Može li se jesti previše voća?
Voće je neizostavni deo uravnotežene ishrane jer, zahvaljujući vlaknima, pruža osećaj sitosti, hidrira organizam, a ćelije snabdeva energijom.
Foto: Pixabay
Međutim, postoji li granica kada je količina voća u pitanju i gde se ona nalazi? Postoje li oni koji ne smeju da jedu sočne plodove jarkih boja?
Nutritivni sastav voća drastično se razlikuje između pojedinih vrsta. Voće obično sadrži važne vitamine, minerale i druga jedinjenja, kao što su antioksidansi, izuzetno korisni za telo.
S druge strane, ovi plodovi bogati su prirodnim šećerima, što može zabrinuti neke koji iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga paze na unos ugljenih hidrata.
Za prosečnu osobu, veće količine voća možda neće predstavljati zdravstveni rizik sve dok ono čini deo opšte uravnotežene i zdrave ishrane. Međutim, kod nekih stanja kod kojih voće može da utiče na varenje ili metabolizam mora da se vodi računa o količini unosa voća. Svako ko nije siguran da li sme da jede voće treba da se posavetuje sa lekarom.
Prednosti ishrane bogate voćem
Konzumiranje voća pruža niz zdravstvenih koristi za telo. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država navodi da je voće izvor važnih hranljivih materija i vitamina, koji kod nekih osoba mogu biti deficitarni, poput vlakana, kalijuma i vitamina C. Unos ovih jedinjenja može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti, moždanog udara i srčanog udara.
Redovna konzumacija voća, kao deo zdrave ishrane, takođe može pomoći u kontroli krvnog pritiska i holesterola, poboljšanju zdravlja creva i probave, zaštiti od određenih vrsta raka.
Voće je bez holesterola, prirodno ima malo natrijuma i masti i, uglavnom, ima malo kalorija.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) takođe voće i povrće definiše kao deo zdrave ishrane kojom se može pomoći osobi da smrša ili održi umerenu težinu.
Voće obiluje vlaknima i vodom. To ovu hranu čini zasitnijom, ali manje kaloričnom od drugih namirnica sličnog sadržaja vlakana, ali bogatijih skrobom ili masnoćama.
Odabir voća umesto druge visokokalorične hrane koja je manje hranljiva može dobro doći kada je potrebno smanjiti ukupan unos kalorija.
Da li je moguće jesti previše voća?
Iako previše bilo čega na tanjiru možda nije dobro, veoma retko će se desiti da osoba pojede previše voća. Konzumiranje celog ploda može biti odličan mehanizam za ograničavanje količine pojedene hrane jer zahvaljujući zasitnosti voća osetićemo sitost pre nego što pojedemo previše.
U stvari, mnogo češće se dešava da ljudi ne konzumiraju dovoljno voća. Rezultati nekih istraživanja pokazuju da samo između 2,2 i 3,5 odsto odraslih konzumira dovoljne količine voća i povrća. Drugo istraživanje pokazuje da 37 odraslih unosi nedovoljno voća i povrća.
Glavna briga koju neki ljudi imaju u vezi sa voćem je količina šećera koje sadrži. Voće je bogato prirodnim šećerima, a telo može sam da pretvori šećere u masti za kasniju upotrebu ako ih odmah ne sagori.
Ove vrste šećera same po sebi mogu biti pokazatelj povećanja telesne težine i drugih metaboličkih problema. Zbog toga neki ljudi osećaju da unosom većih količina šećera mogu povećati nivo masti i dovesti do povećanja telesne težine. Međutim, to možda nije slučaj.
Rezultati istraživanja objavljenog u stručnom časopisu Nutrients Trusted Source sugerišu da većina voća zapravo dovodi do mršavljenja. Mnogo je razloga za to, uključujući svojstva voća da ima malo kalorija po porciji, da sadrži vitamine i fitojedinjenja neophodna za idealno zdravlje, da mikrobiom creva može održavati zdravim, kao i, već pomenuto svojstvo da je bogato vodom i vlaknima, što povećava osećaj sitosti.
Voće ili voćni sok
Uprkos tome što ima veoma korisna vlakna i dosta tečnosti, voće sadrži i jednostavne šećere. U nekim slučajevima, ovo nije baš dobro. Na primer, iz voćnih sokova uklanjaju se vlakna i čvrste materije plodova. Tako ostaje napitak bogat šećerom.
Voćni sokovi su takođe manje zasitni od celog voća. Ovo može omogućiti nekome da popije mnogo više soka nego što bi mogao da pojede voća, što bi moglo u velikoj meri povećati količinu šećera koja se unese iz voća.
Neka istraživanja ukazuju na štetnost unosa voća u obliku soka ili kaše za određene starosne grupe, uključujući decu.
Američka akademija za pedijatriju preporučuje 235 mililitara voćnog soka dnevno za decu stariju od sedam godina. Unos voćnog soka ne bi trebalo da prelazi 120 mililitara dnevno za decu uzrasta od jedne do tri godine. Deca od četiri do šest godina ne bi trebalo da konzumiraju više od 180 mililitara dnevno.
Prekomerna konzumacija hrane ili napitaka bogatih šećerom, kao što su voćni sokovi, takođe može da podstakne određena stanja, kao što je metabolički sindrom.
Jedna studija iz 2020. godine otkrila je da tanko crevo pomaže u usporavanju apsorpcije fruktoze (vrsta šećera iz voća), pre nego što stigne do jetre. Na taj način telo štiti jetru od preopterećenja takvim šećerima.
Sporiji unos šećera, koji se postiže konzumiranjem čvrste hrane ili raspoređivanjem slatke hrane tokom dužeg perioda, može omogućiti crevima da efikasno kontrolišu količinu šećera koji stiže u jetru.
Međutim, kada ima previše šećera i tanko crevo ne može odjednom da ga preradi, kao što je slučaj sa tečnim izvorima šećera, u jetru stiže više šećera. To jetru opterećuje i ona ne stiže da obradi sav šećer koji joj je dopremljen.
Dodatni napor koji se ulaže u preradu šećera, kao i dodatni šećer koji nastavlja da stiže do jetre mogu dovesti do stanja kao što je metabolički sindrom. Istraživači su verovali da se fruktoza prvo metaboliše u jetri. Metabolički procesi u tankom crevu su otkriće novijeg datuma.
Iako stoprocentni voćni sok može činiti deo dnevnog unosa voća, neki ljudi će možda morati da vode računa o količini.
Dijabetes i voće
Dijabetičari moraju strogo da paze na unos hrane koja će uticati na nivo šećera u krvi. Budući da je voće bogato šećerom, neki ljudi sa dijabetesom izbegavaće voće. Međutim, lekari obično kažu da dijabetičari treba da jedu voće u nekom obliku, jer ono sadrži zdrave minerale, hranljive materije i fitokemikalije.
Istraživanje objavljeno u časopisu Diabetes Care ukazuje na to da, kada se jede u okviru uravnotežene dijete, šećer u celom voću nema isti efekat kao drugi šećeri poput belog šećera. Konzumiranje celog voća umesto zaslađivača može rezultirati boljom kontrolom šećera u krvi, a čini se da neće imati negativan efekat sve dok osoba drži unos ovakvih ugljenih hidrata na oko 12 odsto od ukupnog kalorijskog unosa.
Rizik od dijareje
Voće je bogato prirodnim vlaknima i šećerima. Previše vlakana može kod nekih ljudi izazvati dijareju. Kombinacija velike količine tečnosti, vlakana i nekih šećera može imati prirodni laksativni efekat kod nekih osoba.
Pročitaj još
Koja je optimalna količina voća?
Preporučena dnevna količina za odrasle žene je jedna i po do dve šolje voća, dok za muškarce ta količina treba da iznosi između dve i dve i po šolje seckanog voća svakog dana sve dok ne napune 60 godina, nakon čega je preporuka da pojedu dve šolje.
To nije nužno idealna količina za svaku osobu. Međutim, konzumiranje barem ove količine voća može pomoći u unapređenju opšteg zdravlja.
Individualne potrebe osobe za svežim voćem i povrćem mogu da variraju u zavisnosti od visine, težine, pola, starosti, fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja.
Jedna studija otkrila je da veći unos voća ima više zaštitnih efekata na zdravlje. Konzumiranje sedam i po porcija voća i povrća svakog dana rezultiralo je manjim ukupnim rizikom od raka. Takođe je otkriveno da konzumiranje 10 porcija dnevno, što je dvostruko više od trenutne preporuke, smanjuje rizik od smrtnosti od svih uzroka, kao i od srčanih, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
Sve dok osoba ima uravnoteženu ishranu koja je bogata drugim osnovnim namirnicama, a da hrana nije brza ili previše procesuirana, unos celog, svežeg voća u gotovo bilo kojoj količini može biti zdrav dodatak većini dijeta. Drugi faktori, uključujući metabolička stanja kao što je dijabetes, mogu uticati na količinu koju bi trebalo konzumirati.
Rezultati nekih istraživanja pokazuju da ljudi sa dijabetesom treba da jedu voće, ali isključivo celo, sveže i bogato vlaknima umesto voćnih sokova i hrane bogate skrobom.
Neki programi ishrane, kao što je keto dijeta, propisuju drastično smanjen unos ugljenih hidrata. U takvim slučajevima biće dosta teško pojesti previše voća ako se pridržavate dijete.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Holandska vlada pozvala EU da zabrani prodaju žvaka koje sadrže plastiku
28.06.2026.•
0
Holandska vlada pozvala je EU da zabrani prodaju žvakaćih guma koje sadrže plastiku, uz obrazloženje da je žvakaća guma glavni izvor zagađenja mikroplastikom i da predstavlja skupi otpad koji opštine teško uklanjaju.
Dinju bi trebalo prati četkom pre konzumacije
28.06.2026.•
1
Stiglo je leto, a sa njim i sezona dinja, mnogima omiljenog osvežavajućeg voća.
Kako u vodi da proverite da li je jaje sveže
27.06.2026.•
1
Provera svežine jaja ne mora da bude komplikovana - dovoljno je da koristite samo čašu vode i nekoliko sekundi vremena.
Koje je najbolje meso za punjene paprike, a koje za gulaš?
23.06.2026.•
2
Punjene paprike su jelo kojem mnogi ne mogu da odole.
Holandija uvodi porez na šećer
22.06.2026.•
5
Holandska vlada planira da uvede porez na šećer, koji bi mogao da utiče na cene bezalkoholnih pića, ali i određenih vrsta piva.
Namirnice koje nikada ne bi trebalo jesti nakon isteka roka trajanja
21.06.2026.•
2
Nije svaki datum koji vidite na pakovanju hrane rok trajanja. Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, na proizvodima se najčešće nalaze mnoge oznake, a trebalo bi razumeti njihovo značenje.
Zamrznuti kukuruz ili iz konzerve - šta je bolje?
21.06.2026.•
0
Pri odabiru smrznutog ili konzerviranog kukuruza važno je obratiti pažnju na sastav i teksturu proizvoda.
Lazanja u Italiji je drugačija: Kuvar otkriva u čemu je tajna
21.06.2026.•
0
Kuvar rođen u Italiji, koji iza sebe ima veliko profesionalno iskustvo, ali možda još važnije, mnogo vremena provedenog u kuvanju sa italijanskim nonama, objašnjava šta je to što italijansku lazanju čini posebnom.
VIDEO: Turski sladoled koji se ne topi i prkosi gravitaciji proglašen najboljim na svetu
21.06.2026.•
1
Nisu svi sladoledi isti.
Naučnici napravili espreso bez vrele vode - ljudi nisu primetili razliku
21.06.2026.•
0
Većina nas espreso doživljava kao napitak koji nastaje zahvaljujući vrućoj vodi i visokom pritisku.
Razlika između aktivnog i instant kvasca: Šta treba da znate pre nego što zamesite hleb
20.06.2026.•
0
Malo je stvari lepše od mirisa sveže pečenog hleba koji se širi kroz kuću. Pravljenje hleba je iznenađujuće jednostavno, a rezultat je odličan u odnosu na uložen trud.
Zašto maslinovo ulje menja ukus kad stoji otvoreno
20.06.2026.•
0
Mnogi primećuju da maslinovo ulje nakon nekog vremena nakon otvaranja više nema isti intenzivan miris i ukus kao na početku.
Ove namirnice su pune zdravih masti: Evo zašto bi trebalo češće da ih jedete
20.06.2026.•
1
Pravilna ishrana podrazumeva i razumevanje uloge masti u organizmu.
Zašto treba zagrejati rernu pre pečenja?
19.06.2026.•
0
Ukoliko često zaboravljate da ugrejete rernu pre pečenja, profesionalni kuvari ističu da je to greška koju mnogi prave, a posledice mogu drastično da utiču za krajnji rezultat jela.
Kako da izaberete slatku i sočnu dinju: Obratite pažnju na ova četiri znaka
16.06.2026.•
0
Da biste izabrali savršenu dinju, može vam pomoći nekoliko jednostavnih trikova. Obratite pažnju na miris, težinu, ali i boju i teksturu kore.
Dva meseca jeo samo crveno meso, stručnjaci upozoravaju na rizike
16.06.2026.•
1
Američki jutjuber Jake Moscato isprobao je mesoždersku dijetu (carnivore diet), u kojoj se gotovo u potpunosti izbacuju voće, povrće i ugljeni hidrati, a ishrana se zasniva na mesu.
Da li je beli pirinač zdrav?
14.06.2026.•
3
Beli pirinač sadrži ugljene hidrate, koji obezbeđuju brzu energiju, i prirodno je bez glutena. Možete ga jesti u umerenim količinama kako biste sprečili nagle skokove nivoa šećera u krvi.
Ovo su najugroženija jela na svetu
14.06.2026.•
2
Reč "izumiranje" najčešće se povezuje sa nestajanjem životinjskih vrsta ili jezika, ali se zapravo može odnositi na bilo šta - uključujući i našu omiljenu hranu.
Ne prosipajte vodu nakon kuvanja krompira: Može da koristi biljkama
13.06.2026.•
0
Vodu u kojoj se kuva krompir većina verovatno bez razmišljanja prospe.
Zašto vam kolači zagorevaju, a pica ostaje mekana: Krivac može biti položaj rešetke u rerni
12.06.2026.•
0
Ako vam je hrana neravnomerno pečena, problem možda nije u receptu, već u položaju rešetke u rerni. Mesto na koje stavljate pleh ili posudu za pečenje važnije je nego što većina ljudi misli.
Bivši kuvar Dženifer Lopez otkrio šta je jela svakog dana
11.06.2026.•
1
Dženifer Lopez poznata je po zavidnoj formi, a njen bivši lični kuvar Kelvin Fernandez otkrio je kako je izgledala njena ishrana tokom priprema za nastup na Super Boulu.
Komentari 1
Србин пише ћирилицом
Наравно да не!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar