Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Predviđa se da će se broj ljudi koji žive sa Parkinsonovom bolešću više nego utrostručiti između 2020. i 2050. godine.
Ipak, uprkos ogromnom uticaju na one koji žive sa Parkinsonovom bolešću i njihove najbliže, kao i zapanjujućem trošku za ekonomiju, i dalje postoji mnogo toga što ne znamo o tome kako se ova bolest ispoljava i kako napreduje.
Nedavna velika studija skoro 11.000 Australijanaca koji žive sa Parkinsonovom bolešću pruža neke ključne uvide u simptome, faktore rizika i kako oni različito utiču na muškarce i žene, piše ScienceAlert.
Šta je Parkinsonova bolest?
Parkinsonova bolest je progresivna bolest u kojoj ćelije koje proizvode hemijskog glasnika dopamin u delu mozga koji se zove "supstancija nigra" počinju da odumiru. Ovo je praćeno i brojnim drugim promenama u mozgu.
Obično se smatra poremećajem pokreta. Uobičajeni motorni simptomi uključuju tremor u mirovanju, usporeno kretanje (bradikineziju), ukočenost mišića i probleme sa ravnotežom.
Ali Parkinsonova bolest takođe uključuje različite manje poznate nemotorne simptome. Oni mogu uključivati:
- promene raspoloženja
- poteškoće sa pamćenjem i kognicijom (uključujući sporije razmišljanje, izazove u planiranju ili obavljanju više zadataka odjednom, i teškoće sa obraćanjem pažnje ili koncentracijom)
- poremećaje spavanja
- autonomnu disfunkciju (kao što su zatvor, nizak krvni pritisak i problemi sa mokrenjem).
Iako se oni ponekad nazivaju "nevidljivim" simptomima Parkinsonove bolesti, često imaju veći negativan uticaj na kvalitet života nego motorni simptomi.
Šta nam novo istraživanje govori?
Studija je koristila podatke prikupljene kao deo "Australian Parkinson's Genetics Study", koju vodi QIMR Berghofer Medical Research Institute. Nakon pilot studije 2020. godine, projekat je pokrenut kao kontinuirani nacionalni istraživački projekat 2022. godine.
Ukupno 10.929 Australijanaca sa Parkinsonovom bolešću je anketirano i dalo je uzorke pljuvačke za genetsku analizu. Ovo je najveća grupa osoba sa Parkinsonovom bolešću proučavana u Australiji i najveća aktivna grupa u svetu.
Postojalo je nekoliko ključnih početnih nalaza
1. Nemotorni simptomi su česti
Studija je potvrdila koliko su nemotorni simptomi česti, pri čemu su gubitak čula mirisa (52 odsto), promene u pamćenju (65 odsto), bol (66 odsto) i vrtoglavica (66 odsto) često prijavljivani.
Značajno je da je 96 odsto učesnika imalo poremećaje spavanja, kao što su nesanica i dnevna pospanost.
2. Bolja slika faktora rizika
Studija je takođe pružila uvid u to šta može uticati na rizik od Parkinsonove bolesti.
Ovo je važno jer još ne razumemo u potpunosti šta uzrokuje da ćelije koje proizvode dopamin u "supstanciji nigra" uopšte počnu da odumiru.
Starost je glavni faktor rizika za Parkinsonovu bolest. Nova studija je otkrila da je prosečna starost pojave simptoma 64 godine, a starost postavljanja dijagnoze 68 godina.
3. I geni i okruženje igraju ulogu
U nedavnoj studiji, jedna od četiri osobe (25 odsto) imala je porodičnu istoriju Parkinsonove bolesti. Ali samo 10-15 odsto slučajeva Parkinsonove bolesti je uzrokovano - ili snažno povezano - sa mutacijama u određenim genima.
Važno je zapamtiti da porodice ne dele samo gene već često i okruženje. Više faktora iz okruženja, kao što su izloženost pesticidima i traumatska povreda mozga, takođe povećavaju rizik od Parkinsonove bolesti.
Većina (85-90 odsto) slučajeva Parkinsonove bolesti verovatno je rezultat složene interakcije genetskih i ekoloških faktora rizika, kao i starenja.
Studija je pokazala da su izloženosti iz okruženja povezane sa rizikom od Parkinsonove bolesti česte:
- 36 odsto ljudi je prijavilo izloženost pesticidima
- 16 odsto je imalo prethodnu traumatsku povredu mozga
- 33 odsto je radilo u zanimanjima visokog rizika (kao što su poljoprivreda ili petrohemijska i metaloprerađivačka industrija).
