Studija: U retkim slučajevima Alchajmerova bolest može se preneti sa čoveka na čoveka
Alchajmer se može preneti sa osobe na osobu u retkim medicinskim nesrećama, pokazuju istraživanja.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da nema dokaza da se bolest može preneti s čoveka na čoveka kroz svakodnevne aktivnosti ili rutinsku negu.
Istraživači kažu da je šačica ljudi koji su primili ljudski hormon rasta iz hipofize preminulih donora razvila rani početak Alchajmerove bolesti verovatno zato što su korišćeni hormoni bili kontaminirani proteinima koji su "zasejali" bolest u njihovim mozgovima.
"Ni na trenutak ne sugerišrmo da možete dobiti Alchajmerovu bolest. Ovo nije prenosivo u smislu virusne ili bakterijske infekcije. To je samo kada je ljudima slučajno presađeno ljudsko tkivo ili ekstrakt ljudskog tkiva koji sadrže ove karakteristike, što je srećom vrlo retka i neuobičajena okolnost", rekao je profesor Džon Kolindž, koautor studije i direktor MRC Prion Unit.
Tim kaže da novi rad daje dodatnu težinu ideji da Alchajmerova bolest ima sličnosti s prionskim bolestima, uključujući mehanizam kojim se uključeni proteini šire mozgom.
Prionske bolesti, koje uključuju Krojcfeld-Jakobovu bolest (CJD), kuru i BSE, uzrokovane su infektivnim, pogrešno savijajućim proteinima koji se šire u mozgu. Ove bolesti se obično javljaju spontano, ali ređe mogu nastati usled genetske mutacije ili se mogu preneti putem zaraženog mozga ili nervnog tkiva.
Pišući u časopisu "Nature Medicine", Kolindž i kolege izveštavaju kako je između 1959. i 1985. najmanje 1.848 pacijenata u Velikoj Britaniji primilo ljudski hormon rasta ekstrahovan iz hipofize leševa.
Međutim, praksa je zabranjena 1985. nakon što se pokazalo da su neki pacijenti naknadno umrli od CJD-a kao rezultat uzoraka hormona kontaminiranih proteinima koji uzrokuju CJD.
Od 80 takvih slučajeva u Velikoj Britaniji, neki su takođe imali protein zvan amiloid-beta u mozgu kada su umrli - obeležje Alchajmerove bolesti. Iako je bilo nejasno da li bi se kod njih razvili simptomi Alchajmera, druga istraživanja su pokazala da je amiloid-beta bio prisutan u nekim serijama hormona i da su oni pokrenuli bolest sličnu Alchajmerovoj ako su davani miševima.
Istraživači su izvestili o nalazima svih osam ljudi upućenih u Nacionalnu prionsku kliniku između 2017. i 2022. godine.
Svi su primili ljudski hormon rasta iz leševa, ali nisu imali CJD. Pet je imalo simptome demencije koji su udovoljavali kliničkim kriterijumima za Alchajmerovu bolest, a koji su počeli sa 38 godina. Troje od ovih pacijenata imalo je skeniranje mozga u skladu s dijagnozom, dok su dva imala biomarkere koji su ispunjavali kriterijume za Alchajmerovu bolest.
Od ostala tri pacijenta, jedan je imao blago kognitivno oštećenje, jedan je imao kognitivne poteškoće koje je sam prijavio, a jedan nije imao takve simptome, pri čemu je prvi pokazao postmortalne rezultate u skladu s Alchajmerovom bolešću, a drugi je ispunjavao kriterijume biomarkera za tu bolest.
Pet pacijenata imalo je DNK podatke, ali samo je jedan pokazao genetski faktor rizika za kasni početak Alchajmerove bolesti, a niko nije imao genetske varijante za koje se zna da uzrokuju rani početak Alchajmerove bolesti.
Istraživači dodaju da su pacijenti pokazali neke simptome koji su se razlikovali od onih tipičnih za Alchajmerovu bolest, koja ili nastaje spontano ili je povezana s genetskim rizikom, pretpostavljajući da bi to moglo biti zbog toga što njihova bolest ima drugačije poreklo ili proizlazi iz različitih "sojeva" amiloid-beta.
Rezultati, kažu, nude dokaze da Alchajmer može nastati kao posledica lečenja kontaminiranim hormonom hipofize.
Dok su slučajevi uključivali ponavljanu izloženost kontaminiranom ljudskom hormonu rasta tokom razdoblja od nekoliko godina, Kolindž i kolege kažu da otkrića podižu važnost mera kao što je osiguranje efikasne dekontaminacije hirurških instrumenata.
Pročitaj još
Međutim, Endru Doig, profesor biohemije na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je da su stručnjaci već bili vrlo oprezni u prenosu moždanog tkiva između ljudi.
Doig je takođe upozorio da je samo osam pacijenata bilo uključeno u studiju, od kojih su za neke nedostajali genetski podaci, dok još nije bilo direktnih dokaza za različite vrste amiloid-beta.
"Iako je novi tip Alchajmerove bolesti koji je ovde prijavljen od velikog naučnog interesa, budući da otkriva novi način širenja bolesti, nema razloga za strah od toga, jer je način na koji je bolest izazvana zaustavljen pre više od 40 godina. Prenos bolesti s ljudskog mozga na mozak na ovaj način više ne bi smeo da se dogodi", rekao je Doig.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
4
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
0
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
2
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar