Ljudi nemaju sezonu parenja - ovo su razlozi
Za razliku od rike jelena ili prolećne pomame crvenih lisica, ljudi ne stavljaju rogove niti čekaju da procvetaju prve voćke pre nego što pređu na stvar.
Foto: Pixabay
Kod naše vrste, parenje nije ograničeno na uski sezonski period. Umesto toga, reč je o fleksibilnom, celogodišnjem obrascu koji je oblikovan dubokim evolutivnim promenama u biologiji, društvu i okruženju, piše Forbes Srbija.
Evo zašto je evolucija "prekršila pravila" sezone parenja kada smo mi u pitanju i šta nam stvarna evolutivno-biološka istraživanja govore o našim reproduktivnim ritmovima.
Mit o "ljudskoj sezoni parenja"
Kada biolozi govore o "sezonama parenja", misle na predvidiv period svake godine kada životinje ulaze u teranje. Razmnožavaju se i obezbeđuju da se mladunci rode u optimalnim uslovima za preživljavanje. Setimo se, na primer, jagnjadi u proleće, lanadi leti ili mladunaca kengura krajem zime.
Očigledno je da se ljudi ne uklapaju u ovaj obrazac. Iz evolutivne perspektive, mi smo ono što naučnici nazivaju kontinuiranim razmnoživačima. Imamo sposobnost reprodukcije praktično u bilo koje doba godine. Za razliku od mnogih sisara koji imaju estrusne cikluse i jasno određene periode parenja, žene ovuliraju približno na svakih 28 dana tokom plodnih godina, dok muškarci kontinuirano proizvode spermatozoide.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih nemamo sezonu parenja jeste prikrivena ovulacija. Kod većine sisara sa sezonskim parenjem, ženke jasno signaliziraju plodnost (na primer, oticanjem, promenom mirisa, promenama u ponašanju i slično) kako bi pokazale da su u vrhuncu prijemčivosti za mužjake. Nasuprot tome, žene nemaju očigledne spoljašnje znake plodnosti.
Iako to može delovati kontraintuitivno, reč je o stvarnoj evolutivnoj osobini - i to vrlo korisnoj. Sa prikrivenom ovulacijom, naš reproduktivni fokus se pomerio ka dugotrajnim partnerskim vezama i društvenoj saradnji, a ne ka kratkim, intenzivnim i konkurentskim sezonama parenja.
Postoje li ipak sezonski obrasci?
Ipak, iako nemamo strogu sezonu parenja, istraživanja su zabeležila suptilne sezonske obrasce u reprodukciji. Međutim, to nije isto što i biološka sezona parenja.
Prema klasičnom pregledu objavljenom u časopisu "The Quarterly Review of Biology", gotovo sve ljudske populacije pokazuju sezonske varijacije u broju rođenih. Uglavnom zbog promena u učestalosti začeća. Konkretno, faktori sredine poput temperature, ishrane i dužine dana mogu umereno uticati na reproduktivne hormone i ponašanje. Ipak, ljudi su zadržali sposobnost začeća tokom cele godine.
Važno je istaći da se i antropolozi i evolutivni biolozi odavno slažu da, iako biologija određuje našu sposobnost reprodukcije, kultura i okruženje na kraju oblikuju kada će se ona zaista dogoditi. Statistički gledano, primećuje se veći broj rođenja devet meseci nakon velikih praznika ili perioda odmora - poput Božića, Nove godine ili Dana zaljubljenih - kada parovi jednostavno imaju više vremena za bliskost.
Studija iz 2017. objavljena u časopisu "Scientific Reports" pruža dodatnu podršku toj tezi. Analizirajući onlajn pretrage vezane za seks, uporedo sa pokazateljima raspoloženja, autori su potvrdili da su ljudski seksualni ciklusi više vođeni kulturom i kolektivnim raspoloženjem nego biologijom. Vrhunac interesovanja za seksualne sadržaje često se poklapa sa praznicima i kulturnim proslavama.
Zašto je evolucija favorizovala celogodišnju reprodukciju?
Zašto bi evolucija udaljila našu vrstu od stroge sezone parenja, iako ta strategija odlično funkcioniše kod mnogih drugih životinja? Prema evolutivnoj biologiji, razlog leži u našoj istoriji i životnoj strategiji:
1. Roditeljsko ulaganje i dug period zavisnosti dece
Ljudske bebe su izuzetno zavisne. Potrebne su im godine brige, za razliku od vrsta sa zrelijim mladuncima (poput konja ili slonova) koji su relativno sposobni ubrzo nakon rođenja. Kod vrsta čiji su mladunci dugo ranjivi, roditelji imaju korist od stabilnih partnerskih veza i zajedničkog podizanja dece, umesto kratkih sezonskih epizoda parenja.
2. Tehnološki i kulturni napredak smanjuju sezonski pritisak
Kod mnogih divljih sisara uspeh razmnožavanja snažno zavisi od spoljašnjih uslova poput dostupnosti hrane ili vremenskih prilika. Ljudi su razvili kulturne i tehnološke inovacije - skloništa, vatru, poljoprivredu i skladištenje hrane - koje ublažavaju sezonske promene u okruženju. Zbog toga nismo ograničeni na razmnožavanje samo u periodima kada resursi dostižu vrhunac.
3. Društvena struktura i partnerske veze
Društvena složenost naših predaka imala je veliki uticaj na reproduktivnu dinamiku. Kod primata, proširene društvene mreže i dugoročna partnerstva stvaraju stabilan kontekst za podizanje potomstva. Kod ljudi je taj efekat još izraženiji. Dugotrajne veze i zajedničko roditeljstvo verovatno su učinili fiksnu sezonu parenja nepotrebnom.
Zanimljivo je da ljudi nisu jedini takvi. Neki drugi veliki čovekoliki majmuni, poput bonoba i šimpanzi, takođe nemaju strogu sezonu parenja. I oni imaju seksualne aktivnosti tokom cele godine. Kod bonoba, seks ima i važne društvene funkcije, poput učvršćivanja socijalnih veza i smanjenja napetosti.
Pročitaj još
Biologija i kultura u ravnoteži
Ljudi nemaju sezonu parenja jer je evolucija preoblikovala naš reproduktivni životni ciklus. Uskladila je biološki potencijal sa kulturnim i društvenim inovacijama. Razvili smo kontinuiranu reproduktivnu sposobnost, prikrivenu ovulaciju i duboke partnerske veze upravo zato što našoj deci treba dugogodišnja podrška.
I dok kulturni ritmovi - praznici, radni obrasci i društvene proslave - mogu stvoriti prividne vrhunce u seksualnoj aktivnosti i natalitetu, važno je razumeti da su to odrazi kulture, a ne biološki "sat" razmnožavanja.
Na kraju, odsustvo sezone parenja jedan je od brojnih primera kako je ljudska evolucija spojila biologiju i kulturu. U ovom slučaju, pretvorila je reprodukciju iz rigidne sezonske obaveze u fleksibilan, celogodišnji izbor, oblikovan time ko smo i kako živimo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
1
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
3
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Autoimune bolesti: Koji dodaci ishrani mogu pomoći?
07.05.2026.•
0
Više miliona ljudi u svetu boluje od autoimunih bolesti. One se teško otkrivaju, ponekad su simptomi netipični, a terapija je simptomatska.
Zašto bi trebalo da izbegavate sedenje prekrštenih nogu
06.05.2026.•
3
Dugotrajno sedenje prekrštenih nogu trebalo bi izbegavati, jer ono može izazvati neravnomerno opterećenje kukova, karlice i donjeg dela leđa.
HPV infekcija, testiranje i vakcinacija - šta je važno da znamo?
06.05.2026.•
0
HPV je česta, ali često nevidljiva infekcija koja može imati ozbiljne posledice.
Nije svejedno kad pijete kafu: Koje je najbolje vreme?
06.05.2026.•
1
Bilo da se oslanjate na kafu da započnete svoj dan, da izgurate popodnevni trening ili završite iscrpljujući radni zadatak, možda biste želeli da razmislite o tome kada je pijete.
VIDEO: Koreni demencije se protežu sve do detinjstva
05.05.2026.•
2
Demencija se često povezuje sa starijim ljudima, ali se ne pojavljuje tek tako niotkuda.
Koji suplementi u menopauzi zaista pomažu: Šta pokazuju istraživanja?
04.05.2026.•
0
Iako je tržište preplavljeno proizvodima koji obećavaju olakšanje simptoma menopauze, naučni dokazi ukazuju da samo neki od njih imaju stvarni efekat.
Zašto se masnoća nakuplja oko stomaka?
04.05.2026.•
4
Masnoća oko stomaka nije tu slučajno, telo je sklono da energiju skladišti baš u tom području iz više razloga, a najčešće se radi o kombinaciji hormona, načina života i genetike.
Tri osobe umrle na kruzeru u Atlantskom okeanu: Sumnja se na hantavirus
04.05.2026.•
2
Tri osobe su preminule, a više njih je obolelo nakon sumnje na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji plovi Atlantskim okeanom, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Najzdravija kombinacija za srce: Ove dve namirnice treba jesti svakodnevno
03.05.2026.•
0
Nova istraživanja pokazuju da kombinacija namirnica može imati jači efekat na zdravlje nego kada se konzumiraju pojedinačno.
Imune ćelije "pamte" gojaznost dugo nakon gubitka težine
03.05.2026.•
1
Pobediti gojaznost retko je lako. Za mnoge ljude, čak i uspešan gubitak težine prati dugotrajna borba da se spreči povratak kilograma.
Tri stvari koje (osim hrane) utiču na vaš holesterol
03.05.2026.•
0
Visok holesterol ima tendenciju da prođe neprimećeno, često se tiho povećavajući bez očiglednih simptoma.
Temperatura kod dece: Kada je bezazlena, a kada znak za uzbunu?
02.05.2026.•
0
Povišena temperatura jedan je od najčešćih razloga za odlazak kod pedijatra, ali sama po sebi nije bolest već prirodan odgovor organizma na infekciju.
Komentari 2
Zorica
Lucifer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar