).
Ove izloženosti su bile značajno veće kod muškaraca nego kod žena.
4. Razlike između polova
Bolest je 1,5 puta češća kod muškaraca. U novoj studiji 63 odsto ispitanika bili su muškarci.
Parkinsonova bolest se takođe ispoljava i napreduje različito kod muškaraca i žena.
Studija je otkrila da su žene bile mlađe od muškaraca u trenutku pojave simptoma (63,7 naspram 64,4 godine) i dijagnoze (67,6 naspram 68,1 godine), i da su češće nego muškarci prijavljivale bol (70 odsto naspram 63 odsto) i padove (45 odsto naspram 41 odsto).
Muškarci su imali više promena u pamćenju nego žene (67 odsto naspram 61 odsto) i impulsivna ponašanja, posebno seksualno ponašanje (56 odsto naspram 19 odsto) - iako većina učesnika nije pokazivala ili je pokazivala samo blagu impulsivnost.
Pročitaj još
Ono što još ne znamo
Ova velika studija i njena opsežna anketa bacaju dragoceno svetlo na ljude koji žive sa Parkinsonovom bolešću u Australiji. Ali to je i dalje samo mali deo populacije. Više od 186.000 ljudi sa Parkinsonovom bolešću bilo je pozvano da učestvuje, a nešto manje od 11.000 je učestvovalo - stopa odgovora manja od šest odsto.
Od tih učesnika, 93 odsto je imalo evropsko poreklo. Zbog toga ovaj uzorak možda nije u potpunosti reprezentativan za Parkinsonovu bolest.
Informacije koje imamo o simptomima takođe se oslanjaju na samoprijavljivanje učesnika studije, što je subjektivno i može biti pristrasno ili manje pouzdano od objektivnih merenja funkcije. Da bi se to rešilo, istraživači planiraju da koriste pametne telefone i nosive uređaje kako bi prikupili sveobuhvatnije podatke.
Na kraju, iako ovo pruža sliku trenutne grupe, nije jasno kako se učesnici porede sa ljudima slične starosti koji nemaju Parkinsonovu bolest, niti kako bi se njihovi simptomi mogli menjati tokom vremena.
To su važna područja budućih istraživanja u okviru ove kontinuirane studije.
Šta sve ovo znači
Studije poput ove pružaju ključne uvide u faktore rizika povezane sa Parkinsonovom bolešću. One nam takođe pomažu da bolje razumemo simptome koje ljudi doživljavaju.
To je važno jer se način na koji se Parkinsonova bolest ispoljava razlikuje od osobe do osobe. Neće svako doživeti iste simptome u istoj meri.
Slično tome, način na koji bolest napreduje tokom vremena razlikuje se među ljudima.
Bolje razumevanje faktora koji utiču na to može dovesti do ranijeg prepoznavanja onih koji su u riziku i do personalizovanijih načina upravljanja ovom bolešću.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
2
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar