Ljudi nemaju sezonu parenja - ovo su razlozi
Za razliku od rike jelena ili prolećne pomame crvenih lisica, ljudi ne stavljaju rogove niti čekaju da procvetaju prve voćke pre nego što pređu na stvar.
Foto: Pixabay
Kod naše vrste, parenje nije ograničeno na uski sezonski period. Umesto toga, reč je o fleksibilnom, celogodišnjem obrascu koji je oblikovan dubokim evolutivnim promenama u biologiji, društvu i okruženju, piše Forbes Srbija.
Evo zašto je evolucija "prekršila pravila" sezone parenja kada smo mi u pitanju i šta nam stvarna evolutivno-biološka istraživanja govore o našim reproduktivnim ritmovima.
Mit o "ljudskoj sezoni parenja"
Kada biolozi govore o "sezonama parenja", misle na predvidiv period svake godine kada životinje ulaze u teranje. Razmnožavaju se i obezbeđuju da se mladunci rode u optimalnim uslovima za preživljavanje. Setimo se, na primer, jagnjadi u proleće, lanadi leti ili mladunaca kengura krajem zime.
Očigledno je da se ljudi ne uklapaju u ovaj obrazac. Iz evolutivne perspektive, mi smo ono što naučnici nazivaju kontinuiranim razmnoživačima. Imamo sposobnost reprodukcije praktično u bilo koje doba godine. Za razliku od mnogih sisara koji imaju estrusne cikluse i jasno određene periode parenja, žene ovuliraju približno na svakih 28 dana tokom plodnih godina, dok muškarci kontinuirano proizvode spermatozoide.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih nemamo sezonu parenja jeste prikrivena ovulacija. Kod većine sisara sa sezonskim parenjem, ženke jasno signaliziraju plodnost (na primer, oticanjem, promenom mirisa, promenama u ponašanju i slično) kako bi pokazale da su u vrhuncu prijemčivosti za mužjake. Nasuprot tome, žene nemaju očigledne spoljašnje znake plodnosti.
Iako to može delovati kontraintuitivno, reč je o stvarnoj evolutivnoj osobini - i to vrlo korisnoj. Sa prikrivenom ovulacijom, naš reproduktivni fokus se pomerio ka dugotrajnim partnerskim vezama i društvenoj saradnji, a ne ka kratkim, intenzivnim i konkurentskim sezonama parenja.
Postoje li ipak sezonski obrasci?
Ipak, iako nemamo strogu sezonu parenja, istraživanja su zabeležila suptilne sezonske obrasce u reprodukciji. Međutim, to nije isto što i biološka sezona parenja.
Prema klasičnom pregledu objavljenom u časopisu "The Quarterly Review of Biology", gotovo sve ljudske populacije pokazuju sezonske varijacije u broju rođenih. Uglavnom zbog promena u učestalosti začeća. Konkretno, faktori sredine poput temperature, ishrane i dužine dana mogu umereno uticati na reproduktivne hormone i ponašanje. Ipak, ljudi su zadržali sposobnost začeća tokom cele godine.
Važno je istaći da se i antropolozi i evolutivni biolozi odavno slažu da, iako biologija određuje našu sposobnost reprodukcije, kultura i okruženje na kraju oblikuju kada će se ona zaista dogoditi. Statistički gledano, primećuje se veći broj rođenja devet meseci nakon velikih praznika ili perioda odmora - poput Božića, Nove godine ili Dana zaljubljenih - kada parovi jednostavno imaju više vremena za bliskost.
Studija iz 2017. objavljena u časopisu "Scientific Reports" pruža dodatnu podršku toj tezi. Analizirajući onlajn pretrage vezane za seks, uporedo sa pokazateljima raspoloženja, autori su potvrdili da su ljudski seksualni ciklusi više vođeni kulturom i kolektivnim raspoloženjem nego biologijom. Vrhunac interesovanja za seksualne sadržaje često se poklapa sa praznicima i kulturnim proslavama.
Zašto je evolucija favorizovala celogodišnju reprodukciju?
Zašto bi evolucija udaljila našu vrstu od stroge sezone parenja, iako ta strategija odlično funkcioniše kod mnogih drugih životinja? Prema evolutivnoj biologiji, razlog leži u našoj istoriji i životnoj strategiji:
1. Roditeljsko ulaganje i dug period zavisnosti dece
Ljudske bebe su izuzetno zavisne. Potrebne su im godine brige, za razliku od vrsta sa zrelijim mladuncima (poput konja ili slonova) koji su relativno sposobni ubrzo nakon rođenja. Kod vrsta čiji su mladunci dugo ranjivi, roditelji imaju korist od stabilnih partnerskih veza i zajedničkog podizanja dece, umesto kratkih sezonskih epizoda parenja.
2. Tehnološki i kulturni napredak smanjuju sezonski pritisak
Kod mnogih divljih sisara uspeh razmnožavanja snažno zavisi od spoljašnjih uslova poput dostupnosti hrane ili vremenskih prilika. Ljudi su razvili kulturne i tehnološke inovacije - skloništa, vatru, poljoprivredu i skladištenje hrane - koje ublažavaju sezonske promene u okruženju. Zbog toga nismo ograničeni na razmnožavanje samo u periodima kada resursi dostižu vrhunac.
3. Društvena struktura i partnerske veze
Društvena složenost naših predaka imala je veliki uticaj na reproduktivnu dinamiku. Kod primata, proširene društvene mreže i dugoročna partnerstva stvaraju stabilan kontekst za podizanje potomstva. Kod ljudi je taj efekat još izraženiji. Dugotrajne veze i zajedničko roditeljstvo verovatno su učinili fiksnu sezonu parenja nepotrebnom.
Zanimljivo je da ljudi nisu jedini takvi. Neki drugi veliki čovekoliki majmuni, poput bonoba i šimpanzi, takođe nemaju strogu sezonu parenja. I oni imaju seksualne aktivnosti tokom cele godine. Kod bonoba, seks ima i važne društvene funkcije, poput učvršćivanja socijalnih veza i smanjenja napetosti.
Pročitaj još
Biologija i kultura u ravnoteži
Ljudi nemaju sezonu parenja jer je evolucija preoblikovala naš reproduktivni životni ciklus. Uskladila je biološki potencijal sa kulturnim i društvenim inovacijama. Razvili smo kontinuiranu reproduktivnu sposobnost, prikrivenu ovulaciju i duboke partnerske veze upravo zato što našoj deci treba dugogodišnja podrška.
I dok kulturni ritmovi - praznici, radni obrasci i društvene proslave - mogu stvoriti prividne vrhunce u seksualnoj aktivnosti i natalitetu, važno je razumeti da su to odrazi kulture, a ne biološki "sat" razmnožavanja.
Na kraju, odsustvo sezone parenja jedan je od brojnih primera kako je ljudska evolucija spojila biologiju i kulturu. U ovom slučaju, pretvorila je reprodukciju iz rigidne sezonske obaveze u fleksibilan, celogodišnji izbor, oblikovan time ko smo i kako živimo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
0
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
1
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
1
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
3
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Komentari 2
Zorica
Lucifer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar