Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Foto: Pixabay
Predviđa se da će se broj ljudi koji žive sa Parkinsonovom bolešću više nego utrostručiti između 2020. i 2050. godine.
Ipak, uprkos ogromnom uticaju na one koji žive sa Parkinsonovom bolešću i njihove najbliže, kao i zapanjujućem trošku za ekonomiju, i dalje postoji mnogo toga što ne znamo o tome kako se ova bolest ispoljava i kako napreduje.
Nedavna velika studija skoro 11.000 Australijanaca koji žive sa Parkinsonovom bolešću pruža neke ključne uvide u simptome, faktore rizika i kako oni različito utiču na muškarce i žene, piše ScienceAlert.
Šta je Parkinsonova bolest?
Parkinsonova bolest je progresivna bolest u kojoj ćelije koje proizvode hemijskog glasnika dopamin u delu mozga koji se zove "supstancija nigra" počinju da odumiru. Ovo je praćeno i brojnim drugim promenama u mozgu.
Obično se smatra poremećajem pokreta. Uobičajeni motorni simptomi uključuju tremor u mirovanju, usporeno kretanje (bradikineziju), ukočenost mišića i probleme sa ravnotežom.
Ali Parkinsonova bolest takođe uključuje različite manje poznate nemotorne simptome. Oni mogu uključivati:
- promene raspoloženja
- poteškoće sa pamćenjem i kognicijom (uključujući sporije razmišljanje, izazove u planiranju ili obavljanju više zadataka odjednom, i teškoće sa obraćanjem pažnje ili koncentracijom)
- poremećaje spavanja
- autonomnu disfunkciju (kao što su zatvor, nizak krvni pritisak i problemi sa mokrenjem).
Iako se oni ponekad nazivaju "nevidljivim" simptomima Parkinsonove bolesti, često imaju veći negativan uticaj na kvalitet života nego motorni simptomi.
Šta nam novo istraživanje govori?
Studija je koristila podatke prikupljene kao deo "Australian Parkinson's Genetics Study", koju vodi QIMR Berghofer Medical Research Institute. Nakon pilot studije 2020. godine, projekat je pokrenut kao kontinuirani nacionalni istraživački projekat 2022. godine.
Ukupno 10.929 Australijanaca sa Parkinsonovom bolešću je anketirano i dalo je uzorke pljuvačke za genetsku analizu. Ovo je najveća grupa osoba sa Parkinsonovom bolešću proučavana u Australiji i najveća aktivna grupa u svetu.
Postojalo je nekoliko ključnih početnih nalaza
1. Nemotorni simptomi su česti
Studija je potvrdila koliko su nemotorni simptomi česti, pri čemu su gubitak čula mirisa (52 odsto), promene u pamćenju (65 odsto), bol (66 odsto) i vrtoglavica (66 odsto) često prijavljivani.
Značajno je da je 96 odsto učesnika imalo poremećaje spavanja, kao što su nesanica i dnevna pospanost.
2. Bolja slika faktora rizika
Studija je takođe pružila uvid u to šta može uticati na rizik od Parkinsonove bolesti.
Ovo je važno jer još ne razumemo u potpunosti šta uzrokuje da ćelije koje proizvode dopamin u "supstanciji nigra" uopšte počnu da odumiru.
Starost je glavni faktor rizika za Parkinsonovu bolest. Nova studija je otkrila da je prosečna starost pojave simptoma 64 godine, a starost postavljanja dijagnoze 68 godina.
3. I geni i okruženje igraju ulogu
U nedavnoj studiji, jedna od četiri osobe (25 odsto) imala je porodičnu istoriju Parkinsonove bolesti. Ali samo 10-15 odsto slučajeva Parkinsonove bolesti je uzrokovano - ili snažno povezano - sa mutacijama u određenim genima.
Važno je zapamtiti da porodice ne dele samo gene već često i okruženje. Više faktora iz okruženja, kao što su izloženost pesticidima i traumatska povreda mozga, takođe povećavaju rizik od Parkinsonove bolesti.
Većina (85-90 odsto) slučajeva Parkinsonove bolesti verovatno je rezultat složene interakcije genetskih i ekoloških faktora rizika, kao i starenja.
Studija je pokazala da su izloženosti iz okruženja povezane sa rizikom od Parkinsonove bolesti česte:
- 36 odsto ljudi je prijavilo izloženost pesticidima
- 16 odsto je imalo prethodnu traumatsku povredu mozga
- 33 odsto je radilo u zanimanjima visokog rizika (kao što su poljoprivreda ili petrohemijska i metaloprerađivačka industrija).
Ove izloženosti su bile značajno veće kod muškaraca nego kod žena.
4. Razlike između polova
Bolest je 1,5 puta češća kod muškaraca. U novoj studiji 63 odsto ispitanika bili su muškarci.
Parkinsonova bolest se takođe ispoljava i napreduje različito kod muškaraca i žena.
Studija je otkrila da su žene bile mlađe od muškaraca u trenutku pojave simptoma (63,7 naspram 64,4 godine) i dijagnoze (67,6 naspram 68,1 godine), i da su češće nego muškarci prijavljivale bol (70 odsto naspram 63 odsto) i padove (45 odsto naspram 41 odsto).
