Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Foto: Pixabay
Predviđa se da će se broj ljudi koji žive sa Parkinsonovom bolešću više nego utrostručiti između 2020. i 2050. godine.
Ipak, uprkos ogromnom uticaju na one koji žive sa Parkinsonovom bolešću i njihove najbliže, kao i zapanjujućem trošku za ekonomiju, i dalje postoji mnogo toga što ne znamo o tome kako se ova bolest ispoljava i kako napreduje.
Nedavna velika studija skoro 11.000 Australijanaca koji žive sa Parkinsonovom bolešću pruža neke ključne uvide u simptome, faktore rizika i kako oni različito utiču na muškarce i žene, piše ScienceAlert.
Šta je Parkinsonova bolest?
Parkinsonova bolest je progresivna bolest u kojoj ćelije koje proizvode hemijskog glasnika dopamin u delu mozga koji se zove "supstancija nigra" počinju da odumiru. Ovo je praćeno i brojnim drugim promenama u mozgu.
Obično se smatra poremećajem pokreta. Uobičajeni motorni simptomi uključuju tremor u mirovanju, usporeno kretanje (bradikineziju), ukočenost mišića i probleme sa ravnotežom.
Ali Parkinsonova bolest takođe uključuje različite manje poznate nemotorne simptome. Oni mogu uključivati:
- promene raspoloženja
- poteškoće sa pamćenjem i kognicijom (uključujući sporije razmišljanje, izazove u planiranju ili obavljanju više zadataka odjednom, i teškoće sa obraćanjem pažnje ili koncentracijom)
- poremećaje spavanja
- autonomnu disfunkciju (kao što su zatvor, nizak krvni pritisak i problemi sa mokrenjem).
Iako se oni ponekad nazivaju "nevidljivim" simptomima Parkinsonove bolesti, često imaju veći negativan uticaj na kvalitet života nego motorni simptomi.
Šta nam novo istraživanje govori?
Studija je koristila podatke prikupljene kao deo "Australian Parkinson's Genetics Study", koju vodi QIMR Berghofer Medical Research Institute. Nakon pilot studije 2020. godine, projekat je pokrenut kao kontinuirani nacionalni istraživački projekat 2022. godine.
Ukupno 10.929 Australijanaca sa Parkinsonovom bolešću je anketirano i dalo je uzorke pljuvačke za genetsku analizu. Ovo je najveća grupa osoba sa Parkinsonovom bolešću proučavana u Australiji i najveća aktivna grupa u svetu.
Postojalo je nekoliko ključnih početnih nalaza
1. Nemotorni simptomi su česti
Studija je potvrdila koliko su nemotorni simptomi česti, pri čemu su gubitak čula mirisa (52 odsto), promene u pamćenju (65 odsto), bol (66 odsto) i vrtoglavica (66 odsto) često prijavljivani.
Značajno je da je 96 odsto učesnika imalo poremećaje spavanja, kao što su nesanica i dnevna pospanost.
2. Bolja slika faktora rizika
Studija je takođe pružila uvid u to šta može uticati na rizik od Parkinsonove bolesti.
Ovo je važno jer još ne razumemo u potpunosti šta uzrokuje da ćelije koje proizvode dopamin u "supstanciji nigra" uopšte počnu da odumiru.
Starost je glavni faktor rizika za Parkinsonovu bolest. Nova studija je otkrila da je prosečna starost pojave simptoma 64 godine, a starost postavljanja dijagnoze 68 godina.
3. I geni i okruženje igraju ulogu
U nedavnoj studiji, jedna od četiri osobe (25 odsto) imala je porodičnu istoriju Parkinsonove bolesti. Ali samo 10-15 odsto slučajeva Parkinsonove bolesti je uzrokovano - ili snažno povezano - sa mutacijama u određenim genima.
Važno je zapamtiti da porodice ne dele samo gene već često i okruženje. Više faktora iz okruženja, kao što su izloženost pesticidima i traumatska povreda mozga, takođe povećavaju rizik od Parkinsonove bolesti.
Većina (85-90 odsto) slučajeva Parkinsonove bolesti verovatno je rezultat složene interakcije genetskih i ekoloških faktora rizika, kao i starenja.
Studija je pokazala da su izloženosti iz okruženja povezane sa rizikom od Parkinsonove bolesti česte:
- 36 odsto ljudi je prijavilo izloženost pesticidima
- 16 odsto je imalo prethodnu traumatsku povredu mozga
- 33 odsto je radilo u zanimanjima visokog rizika (kao što su poljoprivreda ili petrohemijska i metaloprerađivačka industrija).
Ove izloženosti su bile značajno veće kod muškaraca nego kod žena.
4. Razlike između polova
Bolest je 1,5 puta češća kod muškaraca. U novoj studiji 63 odsto ispitanika bili su muškarci.
Parkinsonova bolest se takođe ispoljava i napreduje različito kod muškaraca i žena.
Studija je otkrila da su žene bile mlađe od muškaraca u trenutku pojave simptoma (63,7 naspram 64,4 godine) i dijagnoze (67,6 naspram 68,1 godine), i da su češće nego muškarci prijavljivale bol (70 odsto naspram 63 odsto) i padove (45 odsto naspram 41 odsto).
Muškarci su imali više promena u pamćenju nego žene (67 odsto naspram 61 odsto) i impulsivna ponašanja, posebno seksualno ponašanje (56 odsto naspram 19 odsto) - iako većina učesnika nije pokazivala ili je pokazivala samo blagu impulsivnost.
Pročitaj još
Ono što još ne znamo
Ova velika studija i njena opsežna anketa bacaju dragoceno svetlo na ljude koji žive sa Parkinsonovom bolešću u Australiji. Ali to je i dalje samo mali deo populacije. Više od 186.000 ljudi sa Parkinsonovom bolešću bilo je pozvano da učestvuje, a nešto manje od 11.000 je učestvovalo - stopa odgovora manja od šest odsto.
Od tih učesnika, 93 odsto je imalo evropsko poreklo. Zbog toga ovaj uzorak možda nije u potpunosti reprezentativan za Parkinsonovu bolest.
Informacije koje imamo o simptomima takođe se oslanjaju na samoprijavljivanje učesnika studije, što je subjektivno i može biti pristrasno ili manje pouzdano od objektivnih merenja funkcije. Da bi se to rešilo, istraživači planiraju da koriste pametne telefone i nosive uređaje kako bi prikupili sveobuhvatnije podatke.
Na kraju, iako ovo pruža sliku trenutne grupe, nije jasno kako se učesnici porede sa ljudima slične starosti koji nemaju Parkinsonovu bolest, niti kako bi se njihovi simptomi mogli menjati tokom vremena.
To su važna područja budućih istraživanja u okviru ove kontinuirane studije.
Šta sve ovo znači
Studije poput ove pružaju ključne uvide u faktore rizika povezane sa Parkinsonovom bolešću. One nam takođe pomažu da bolje razumemo simptome koje ljudi doživljavaju.
To je važno jer se način na koji se Parkinsonova bolest ispoljava razlikuje od osobe do osobe. Neće svako doživeti iste simptome u istoj meri.
Slično tome, način na koji bolest napreduje tokom vremena razlikuje se među ljudima.
Bolje razumevanje faktora koji utiču na to može dovesti do ranijeg prepoznavanja onih koji su u riziku i do personalizovanijih načina upravljanja ovom bolešću.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Za vikend ponovo pomeramo kazaljke: Ovo su načini da sebi to olakšate
26.03.2026.•
0
U noći između subote i nedelje ponovo pomeramo kazaljke i prelazimo na letnje računanje vremena.
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
4
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
4
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar