Naučnici identifikovali najopasnije vreme u životu za gojenje
Nova studija sugeriše da nije samo dobijanje na težini ono što utiče na naše zdravlje tokom života, već i kada dobijamo kilograme.
Učesnici studije koji su prvi put razvili gojaznost između 17 i 29 godina imali su oko 70 procenata veću verovatnoću da umru od bilo kog uzroka tokom perioda praćenja, u poređenju sa onima koji nisu razvili gojaznost do 60. godine.
Predvođena timom sa Univerziteta u Lundu u Švedskoj, studija je osmišljena da prati težinu tokom vremena umesto da se oslanja na jedan trenutni prikaz. Informacije o više od 600.000 ljudi dobijene su iz postojećeg skupa podataka, uključujući samo one sa najmanje tri zabeležena merenja težine između 17 i 60 godina, piše ScienceAlert.
Iako studija ne pokazuje da je rano dobijanje na težini bilo konkretno odgovorno za smrti, umesto bilo kog drugog faktora, znamo da je gojaznost povezana sa nizom zdravstvenih problema.
"Najdosledniji nalaz je da je povećanje telesne mase u mlađem uzrastu povezano sa većim rizikom od prerane smrti kasnije u životu, u poređenju sa ljudima koji dobijaju manje na težini", kaže epidemiološkinja Tanja Stoks sa Univerziteta u Lundu.
Prema istraživačima, moguće je da provođenje više godina sa biološkim stresom zbog prekomerne težine, pri čemu je telo pod većim opterećenjem i većim rizikom od habanja nego normalno, predstavlja razlog za statistiku ranijih smrti.
Tim je pratio ukupnu smrtnost i smrti povezane sa brojnim stanjima vezanim za gojaznost, uključujući kardiovaskularne bolesti, nekoliko vrsta raka i dijabetes tipa 2.
Početak gojaznosti definisan je kao prvi put kada je zabeležen indeks telesne mase (BMI) dostigao 30 ili više. BMI je bio standardna praksa u vreme kada su merenja težine vršena, ali definicije gojaznosti se razvijaju.
Pored glavnog nalaza o dobijanju na težini u ranom odraslom dobu, nekoliko drugih povezanosti vredi napomenuti. Kao što se i očekivalo, oni koji su dobili najviše na težini u bilo kom i svim uzrastima imali su veću verovatnoću da umru tokom perioda studije.
Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane udare i moždani udar, činile su najveći deo ovih povezanosti.
"Naši nalazi o većoj smrtnosti od svih uzroka i kardiovaskularnih bolesti povezanoj sa ranim povećanjem telesne mase i početkom gojaznosti sugerišu da trajanje gojaznosti, a ne povećanje telesne mase u kasnom odraslom dobu, može biti ključni faktor koji stoji u osnovi rizika. Dugotrajna izloženost insulinskoj rezistenciji, inflamaciji i hiperkoagulaciji zbog adipocitokina oslobođenih iz masnog tkiva verovatno doprinosi ovim rizicima", pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Smrti od dijabetesa tipa 2 i određenih vrsta raka takođe su bile povezane sa gojaznošću, ali nekoliko uzroka smrti - uključujući rak bešike kod muškaraca i rak želuca kod žena - nije pokazalo statističku povezanost.
Takođe, postojale su razlike između muškaraca i žena.
Kod raka kod žena, povećani rizik od prerane smrti povezan sa gojaznošću bio je približno isti bez obzira na to kada je došlo do dobijanja na težini. Ovo sugeriše da je ovde neki drugi faktor značajniji - možda hormonske promene povezane sa menopauzom.
"Ako naši nalazi kod žena odražavaju ono što se dešava tokom menopauze, pitanje je šta je bilo prvo: kokoška ili jaje? Možda hormonske promene utiču na težinu i uzrast i trajanje tokom kojih se ove promene dešavaju - i da težina jednostavno odražava ono što se dešava u telu", kaže epidemiolog Hujen Le sa Univerziteta u Lundu.
Pročitaj još
Postoje ograničenja koja treba pomenuti. Vežbanje i ishrana nisu uzeti u obzir i mogli su imati ulogu u stopama smrtnosti koje su istraživači uočili - znamo da su i oni ključni za opšte zdravlje.
Dodavanje podataka o ovim faktorima mogla bi biti opcija za buduće studije, kao i ispitivanje raspodele masti, što novije definicije gojaznosti rade, i razlikovanje između masne i mišićne mase.
Ali sa toliko učesnika uključenih i težinom praćenom tokom više godina za svakog od njih, istraživači sugerišu da su ovo važni nalazi za javno zdravlje: da sprečavanje gojaznosti treba da se radi što ranije u životu.
Da se rizik od smrtnosti otkriven ovde izrazi brojčano: ako je 10 od svakih 1.000 učesnika bez rane gojaznosti umrlo tokom perioda praćenja, oko 17 od 1.000 umrlo je među grupom koja je razvila ranu gojaznost.
"Ne bi trebalo da se previše opterećujemo tačnim brojkama rizika. One su retko potpuno tačne, jer na njih utiču, na primer, faktori uzeti u obzir u studiji i tačnost kojom su i faktori rizika i ishodi izmereni. Međutim, važno je prepoznati obrasce, i ova studija šalje važnu poruku donosiocima odluka i političarima", kaže Stoks.
Istraživanje je objavljeno u "eClinicalMedicine".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nova terapija mogla bi da ublaži simptome depresije za samo dva dana
08.11.2026.•
0
Naučnici iz Rumunije istraživali su novi terapijski pristup koji bi mogao da ublaži simptome depresije tako što ljudima pomaže da svoj emocionalni bol razumeju iz evolucione perspektive.
Najveće istraživanje do sada pokazalo povezanost uskog donjeg veša i lošijeg kvaliteta sperme
08.11.2026.•
0
Najveće istraživanje te vrste do sada pokazalo je da je nošenje uskog donjeg veša povezano sa lošijim kvalitetom sperme.
Španija od decembra uvodi plaćeno bolovanje zbog menopauze
08.11.2026.•
0
Španija će od 1. decembra 2026. godine omogućiti ženama koje zbog ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa menopauzom ne mogu da rade da koriste posebno plaćeno bolovanje.
Zdravija zamena za so mogla bi da spreči milione smrti od srčanih bolesti
08.11.2026.•
0
Zamena obične kuhinjske soli solju obogaćenom kalijumom mogla bi svake godine da spreči gotovo tri miliona smrtnih slučajeva i više od 10 miliona novih slučajeva bolesti srca i bubrega širom sveta.
Veštačka inteligencija pomogla naučnicima da otkriju "prirodni Ozempik"
08.11.2026.•
1
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford identifikovali su prirodni molekul koji bi mogao da dovede do razvoja nove generacije lekova za mršavljenje.
Nauka objasnila zašto je nekim ljudima dovoljno samo četiri sata sna
08.11.2026.•
0
Nekim ljudima zaista je potrebno iznenađujuće malo sna da bi normalno funkcionisali.
Koliko nam vremena treba da se razbudimo?
08.11.2026.•
0
Većini ljudi potrebno je oko 16 minuta da se potpuno razbude nakon ustajanja, pokazalo je veliko istraživanje južnokorejskih naučnika.
Razvijen novi tip ćelije koja bi mogla da postani "živi" pejsmejker
05.11.2026.•
0
Ruski naučnici su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane "živi" srčani pejsmejker.
Oni koji često piju energetska pića imaju veću šansu da dožive iznenadni infarkt
04.11.2026.•
2
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi.
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
3
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
2
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
3
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Žene intenzivnije doživljavaju dejstvo psihodeličnih droga, a naučnici ne znaju zašto
01.11.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da žene mogu intenzivnije da doživljavaju pojedine efekte psihodeličnih droga nego muškarci, ali naučnici još ne znaju zbog čega dolazi do tih razlika.
Sok od brusnice mogao bi da spreči stvaranje zubnog plaka
01.11.2026.•
0
Sok od brusnice mogao bi da ima neočekivane koristi za zdravlje zuba, pokazuje novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Scientific Reports".
Neobičan medicinski slučaj: Žena tri godine nosila "kamenu bebu" u stomaku
01.11.2026.•
0
Žena stara 42 godine iz Somalilenda, u Africi, tri godine je nosila kalcifikovane ostatke fetusa u stomaku, a da nije znala šta se dogodilo sa njenom trudnoćom.
Samo jedan odlazak u saunu izaziva nagli porast broja imunskih ćelija u krvi
01.11.2026.•
0
Samo jedan odlazak u saunu mogao bi da izazove iznenađujuću reakciju imunskog sistema.
Da li je bolje da muškarci mokre sedeći ili stojeći?
01.11.2026.•
5
Novo istraživanje pokazuje da za zdrave muškarce položaj praktično nema značaja, ali da situacija može biti drugačija kod onih koji imaju probleme sa mokrenjem.
Jod - mali mineral koji ima veliku ulogu
30.10.2026.•
0
Da li ste znali da nedostatak samo jednog minerala može imati dugoročne posledice po razvoj dečjeg mozga, sposobnost učenja i intelektualni potencijal?
U Srbiji 140.000 obolelih od psorijaze: Razgovor sa dermatologom prvi korak
29.10.2026.•
4
Od psorijaze boluje dva do tri odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji ima oko 140.000 obolelih, saopštilo je danas Udruženje dermatoloških pacijenata "3P" povodom Svetskog dana borbe protiv psorijaze.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar