Dvorac Nojhauzen u Srpskoj Crnji krije fantastičnu priču o svom vlasniku
Najmlađi i najbolje očuvani lovački dvorac Nojhauzen, koji se nalazi u Srpskoj Crnji, na samoj granici sa Rumunijom, krije zanimljivu priču o svom nastanku.
Kako piše Danas, ovo nije priča o dvorcu nekakvog plemića, već o kontroverznom nacisti koji je službovao u Beogradu, a sebi podigao lovački dvorac.
Kako objašnjava direktor Turističke organizacije opštine Nova Crnja Nikola Tolčin, vlasnik dvorca je opština Nova Crnja i ona ga je u nekom ranijem periodu davala u zakup.
Nekada davno, nakon drugog svetskog rata dvorac je služio za smeštaj gostiju, ali se decenijama ništa u njega nije ulagalo.
Nakon što je pre desetak godina restauriran, u njemu se čak snimaju i filmovi, poput nedavnih scena za film i seriju "Knez Mihajlo".
A da se za dvorac interesuje sve više posetilaca zaslužan je ne samo njegov atraktivan izgled već i neverovatna životna priča čoveka koji ga je podigao – Franca Nojhauzena, čoveka živopisne biografije i veština, koga domaća istoriografija pamti kao opunomoćenika Rajha za privredu u Srbiji tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.
Rođen 1887. godine u Mercigu, Nemačka, Nojhauzen je svoju karijeru započeo kao pilot u Prvom svetskom ratu.
Vrlo brzo po okončanju rata obreo se u Beogradu, najpre u jednoj auto-radionici, potom u uvozno-izvoznom preduzeću, a uz brojne stečajeve, bekstvo u Bugarsku pa potom povratak u Srbiju.
Karijeru je brzo menjao sa angažmanom u Nacističkoj partiji i vrtoglavnim usponom u nacističkoj hijerarhiji, koji je praćen korupcijom.
O njegovom uticaju, ličnom bogaćenju i snabdevanju Rajha svim mogićim sredstvima, britanska ambasada u Beogradu imala je detaljne podatke.
Nezapamćeno ratno bogaćenje koštalo ga je istrage u sopstvenim redovima, pa je uhapšen od strane nacista i poslat u logor, odakle su ga Amerikanci vratili komunističkim vlastima u Jugoslaviji.
Kao čovek koji je znao "toliko" vrlo brzo je komunistički zatvor zamenio za pomaganje novim, crvenim vlastima u oblasti privrede, a nakon svoje iskupljujuće misije, pretpostavlja se u dogovorenoj razmeni, završio je u Minhenu gde je i umro 1966. godine.
Dvorac u Srpskoj Crnji utvrđen je za spomenik kulture 2018. godine i jedini je dvоrаc nа pоdručјu Bаnаtа pоdignut zа vrеmе Drugоg svеtskоg rаtа, u pеriоdu оd 1941. dо 1943. gоdinе, prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Prema predanju, lovački dvorac u Srpskoj Crnji projektovaoje ruski zarobljenik, arhitekta.
"Dvorac је izvеdеn u еklеktičkоm maniru, sа еlеmеntimа klаsicizmа i bаrоkа. Prаvоugаоnе је оsnоvе i imа sutеrеn, prizеmlје, sprаt i pоtkrоvlје", kaže Bojan Kojičić, istoričar umetnosti iz Zavoda za Zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu.
Pročitaj još
Kako navodi, u dvоrаc su ugrаđеni kvаlitеtni mаtеriјаli, stеpеništа оd ružičаstоg mеrmеrа, dеkоrаtivnе оgrаdе оd kоvаnоg gvоžđа, hrastova stolarija.
"Stоlаriја je prvoklasna, оd hrаstоvinе, а еntеriјеr је skоrо u pоtpunоsti оčuvаn i luksuznо оprеmlјеn, u sаlоnu prizеmlја је sаčuvаn kаmin, drvеnа kаsеtirаnа tаvаnicа, dvоkrаkо hrаstоvо lučnо stеpеništе sа оgrаdоm оd bаlustеrа, zаtim mеrmеrni pоd u hоlоvimа i pаrkеt u sаlоnimа, vrаtа sа pеrvаzimа i očuvanom bravarijom i vitrаži u hоlu prvоg sprаtа", precizira zrenjaninski stručnjak.
Više o dvorcu pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Ovo je najvažniji korak u čišćenju kuhinje koji svi preskaču
16.05.2026.•
0
Mnogi veruju da je dovoljno naprskati sredstvo za čišćenje i odmah obrisati površinu da bi kuhinja bila čista.
Na današnji dan: Poginuo Dis, Tito proglašen za doživotnog predsednika, "Đerdap" pušten u rad
16.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 16. maj.
Dijamant veličine nokta na malom prstu prodat za skoro 15 miliona evra
15.05.2026.•
0
Plavo-zeleni dijamant postigao je rekord na aukciji u Ženevi.
Na današnji dan: Umrli Skerlić, Hejvort i Janketić, u Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog poplava
15.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 15. maj.
Na današnji dan: Proglašen Izrael, osnovan Varšavski pakt, umro Sinatra, žene nastupile na OI
14.05.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 14. maj.
Na današnji dan: Rođeni Marija Terezija i Dimitrije Tucović, počelo zasedanje Majske skupštine
13.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 13. maj.
Na današnji dan: Rođena Florens Najtingejl, umro Smetana, završena sovjetska blokada Berlina
12.05.2026.•
1
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 12. maj.
Vlasti u Japanu uvele nagradu za one koji prijave nelegalne strane radnike
11.05.2026.•
1
Japanska prefektura Ibaraki, severoistočno od Tokija, pokrenula je program nagrađivanja ljudi koji prijavljuju preduzeća koja zapošljavaju ilegalne strane radnike.
Na današnji dan: Umrli Bob Marli i Džo Banana, rođeni Balašević, Radmilović, Dali i Slavenski
11.05.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 11. maj.
Da li se mozak rađa "prazan" ili "pun"?
10.05.2026.•
0
Neobična studija na miševima sugeriše da mozak nije "prazna tabla" pri rođenju, koja čeka da se uspomene upišu u nju.
Drastičan porast stradalih od vrućine i hladnoće u Evropi, jedan od razloga - ekonomska nejednakost
10.05.2026.•
0
Ekonomska nejednakost dodaje više od 100.000 smrtnih slučajeva već velikom broju žrtava vrućine i hladnoće u Evropi svake godine, pokazalo je najnovije istraživanje.
Gde je voda iz česme u Evropi najviše, a gde najmanje bezbedna
10.05.2026.•
2
Čistoća vode razlikuje se širom Evrope, pri čemu Belgija, Nemačka, Luksemburg i Češka imaju neke od najzagađenijih podzemnih voda na kontinentu.
Švajcarski proizvođač kafe u reklamnoj kampanji koristio slogan sa kapije nacističkog logora
10.05.2026.•
2
Švajcarski proizvođač kafe "Chicco d'Oro" našao se na udaru kritika nakon što je u reklamnoj kampanji koristio slogan "Svakome po zasluzi", povezan s koncentracionim logorom Buhenvald.
Koliko su snažnija prednja svetla automobila danas nego pre 60 godina?
10.05.2026.•
0
Sistem osvetljenja automobila kroz istoriju je toliko evoluirao da se domet današnjih svetala udesetorostručio u poređenju s onima od pre šezdeset godina, tvrdi Euromaster, kompanija za održavanje vozila.
Holandija ima više od 2.500 stogodišnjaka, većina su žene
10.05.2026.•
0
U Holandiji trenutno živi više od 2.500 osoba starijih od 100 godina, pokazali su najnoviji podaci holandskog Zavoda za statistiku.
Grčka će zabraniti električne trotinete mlađima od 18 godina
10.05.2026.•
0
Grčke vlasti pripremaju novi zakonski okvir kojim bi bilo zabranjeno korišćenje električnih trotineta mlađima od 18 godina, najavio je ministar za zaštitu građana Grčke Mihalis Hrisohoidis.
Na današnji dan: Vespuči krenuo na putovanje, nacisti spalili više od 25.000 knjiga, rođen Divljan
10.05.2026.•
0
Pregled značajnih dešavanja u Srbiji i svetu na današnji dan, 10. maj.
Zašto su generacije odrasle 70-ih i 80-ih otpornije i snalažljivije?
09.05.2026.•
9
Odrastanje tokom 1970-ih i 1980-ih oblikovalo je generaciju poznatu po snalažljivosti i otpornosti. Deca su tada provodila dane napolju, bez stalnog nadzora i tehnologije, vraćajući se kući tek u sumrak.
Na današnji dan: Završen Drugi svetski rat u Evropi, predstavljena Šumanova deklaracija
09.05.2026.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 9. maj.
Na današnji dan: Četiri osobe stradale u ambasadi Kine tokom NATO bombardovanja
08.05.2026.•
0
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 8. maj.
Trampova ideja o "ulepšavanju" Vašingtona: Predlog da ofarba istorijsku zgradu izazvao kritike
07.05.2026.•
4
Želja predsednika SAD Donalda Trampa da se kamena spoljašnjost stilske, istorijski važne zgrade iz 19. veka, nedaleko od Bele kuće, ofarba u - belo, danas će biti na dnevnom redu nedležne agencije.
Komentari 1
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar