Đak petak u sastavu poručio: "Učiteljice vidimo se u Strazburu"

To nije sam napisao, već osoba koja mu stalno piše a ovog puta nije imala inspiraciju. Tako to dete može potezati Strazbur kad god mu se ne uči i ne rade domaći zadaci.

Meni se tekst dopada. Dopada mi se pre svega jer u tom detetu vidim potencijalno jaku ličnost, sa integritetom, drugačijeg svakako, verovatno i inteligentnijeg od ostatka, zapravo svakako inteligentnijeg ako je sastav sam sročio. To je nešto što bi trebalo biti negovano, ali nije. Škole su sa druge strane podređene stadu i neguju čoporativan način razmišljanja, škole su fabrike mediokritetskog profila ljudi, tupavih glasača neke buduće kretenske partije koja će upravljati Srbijom.

Neko u komentarima kaže "u moje vreme nisi smeo... to i to..." Pa šta hoćeš time da kažeš!? Ni u moje vremene nije bilo kao danas, i svako vreme je drugačije i nosi svoje... Generacije koje su dobijale u školama vrbovim prutićem, vodile su nam državu devedesetih a mnogi je i danas vode! Treba li da zaključimo da su ispravno vaspitani i školovani?

Osvestite decu, gajite individualni način razmišljanja, podstičite njihove talente i dobićete ličnosti koje imaju kritičku svest (za razliku od Srbije danas) i misle svojom glavom.

U moje vreme nisi smeo da odgovaraš učitelju, nastavniku ili profesoru... Imali smo poštovanja pre svega prema samoj instituciji pomenutih... Tačno znam da kada bih uradio ovako nešto, prvo bih dobio jedan u dnevnik, pa bi onda usledio razgovor između razredne i roditelja i na kraju razgovor roditelja i mene. Prvo bi me bilo sramota od celog razreda što sam za glupost dobio 1, onda bi moja mama crvenela na razgovoru sa razrednom a onda bih crveneo ja posle razgovora sa majkom... Što bi mi to trebalo u životu? A sad te ne može da dobije jedan, te ne sme da se izbaci sa časa, pa ne može se viknuti na dete... Kako naučiti dete da poštuje nekog ako će mamička da mu ocenjuje roditelje i da stoji iza svog princa/princeze svaki put kad zas..re nešto?