Muškarci su imali više promena u pamćenju nego žene (67 odsto naspram 61 odsto) i impulsivna ponašanja, posebno seksualno ponašanje (56 odsto naspram 19 odsto) - iako većina učesnika nije pokazivala ili je pokazivala samo blagu impulsivnost.
Pročitaj još
Ono što još ne znamo
Ova velika studija i njena opsežna anketa bacaju dragoceno svetlo na ljude koji žive sa Parkinsonovom bolešću u Australiji. Ali to je i dalje samo mali deo populacije. Više od 186.000 ljudi sa Parkinsonovom bolešću bilo je pozvano da učestvuje, a nešto manje od 11.000 je učestvovalo - stopa odgovora manja od šest odsto.
Od tih učesnika, 93 odsto je imalo evropsko poreklo. Zbog toga ovaj uzorak možda nije u potpunosti reprezentativan za Parkinsonovu bolest.
Informacije koje imamo o simptomima takođe se oslanjaju na samoprijavljivanje učesnika studije, što je subjektivno i može biti pristrasno ili manje pouzdano od objektivnih merenja funkcije. Da bi se to rešilo, istraživači planiraju da koriste pametne telefone i nosive uređaje kako bi prikupili sveobuhvatnije podatke.
Na kraju, iako ovo pruža sliku trenutne grupe, nije jasno kako se učesnici porede sa ljudima slične starosti koji nemaju Parkinsonovu bolest, niti kako bi se njihovi simptomi mogli menjati tokom vremena.
To su važna područja budućih istraživanja u okviru ove kontinuirane studije.
Šta sve ovo znači
Studije poput ove pružaju ključne uvide u faktore rizika povezane sa Parkinsonovom bolešću. One nam takođe pomažu da bolje razumemo simptome koje ljudi doživljavaju.
To je važno jer se način na koji se Parkinsonova bolest ispoljava razlikuje od osobe do osobe. Neće svako doživeti iste simptome u istoj meri.
Slično tome, način na koji bolest napreduje tokom vremena razlikuje se među ljudima.
Bolje razumevanje faktora koji utiču na to može dovesti do ranijeg prepoznavanja onih koji su u riziku i do personalizovanijih načina upravljanja ovom bolešću.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
1
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
3
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Autoimune bolesti: Koji dodaci ishrani mogu pomoći?
07.05.2026.•
0
Više miliona ljudi u svetu boluje od autoimunih bolesti. One se teško otkrivaju, ponekad su simptomi netipični, a terapija je simptomatska.
Zašto bi trebalo da izbegavate sedenje prekrštenih nogu
06.05.2026.•
3
Dugotrajno sedenje prekrštenih nogu trebalo bi izbegavati, jer ono može izazvati neravnomerno opterećenje kukova, karlice i donjeg dela leđa.
HPV infekcija, testiranje i vakcinacija - šta je važno da znamo?
06.05.2026.•
0
HPV je česta, ali često nevidljiva infekcija koja može imati ozbiljne posledice.
Nije svejedno kad pijete kafu: Koje je najbolje vreme?
06.05.2026.•
1
Bilo da se oslanjate na kafu da započnete svoj dan, da izgurate popodnevni trening ili završite iscrpljujući radni zadatak, možda biste želeli da razmislite o tome kada je pijete.
VIDEO: Koreni demencije se protežu sve do detinjstva
05.05.2026.•
2
Demencija se često povezuje sa starijim ljudima, ali se ne pojavljuje tek tako niotkuda.
Koji suplementi u menopauzi zaista pomažu: Šta pokazuju istraživanja?
04.05.2026.•
0
Iako je tržište preplavljeno proizvodima koji obećavaju olakšanje simptoma menopauze, naučni dokazi ukazuju da samo neki od njih imaju stvarni efekat.
Zašto se masnoća nakuplja oko stomaka?
04.05.2026.•
4
Masnoća oko stomaka nije tu slučajno, telo je sklono da energiju skladišti baš u tom području iz više razloga, a najčešće se radi o kombinaciji hormona, načina života i genetike.
Tri osobe umrle na kruzeru u Atlantskom okeanu: Sumnja se na hantavirus
04.05.2026.•
2
Tri osobe su preminule, a više njih je obolelo nakon sumnje na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji plovi Atlantskim okeanom, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Najzdravija kombinacija za srce: Ove dve namirnice treba jesti svakodnevno
03.05.2026.•
0
Nova istraživanja pokazuju da kombinacija namirnica može imati jači efekat na zdravlje nego kada se konzumiraju pojedinačno.
Imune ćelije "pamte" gojaznost dugo nakon gubitka težine
03.05.2026.•
1
Pobediti gojaznost retko je lako. Za mnoge ljude, čak i uspešan gubitak težine prati dugotrajna borba da se spreči povratak kilograma.
Tri stvari koje (osim hrane) utiču na vaš holesterol
03.05.2026.•
0
Visok holesterol ima tendenciju da prođe neprimećeno, često se tiho povećavajući bez očiglednih simptoma.
Temperatura kod dece: Kada je bezazlena, a kada znak za uzbunu?
02.05.2026.•
0
Povišena temperatura jedan je od najčešćih razloga za odlazak kod pedijatra, ali sama po sebi nije bolest već prirodan odgovor organizma na infekciju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar