Dvorac Nojhauzen u Srpskoj Crnji krije fantastičnu priču o svom vlasniku
Najmlađi i najbolje očuvani lovački dvorac Nojhauzen, koji se nalazi u Srpskoj Crnji, na samoj granici sa Rumunijom, krije zanimljivu priču o svom nastanku.
Kako piše Danas, ovo nije priča o dvorcu nekakvog plemića, već o kontroverznom nacisti koji je službovao u Beogradu, a sebi podigao lovački dvorac.
Kako objašnjava direktor Turističke organizacije opštine Nova Crnja Nikola Tolčin, vlasnik dvorca je opština Nova Crnja i ona ga je u nekom ranijem periodu davala u zakup.
Nekada davno, nakon drugog svetskog rata dvorac je služio za smeštaj gostiju, ali se decenijama ništa u njega nije ulagalo.
Nakon što je pre desetak godina restauriran, u njemu se čak snimaju i filmovi, poput nedavnih scena za film i seriju "Knez Mihajlo".
A da se za dvorac interesuje sve više posetilaca zaslužan je ne samo njegov atraktivan izgled već i neverovatna životna priča čoveka koji ga je podigao – Franca Nojhauzena, čoveka živopisne biografije i veština, koga domaća istoriografija pamti kao opunomoćenika Rajha za privredu u Srbiji tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.
Rođen 1887. godine u Mercigu, Nemačka, Nojhauzen je svoju karijeru započeo kao pilot u Prvom svetskom ratu.
Vrlo brzo po okončanju rata obreo se u Beogradu, najpre u jednoj auto-radionici, potom u uvozno-izvoznom preduzeću, a uz brojne stečajeve, bekstvo u Bugarsku pa potom povratak u Srbiju.
Karijeru je brzo menjao sa angažmanom u Nacističkoj partiji i vrtoglavnim usponom u nacističkoj hijerarhiji, koji je praćen korupcijom.
O njegovom uticaju, ličnom bogaćenju i snabdevanju Rajha svim mogićim sredstvima, britanska ambasada u Beogradu imala je detaljne podatke.
Nezapamćeno ratno bogaćenje koštalo ga je istrage u sopstvenim redovima, pa je uhapšen od strane nacista i poslat u logor, odakle su ga Amerikanci vratili komunističkim vlastima u Jugoslaviji.
Kao čovek koji je znao "toliko" vrlo brzo je komunistički zatvor zamenio za pomaganje novim, crvenim vlastima u oblasti privrede, a nakon svoje iskupljujuće misije, pretpostavlja se u dogovorenoj razmeni, završio je u Minhenu gde je i umro 1966. godine.
Dvorac u Srpskoj Crnji utvrđen je za spomenik kulture 2018. godine i jedini je dvоrаc nа pоdručјu Bаnаtа pоdignut zа vrеmе Drugоg svеtskоg rаtа, u pеriоdu оd 1941. dо 1943. gоdinе, prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Prema predanju, lovački dvorac u Srpskoj Crnji projektovaoje ruski zarobljenik, arhitekta.
"Dvorac је izvеdеn u еklеktičkоm maniru, sа еlеmеntimа klаsicizmа i bаrоkа. Prаvоugаоnе је оsnоvе i imа sutеrеn, prizеmlје, sprаt i pоtkrоvlје", kaže Bojan Kojičić, istoričar umetnosti iz Zavoda za Zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu.
Pročitaj još
Kako navodi, u dvоrаc su ugrаđеni kvаlitеtni mаtеriјаli, stеpеništа оd ružičаstоg mеrmеrа, dеkоrаtivnе оgrаdе оd kоvаnоg gvоžđа, hrastova stolarija.
"Stоlаriја je prvoklasna, оd hrаstоvinе, а еntеriјеr је skоrо u pоtpunоsti оčuvаn i luksuznо оprеmlјеn, u sаlоnu prizеmlја је sаčuvаn kаmin, drvеnа kаsеtirаnа tаvаnicа, dvоkrаkо hrаstоvо lučnо stеpеništе sа оgrаdоm оd bаlustеrа, zаtim mеrmеrni pоd u hоlоvimа i pаrkеt u sаlоnimа, vrаtа sа pеrvаzimа i očuvanom bravarijom i vitrаži u hоlu prvоg sprаtа", precizira zrenjaninski stručnjak.
Više o dvorcu pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Studija: Učenje jezika počinje od slušanja, a ne od gramatike i vokabulara
14.10.2026.•
0
Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) i Univerziteta Tohoku u Japanu utvrdili su da ljudi koji lakše uče strane jezike imaju izraženiju sposobnost da precizno prepoznaju i razlikuju zvuke.
Na današnji dan: Umrla Milena Dravić, Jicak Rabin i Jaser Arafat podelili Nobelovu nagradu za mir
14.10.2026.•
0
Pregled najznačajnijih događaja na današnji dan, 14. oktobar, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Rođena Margaret Tačer, Koštunica bolji na neuspelim predsedničkim izborima u Srbiji
13.10.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 13. oktobar.
Septembar 2026. drugi najtopliji septembar u istoriji
12.10.2026.•
0
Glavni program Evropske unije za posmatranje Zemlje koji sprovodi merenje vremenskih i klimatskih uslova Kopernik objavio je da je septembar ove godine bio drugi najtopliji septembar ikada zabeležen na globalnom nivou.
Zahvaljujući slici na Instagramu otkrivena nova vrsta biljke koja je vidljiva i iz svemira - i već je ugrožena
12.10.2026.•
0
Fotografija objavljena na Instagramu dovela je do otkrića nove vrste džinovskog lokvanja u džungli Kolumbije.
Na današnji dan: Rođeni Cvijić, Pavaroti i šestmilijarditi stanovnik Zemlje, Kolumbo otkrio Ameriku
12.10.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 12. oktobar.
IKEA prodavnice u Danskoj spremne da u slučaju krize postanu skloništa, bolnice i narodne kuhinje
11.10.2026.•
0
Prodavnice kompanije IKEA u Danskoj deo su Korporativne koalicije za spremnost na krizne situacije i mogle bi da se koriste kao sklonište u hitnim slučajevima.
Austrijski ekonomista i političar: Uvesti maksimalno ograničenje brzine od 100 km/h u celoj Evropi
11.10.2026.•
16
Austrijski ekonomista Ginter Felinger-Jan, predsedavajući Austrijskog odbora za proširenje NATO-a, javno iznosi predlog da se u celoj EU maksimalna brzina ograniči na 100 km/h.
Na današnji dan: Rođen Josif Marinković, ubijen Mehmed-paša Sokolović, umrli Edit Pjaf i Žan Kokto
11.10.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 11. oktobar.
Britanci izglasali nove motive za novčanice: Bumbar umesto Čerčila
10.10.2026.•
0
Kukuvije, bumbari, morski papagaji i ježevi naći će se na novim novčanicama Banke Engleske, zamenjujući likove istorijskih ličnosti, među kojima je i bivši britanski premijer Vinston Čerčil, saopštila je Centralna banka.
Turska zabranila društvene mreže deci mlađoj od 15 godina
10.10.2026.•
1
U Turskoj će deci mlađoj od 15 godina zakonom od 1. novembra biti zabranjeno da koriste društvene mreže.
Na današnji dan: Otvorene Olimpijske igre u Tokiju, umro Orson Vels, počela borba Kube za nezavisnost
10.10.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 10. oktobar.
DNK kornjače stare 194 godine mogla bi da otkrije tajnu dugovečnosti
09.10.2026.•
1
Genetska analiza Džonatana, džinovske kornjače za koju se veruje da ima 194 godine, otkrila je moguće tragove koji bi mogli da objasne izuzetnu dugovečnost ove životinje.
Na današnji dan: Rođeni Mihajlo Pupin i Ivo Andrić, ubijeni Če Gevara i kralj Aleksandar
09.10.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 9. oktobar, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Rođeni Nušić i Peron, počeo Prvi balkanski rat, umro Vili Brant
08.10.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju u svetu i kod nas na današnji dan, 8. oktobar.
Filatelistička izložba SRBIJAFILA XVI otvorena u Domu Vojske Srbije
07.10.2026.•
4
Nacionalna filatelistička izložba sa međunarodnim učešćem SRBIJAFILA XVI otvorena je u Domu Vojske Srbije u Beogradu, gde će biti postavljena do 11. oktobra.
Na današnji dan: Ugušen Prvi srpski ustanak, otet brod "Akile Lauro", umro Jovan Soldatović
07.10.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 7. oktobar, u svetu i kod nas.
Na današnji dan: Austrougarska anektirala BiH, počela era zvučnog filma, Nemet imenovan za kardinala
06.10.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 6. oktobar u svetu i kod nas.
Vernici u crkvama Indiji moraju da potpišu saglasnost da se mole svojom slobodnom voljom
05.10.2026.•
0
Neke crkve u Mumbaju i okolini počele su da traže od vernika da potpišu izjavu: "Došao sam ovde da se molim svojom slobodnom voljom."
Brojne zemlje odustale od zimskog računanja vremena - evo koje
05.10.2026.•
3
Island, Turska, Rusija, Belorusija, Jermenija i Gruzija neke su od zemalja koje su odustale od sezonskog pomeranja sata, a i u većem delu Azije, na Bliskom istoku i u Južnoj Americi vreme se ne menja dva puta godišnje.
Glečer Triglav bi uskoro mogao da nestane
05.10.2026.•
0
Glečer Triglav ispod najvišeg vrha Slovenije zbog visokih temperatura sveo se na svega nekoliko kvadratnih metara i mogao bi potpuno da nestane do kraja ovogodišnje sezone topljenja, saopštili su istraživači.
Komentari 1
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar