Neočekivane posledice života bez seksa
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Zdrav seksualni život donosi brojne prednosti, od jačanja imuniteta i sagorevanja kalorija do potencijalno dužeg života.
Šta se događa s telom kada seks izostane?
Promene u libidu
Efekti apstinencije zavise od vašeg zdravlja, godina, pa čak i vrste polnih odnosa koje ste praktikovali, ali verovatno ćete primetiti neke posledice, kaže sertifikovana seksualna terapeutkinja Sari Kuper. Za početak, vaš libido se može smanjiti - ili pak povećati.
"Neki ljudi koji apstiniraju od seksa počinju da se osećaju tromo, gube vitalnost i želju za polnim odnosom. Pojednostavljeno rečeno, daleko od očiju, daleko od srca - tako mi to opisuju neki moji klijenti", kaže Kuper. Budući da vam seks nije u fokusu, moguće je da ćete potisnuti seksualne želje.
S druge strane, nekima apstinencija seks čini još poželjnijim.
"Možda o tome nećete previše razmišljati, a možda će vam stalno biti na pameti. To je zaista individualno", kaže dr Loren Strečer, autorka knjige "Sex Rx: Hormones, Health, and Your Best Sex Ever", prenosi Index.hr.
Uticaj na raspoloženje
Seks je delom fizički, a delom mentalni doživljaj.
"Tokom polnog odnosa ljudi ostvaruju kontakt kožom o kožu, a to je prvi i osnovni način na koji se kao ljudska bića tešimo, još od najranijeg detinjstva u odnosu s majkom", objašnjava Kuper.
Seksualna povezanost partnerima pruža obilje dodira koji mogu pomoći u regulaciji raspoloženja putem oslobađanja oksitocina, hormona dobrog osećaja. Dr Strčer dodaje da seks podiže raspoloženje i zahvaljujući endorfinima. Bez tih prirodnih podsticaja, mogli biste se osećati potišteno, ali to ne znači da ćete postati klinički depresivni.
Iako su studije pokazale vezu između depresije i nedostatka seksa, stručnjaci kažu da je reč o korelaciji, a ne uzročno-posledičnoj vezi.
"Ako ste zdrava osoba i prestanete da imate polne odnose, nećete zbog toga postati depresivni", kaže dr Strečer.
Smanjena vaginalna vlažnost
Kod starijih žena, nakon pauze od seksa, može doći do poteškoća s vaginalnom vlažnošću. To se, kao i stanjivanje zidova vagine, događa zbog nedostatka hormona poput estrogena.
"Mlada žena od 20 ili 30 godina imaće dovoljno estrogena da ta tkiva ostanu zdrava, elastična i vlažna čak i ako nema polne odnose. Međutim, ako uzmete ženu od 60 godina koja nema estrogena, ona je taj mehanizam izgubila", kaže dr Strečer.
Kuper ističe da je važno održavati protok krvi u tom području, čak i bez partnera.
"Vaginalna vlažnost s godinama opada, a ako se ne uzbuđujete, bilo kroz masturbaciju, erotsku literaturu, filmove ili s partnerom, taj proces se može ubrzati."
Veća neprijatnost tokom seksa
Prema Severnoameričkom društvu za menopauzu, redovni polni odnosi važni su za zdravlje vagine nakon menopauze.
"Bez redovnih polnih odnosa, zidovi vagine se stanjuju kako starite, što može dovesti do bolnog seksa kada mu se napokon vratite", kaže Kuper.
Ređi polni odnosi takođe znače manje fizičke stimulacije koja podstiče vlažnost. Vaginalne kreme s estrogenom mogu pomoći da se uspori ili preokrene ovaj proces.
Nivo stresa može rasti ili opadati
Psihološki efekti nedostatka seksa su složeni.
"Ljudi pod manjim stresom obično imaju više polnih odnosa, ali to je korelacija, a ne uzročno-posledična veza", kaže dr Strečer. Ipak, ako vam je seks služio kao izduvni ventil, apstinencija bi mogla povećati nivo stresa.
No, dr Strečer dodaje: "Nekim ženama je seks zapravo stresan iz raznih razloga: može biti bolan ili predstavljati samo još jednu stavku na popisu obaveza."
Manji rizik od urinarnih infekcija
Osim što se smanjuje rizik od polno prenosivih bolesti, apstinencija može smanjiti i učestalost urinarnih infekcija.
"Polni odnos može povećati rizik od ponavljajućih upala bešike zbog širenja bakterija", kaže dr Strečer.
Istraživanje objavljeno u časopisu "American Family Physician" navodi da se 80 odsto urinarnih infekcija kod žena u premenopauzi javlja unutar 24 sata od polnog odnosa, a učestalost odnosa najjači je prediktor ponavljajućih infekcija.
Mogući jači menstrualni grčevi
Verovatno ste čuli da seks može ublažiti menstrualne grčeve. Iako to nije temeljno istraženo, dr Strečer kaže da postoji logično objašnjenje.
"Materica je mišić i mnoge žene tokom orgazma doživljavaju njene kontrakcije. To uzrokuje brže izbacivanje krvi, što posledično smanjuje menstrualne grčeve. Takođe, raste nivo endorfina, što dodatno ublažava bol."
Ako apstinirate, gubite ovu neočekivanu korist, ali dobra vest je da za nju nije nužno potreban partner.
Pročitaj još
Uticaj na kognitivne funkcije
Iako nećete bukvalno izgubiti bodove na testu inteligencije, seks utiče na kogniciju. Studija objavljena u časopisu "The Journals of Gerontology" pokazala je da su osobe s redovitijom seksualnom aktivnošću postigle bolje rezultate na testovima verbalnih i prostornih veština. Istraživači smatraju da bi taj podsticaj za mozak mogao biti povezan s hormonima koji se oslobađaju tokom seksa.
Telo ne zaboravlja
Iako neke grupe, poput žena u menopauzi, mogu osetiti dugoročnije posledice apstinencije, telo se generalno seća kako funkcioniše kada se vratite u akciju.
"Mislim da je ohrabrujuće znati: 'U redu, imali smo pauzu, ali to ne znači da će sve presušiti i odumreti'. Stvari će funkcionisati sasvim u redu. Ako su funkcionisale pre, funkcionisaće i dalje, čak i nakon pauze", zaključuje dr Strečer.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
1
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
3
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar