VIDEO: Koreni demencije se protežu sve do detinjstva
Demencija se često povezuje sa starijim ljudima, ali se ne pojavljuje tek tako niotkuda.
Foto: Pixabay
Neki faktori rizika mogu početi pre nego što se uopšte rodimo, dok se drugi javljaju kako napredujemo kroz detinjstvo u mladu odraslu dob.
Prema istraživanjima, to bi moglo biti najbolje vreme za početak intervencije.
Prethodne studije su identifikovale različite promenljive faktore rizika za demenciju, ali njihovo menjanje nakon što je neurodegeneracija već nastupila ne pomaže mnogo, podstičući istraživače da traže najranije trenutke u životu za akcije koje bi jednog dana mogle napraviti razliku. piše ScienceAlert.
Studija sprovedena 2023. godine od strane istraživača u Švedskoj i Češkoj identifikovala je nekoliko faktora pri rođenju povezanih sa blago povećanim rizikom od demencije kasnije u životu.
Dok su neki, kao što je deljenje materice sa blizancem, van bilo čije kontrole, drugi - kao što je kraći razmak između porođaja i trudnoća nakon 35. godine - mogu uticati na donošenje odluka roditelja.
Još jedna studija objavljena krajem 2024. godine ispitivala je faktore rizika među mlađim odraslima uzrasta od 18 do 39 godina.
Tim predvođen Globalnim institutom za zdravlje mozga (GBHI) u Irskoj okupio je grupu stručnjaka iz 15 zemalja kako bi pomogao u razvoju doživotnog plana za unapređenje zdravlja mozga.
"Mlada odrasla dob predstavlja ključni period za intervenciju koji može značajno smanjiti rizik od demencije kasnije u životu. Da bi se obezbedili zdraviji ishodi za mozak, mladi odrasli moraju biti uključeni kao ključni partneri u istraživanju, obrazovanju i donošenju politika", rekla je Frančeska Farina, neuronaučnica u GBHI.
Od faktora rizika koje su istraživači identifikovali, neki su povezani sa stilom života, uključujući prekomerno konzumiranje alkohola, pušenje, fizičku neaktivnost i socijalnu izolaciju.
Drugi su ekološki, kao što su izloženost zagađenju, traumatske povrede mozga, gubitak sluha ili vida, ili nizak nivo obrazovanja. A drugi, poput gojaznosti, dijabetesa, hipertenzije, LDL holesterola i depresije, zdravstveni su problemi koji mogu nastati kao posledica životnih izbora.
Na kraju, istraživači sugerišu da su mnogi od faktora rizika koraci koje možemo preduzeti kako bismo smanjili rizik od razvoja demencije, koji može početi da se razvija mnogo ranije u našem životu nego što mnogi ljudi shvataju.
"Da li se koreni demencije mogu protezati čak do detinjstva ili ranog detinjstva? Sve veći broj dokaza sugeriše da da, i da izloženost faktorima rizika u prvoj deceniji života (ili čak u materici) može imati doživotne posledice za rizik od demencije. Većina istraživanja demencije razumljivo se fokusira na promene povezane sa [starosnim kognitivnim] opadanjem u kasnijem životu. Ali postoji sve više dokaza da su mnoge razlike u strukturi i funkciji mozga povezane sa demencijom kod starijih odraslih možda barem delimično postojale još od detinjstva", objasnio je tim u članku objavljenom u "The Conversation".
Prema timu, postoji mnogo primera za to.
"U dugoročnim studijama u kojima su ljudi pratili svoje kognitivne sposobnosti tokom celog života, jedan od najvažnijih faktora koji objašnjava nečiju kognitivnu sposobnost u 70. godini jeste njihova kognitivna sposobnost kada su imali 11 godina. To znači da stariji odrasli sa slabijim kognitivnim sposobnostima često imaju te niže sposobnosti još od detinjstva, umesto da su razlike isključivo posledica bržeg opadanja u starijem dobu", objasnili su autori studije.
Još jedan potencijalni signal je dokaz o povredama mozga ili abnormalnostima u kasnijem životu koje mogu biti povezane sa događajima ili ponašanjima u mladosti.
"Slični obrasci se takođe vide kada se traže dokazi o oštećenjima povezanima sa demencijom na snimcima mozga, pri čemu se čini da su neke promene bliže povezane sa izloženošću faktorima rizika u ranom životu nego sa trenutnim nezdravim načinom života. Kada se sve uzme u obzir, možda je došlo vreme da se prevencija demencije posmatra kao doživotni cilj, a ne samo kao fokus starosti", objasnili su autori.
Pročitaj još
U njihovoj studiji iz 2024. godine, neki od identifikovanih faktora rizika mogu delovati očigledno. Konzumiranje alkohola i pušenje, na primer, poznati su kao štetni po zdravlje uopšte, a zadobijanje povrede mozga predstavlja direktan rizik za kasniju demenciju.
Ali drugi imaju složeniji put - gubitak sluha ili vida, na primer, takođe je povezan sa demencijom, moguće zbog degeneracije mozga ili socijalne izolacije.
Poznavanje rizika je jedno, ali njihovo ublažavanje je teško. Istraživači sugerišu da bi problem mogao biti najbolje rešen identifikovanjem faktora na individualnom, zajedničkom i nacionalnom nivou.
Pomaganje ljudima na individualnom nivou podrazumeva podizanje svesti o značaju zdravlja mozga i rizicima. To bi se moglo postići kampanjama javnog zdravlja i obrazovanjem u školama, i finansirati oporezivanjem supstanci koje negativno utiču na zdravlje mozga, kao što su alkohol ili cigarete.
Na nivou zajednice, tim preporučuje formiranje savetodavnog tela raznolikih mladih odraslih kako bi "funkcionisalo kao veza sa lokalnim vlastima u pružanju kontekstualnog znanja o zdravlju mozga u zajednici".
Na nacionalnom nivou, panel predlaže kreiranje i posvećenost povelji o zdravlju mozga kako bi se ljudi držali na putu ka boljem zdravlju mozga tokom života.
"Postoji stvarna želja među mladim odraslima da nauče više o zdravlju svog mozga - oni su veoma svesni kognitivne i neurodiverziteta, pri čemu se mnogi identifikuju sa dijagnozama poput ADHD-a ili autizma. Ova svest podstiče njihovo snažno interesovanje za razumevanje i unapređenje zdravlja mozga", rekla je socijalna gerontološkinja GBHI-ja Laura Bui.
Identifikovani faktori takođe nisu statični.
Tim kaže da novi faktori zahtevaju dodatna istraživanja, uključujući ultra-prerađenu hranu, upotrebu droga, vreme provedeno pred ekranom, stres i izloženost mikroplastici.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "The Lancet: Healthy Longevity".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
1
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Aleksitimija - skriveno iskustvo miliona ljudi
21.06.2026.•
0
Zamislite da osećate knedlu u stomaku ili ubrzano lupanje srca, a da ne možete da odredite da li osećate bes, anksioznost ili uzbuđenje. Za milione ljudi širom sveta, to je svakodnevno iskustvo.
Studija: Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
21.06.2026.•
0
Nanočestice napravljene od silicijum-dioksida pokazale su visok nivo efikasnosti u uništavanju ćelija raka prostate i podsticanju imunološkog odgovora organizma, pokazala je studija objavljena u "Cancer Research".
Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece
21.06.2026.•
0
Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.
Voće koje najviše čuva srce
21.06.2026.•
0
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
21.06.2026.•
1
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
2
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Komentari 2
pajo
Г
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar