Uskoro registar obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji

U pripremi je prvi Registar obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji koji će dati odgovore na pitanja koliko u Srbiji ima obolelih od ove bolesti i koji tip demencije je najčešći u našoj populaciji, saopštio je Centar za poremećaje pamćenja i demenciju Klinika za neurologiju Kliničkog centra Srbije.
U pripremi je prvi Registar obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji koji će dati odgovore na pitanja koliko u Srbiji ima obolelih od ove bolesti i koji tip demencije je najčešći u našoj populaciji, saopštio je Centar za poremećaje pamćenja i demenciju Klinika za neurologiju Kliničkog centra Srbije.

Na osnovu podataka iz registra moći će da se ustanovi i koji su faktori rizika koji mogu da dovedu do nastanka demencije i u kojoj meri je demencija nasledna.

Rukovodilac Centra za poremećaje pamćenja i demencije prof. dr Elka Stefanova u saopštenju navodi da je značaj registra od velike važnosti s obzirom na sve veći broj pacijenata sa Alchajmerovom bolešću."U svakoj državi registar je polazna tačka za razvijanje, ne samo zdravstvenog sistema, već i ostalih socijalnih institucija, koji su posebno važni u ovoj bolesti, jer bolest ne narušava samo fizičko zdravlje i pacijentove psihičke - kognitivne sposobnosti, već narušava i pacijentove socijalne i radne aktivnosti", ističe Stefanova.

Tačan broj obolelih od demencije i Alchajmerove bolesti još nije poznat, a prema epidemiološkim podacima, procenjuje se da on može da iznosi i do 100.000 ljudi sa tendencijom porasta u budućnosti.

Registar je za sada popunjen sa dve trećine podataka o pacijentima koji su do sada prošli kroz Centar za poremećaje pamćenja i demencije.  Stefanova je dodala da će od septembra ove godine započeti finalna verzija onlajn sistema kome će pristup imati i lekari iz Beograda i većih centara u Srbiji, te će se na taj način steći uslovi da se registar dopunjava kontinuirano.

Pored preciznog broja obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji, u registru će se naći brojne informacije među kojima će biti i koji je tip demencije koji se najčešće javlja u našoj populaciji, kada se pacijenti javljaju na prvi pregled, koja je starosna grupa koja najčešće dolazi na pregled, u kom stadijumu bolesti dolaze i da li ih dovodi rodbina. Takođe biće naveden i popis svih faktora rizika koji bi mogli da budu povezani sa nastankom demencije, ko prepoznaje prve znake, koliko ima porodičnih javljanja demencija... . Registar će sadržati i podatke na osnovu kojih će moći da se prati napredovanje bolesti ili prelazak blagog kognitivnog poremećaja u Alchajmerovu bolest.

Intenzivna istraživanja koja se sprovode poslednjih 20 godina ukazuju da je rana dijagnoza i pravovremeno lečenje ključ maksimalnog terapijskog učinka. U Srbiji se dijagnoza ove bolesti uspostavlja kasno, kada su onesposobljavajući simptomi jasni, a mentalne promene potpuno vidljive. Rano postavljanje dijagnoze demencije je ključno da bi se pravovremeno započela terapija, ukućani i rodbina pripremili i edukovali za obolele od Alchajmerove bolesti.

Alchajmerova bolest i demencija danas zaokupljaju veliku pažnju stručne javnosti i procenjuje se da, kada je prosečan životni vek 75 godina, obolelih od Alchajmerove bolesti u svetu ima 25 miliona, što znači da svake godine oboli oko 4,5 miliona osoba, ili jedna osoba svakih sedam sekundi.

Stručnjaci smatraju da će do 2050. godine broj obolelih premašiti 100 miliona. Procenjuje se da se manje od 50 procenata pacijenata sa demencijom upućuje specijalisti neurologu i psihijatru zbog nedovoljne edukovanosti stanovništva, ali i lekara opšte prakse o ranim simptomima demencije ili stava da je simptomatska terapija od male koristi u ranoj fazi bolesti.

Simptome kao što su zaboravljanje skorijih događaja, teškoće sa govorom, nemogućnost obavljanja složenih radnji, nemar za higijenu, asocijalnost, depresija, poremećaj ličnosti i iracionalno ponašanja, najčešće zapažaju ukućani koji se obraćaju za pomoć lekarima opšte prakse.

Komentarišući smeštajne kapacitete obolelih od demencije, Stefanova je ukazala da je pre godinu dana u Futogu otvoren prvi dom za smeštaj lica obolelih od demencije koji broji 26 kreveta.

Takođe, postoji jedan dnevni boravak za ove pacijente u Novom Sadu i on funkcioniše zahvaljujući volonterskom radu Udruženja građana "Alchajmer".

"U tom smislu, Nacionalni registar će pomoći u identifikovanju potreba obolelih i njihovih porodica i to će biti prvi korak u stvaranju šire mreže pomoći svima koji su pogođeni Alchajmerovom bolešću", navela je doktorka Stefanova u saopštenju.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • 09.06.2012 05:49
    1. Moja mama :(

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Novi soj korona virusa nazvan omikron

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je novi soj korona virusa, nazvan omikron, za posebnu brigu, jer ima veliki broj mutacija i strahuje se da bi mogao da bude otporan na vakcinu.

Novi soj korone stigao u Evropu

U Belgiji je potvrđen prvi slučaj novog soja korona virusa otkrivenog u Južnoj Africi, što je prvi potvrđeni slučaj novog virusa u Evropi, saopštile su danas belgijske zdravstvene vlasti.

Zašto je važna buster doza?

Evropska agencija za lekove (EMA) ponovila je svoj poziv građanima da se vakcinišu, a zatim prime i buster dozu kao zaštitu od trenutno dominantnog delta soja virusa korona.