Ove izloženosti su bile značajno veće kod muškaraca nego kod žena.
4. Razlike između polova
Bolest je 1,5 puta češća kod muškaraca. U novoj studiji 63 odsto ispitanika bili su muškarci.
Parkinsonova bolest se takođe ispoljava i napreduje različito kod muškaraca i žena.
Studija je otkrila da su žene bile mlađe od muškaraca u trenutku pojave simptoma (63,7 naspram 64,4 godine) i dijagnoze (67,6 naspram 68,1 godine), i da su češće nego muškarci prijavljivale bol (70 odsto naspram 63 odsto) i padove (45 odsto naspram 41 odsto).
Muškarci su imali više promena u pamćenju nego žene (67 odsto naspram 61 odsto) i impulsivna ponašanja, posebno seksualno ponašanje (56 odsto naspram 19 odsto) - iako većina učesnika nije pokazivala ili je pokazivala samo blagu impulsivnost.
Pročitaj još
Ono što još ne znamo
Ova velika studija i njena opsežna anketa bacaju dragoceno svetlo na ljude koji žive sa Parkinsonovom bolešću u Australiji. Ali to je i dalje samo mali deo populacije. Više od 186.000 ljudi sa Parkinsonovom bolešću bilo je pozvano da učestvuje, a nešto manje od 11.000 je učestvovalo - stopa odgovora manja od šest odsto.
Od tih učesnika, 93 odsto je imalo evropsko poreklo. Zbog toga ovaj uzorak možda nije u potpunosti reprezentativan za Parkinsonovu bolest.
Informacije koje imamo o simptomima takođe se oslanjaju na samoprijavljivanje učesnika studije, što je subjektivno i može biti pristrasno ili manje pouzdano od objektivnih merenja funkcije. Da bi se to rešilo, istraživači planiraju da koriste pametne telefone i nosive uređaje kako bi prikupili sveobuhvatnije podatke.
Na kraju, iako ovo pruža sliku trenutne grupe, nije jasno kako se učesnici porede sa ljudima slične starosti koji nemaju Parkinsonovu bolest, niti kako bi se njihovi simptomi mogli menjati tokom vremena.
To su važna područja budućih istraživanja u okviru ove kontinuirane studije.
Šta sve ovo znači
Studije poput ove pružaju ključne uvide u faktore rizika povezane sa Parkinsonovom bolešću. One nam takođe pomažu da bolje razumemo simptome koje ljudi doživljavaju.
To je važno jer se način na koji se Parkinsonova bolest ispoljava razlikuje od osobe do osobe. Neće svako doživeti iste simptome u istoj meri.
Slično tome, način na koji bolest napreduje tokom vremena razlikuje se među ljudima.
Bolje razumevanje faktora koji utiču na to može dovesti do ranijeg prepoznavanja onih koji su u riziku i do personalizovanijih načina upravljanja ovom bolešću.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Fizička aktivnost mogla bi da uspori starenje jajnika: Naučnici ispituju i lek sa sličnim dejstvom
24.10.2026.•
1
Fizička aktivnost mogla bi da pomogne u očuvanju jajnika i usporavanju njihovog starenja, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na miševima i ljudima.
Posle koliko stepenika ostanete bez daha: Kada treba da obratite pažnju?
21.10.2026.•
2
Ako se zadišete čim se popnete na jedan ili dva sprata, niste jedini.
Nova AI alatka na osnovu fotografije lica može da predvidi verovatnoću preživljavanja od raka
21.10.2026.•
2
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
Otkrivena povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti
20.10.2026.•
1
Analiza 41 studije pokazala je da je veća izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od glaukoma i katarakte.
Koliko bi deca trebalo da spavaju: Zavisi od uzrasta, godišnjeg doba...
20.10.2026.•
0
Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Evo šta suplementi zaista mogu
20.10.2026.•
1
Preparati kolagena poslednjih godina zauzimaju sve više prostora u apotekama, reklamama i objavama na društvenim mrežama.
VIDEO: Mural Mona Lize sa ožiljcima od mastektomije osvanuo u Milanu
20.10.2026.•
0
Na spoljašnjem zidu milanskog Nacionalnog instituta za tumore (INT) otkriven je mural Mona Lize sa ožiljcima od dvostruke mastektomije.
Batut: U Srbiji registrovano 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila
19.10.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Rak dojke može da se otkrije na vreme: Ovo treba da znate
19.10.2026.•
0
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, a poruka je jednostavna: da bi se javili na preventivni pregled ne treba čekati tegobe.
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar