Još jedno istraživanje analiziralo da li povremeni post produžava život - ovo su zaključci
Smanjenje unosa kalorija i preskakanje obroka mogu biti uspešna strategija za produženje godina života, mada, kako naučnici kažu - postoji "caka".
Foto: Pixabay
Velika nova studija na životinjama u SAD na skoro hiljadu miševa dala je važne informacije o efektima ograničenja u ishrani. Studije za studijom su dosledno pokazale da sve vrste životinja, od majmuna preko voćnih mušica, miševa do nematoda, žive duže kada im je količina hranljivih namirnica manje dostupna. Ali s obzirom na etiku i izazove koji utiču na klinička istraživanja, teško je reći da li bi manje hrane takođe moglo pomeriti granice ljudskog životnog veka.
Studije posmatranja došle su do podataka koji sugerišu da manje ekstremna ograničenja unosa kalorija, kao što je povremeni post, imaju koristi koje su u vezi sa dužinom životnog veka, prenosi RTS.
Studije iz oblasti zdravstva takođe ukazuju na to da smanjenje telesne težine i telesnih masti umanjuje rizike od obolevanja od bolesti srca i metabolizma, što može igrati važnu ulogu u produženju života.
Ali, male veličine uzoraka i ograničeni periodi proučavanja otežavaju da se iskaže krajnji zaključak o tome da su te promene direktno odgovorne za produženi životni vek.
Istraživači su procenili efekte postepenog ograničenja unosa kalorija i povremenog gladovanja na 960 genetski različitih ženki miševa, potvrđujući nalaze brojnih prethodnih studija, koje tvrde da "povremeno gladovanje vodi ka dužem životnom veku".
Tokom eksperimenta, oni sa najvećim smanjenjem kalorija izgubili su, u proseku, skoro četvrtinu težine, dok su miševi na tipičnoj ishrani dobili nešto više od četvrtine svoje težine.
Značajno je da su miševi sa drastično ograničenim unosom namirnica živeli, u proseku, oko devet meseci duže od onih na normalnoj ishrani, što je skok od nešto više od trećine.
Međutim, ono što proseci ne pokazuju je varijacija unutar svake od grupa miševa. Genetika je, izveštavaju autori, odigrala veliku ulogu u određivanju toga koji će miševi doživeti duboku starost.
Miševi koji su zadržali težinu uprkos nedostatku hrane bili su u grupi onih koji su živeli duže, kao i one jedinke sa većim udelom belih krvnih zrnaca koji se bore protiv infekcije, kao i miševi sa manjom varijacijom u veličini crvenih krvnih zrnaca.
Jasnije rečeno, verovatnije je da će otporan, "genetički dobro snabdeven" miš lakše preživeti teške okolnosti i pritiske iz okruženja, pa samim tim i živeti duže.
Da li je isključivo redovni post uz smanjen unos kalorija odgovoran za duži životni vek miševa - otvoreno je pitanje. Nema sumnje da je u pitanju zapravo složena interakcija faktora.
Pročitaj još
To, međutim, ne znači da nema mesta za korišćenje ograničenja u ishrani da bi se održavao pravilan rad metabolizma. Čak i ako naši geni imaju glavnu reč u našim šansama da dočekamo svoj 99. rođendan, održavanje dobrog zdravlja tokom života je bez sumnje jednako važno kao i broj godina, ako ne i više.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
1
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
14.06.2026.•
0
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Srpski lekari ugradili veštačko srce trinaestogodišnjem dečaku iz Sarajeva
14.06.2026.•
1
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva.
Kako da roditelji razgovaraju s decom o vejpingu?
13.06.2026.•
2
U SAD je 6 odsto učenika osnovnih i srednjih škola reklo da je koristilo elektronske cigarete 2024. godine.
Tri rana jutarnja simptoma dijabetesa koja mnogi ne prepoznaju
13.06.2026.•
0
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu se javiti već odmah nakon buđenja, ali ih ljudi često ne povezuju sa bolešću, upozorava farmaceut Abas Kanani.
Koliko često idete u toalet? Nova studija otkriva šta to govori o vašem zdravlju
12.06.2026.•
1
Redovnost pražnjenja creva često je potcenjen pokazatelj zdravlja, ali kako prenosi ScienceAlert, nova studija pokazuje da naš "raspored" odlazaka u toalet može da otkrije više nego što mislimo.
Otkrivene 74 genetske varijante povezane sa anksioznim poremećajima
11.06.2026.•
3
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Jedna jednostavna navika posle doručka može pomoći u snižavanju šećera u krvi
09.06.2026.•
0
Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom predstavlja svakodnevni izazov.
Traume iz detinjstva ostaju u mozgu i utiču na razvoj i ponašanje
08.06.2026.•
1
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Patite li od "Imejl apneje"?
08.06.2026.•
0
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Komentari 5
penzioner
piskaralo
Prošle godine je svaki drugi stanovnik Srbije umro od bolesti srca i krvnih sudova (49,7 odsto), svaki peti (20,9 odsto) od malignih tumora...
"zdravlje na usta ulazi"
Paa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar