Koliko zdrava osoba može najviše da poživi - ima li granice?
Smrt najstarije osobe na svetu u 118. godini ponovo je pokrenula debatu koja je vekovima delila naučnike: postoji li granica koliko dugo zdrava osoba može da živi?
Foto: Pixabay
Nakon što je prošle nedelje umrla francuska časna sestra Lusil Rendon, španska prabaka Marija Branjas Morera, koja ima 115 godina, nosi titulu najstarije osobe na svetu, prema Ginisovoj knjizi rekorda.
Francuski prirodnjak iz 18. veka Žorž-Luj Leklerk, poznat kao grof de Buson, verovao je da zdrav čovek može da doživi najviše stotu.
Od tada, napredak u medicini i bolji uslovi života pomeraju tu granicu za nekoliko decenija.
Nova prekretnica postavljena je 1995. godine kada je Francuskinja Žana Kalman proslavila svoj 120. rođendan. Kalman je preminula dve godine kasnije u 122. godini. Ona se i dalje zvanično smatra najdugovečnijom osobom koja je ikada živela.
Prema podacima UN, 2021. godine u svetu je bilo 593.000 ljudi starijih od sto godina. Pre jedne decenije bilo ih je 353.000. Očekuje se da će se broj stogodišnjaka više nego udvostručiti u narednih deset godina, navodi agencija Statisti.
Grofa de Bufona bi takođe iznenadilo povećanje broja ljudi starijih od 110 godina. Njihov broj je porastao 80-ih godina prošlog veka.
Prirodna granica 115?
Dakle, koliko dugo čovek može da živi? Naučnici se ne slažu oko ovoga, a neki veruju da je životni vek naše vrste strogo biološki ograničen.
Godine 2016. genetičari su objavili u časopisu "Nature" da nije bilo poboljšanja u ljudskom životnom veku od kasnih 1990-ih.
Analizirajući globalne demografske podatke, otkrili su da se maksimalni životni vek smanjio od smrti Kalman, iako u svetu ima više starijih ljudi.
"Zaključili su da ljudski životni vek ima prirodnu granicu i da je dugovečnost ograničena na oko 115 godina", rekao je francuski demograf Žan-Mari Robine za AFP. "Ali tu hipotezu delimično osporavaju mnogi demografi", rekao je Robine, stručnjak za stogodišnjake na medicinskom istraživačkom institutu INSERM.
Istraživanje je 2018. godine pokazalo da se stopa smrtnosti, iako raste sa godinama, smanjuje nakon 85. godine života.
Oko 107. godine, stopa smrtnosti dostiže vrhunac od 50 do 60 procenata godišnje.
"Prema toj teoriji, ako imate 12 ljudi od 110 godina, šest će doživeti 111, tri 112 godina i tako dalje", rekao je Robine.
Igra brojeva
Međutim, što je više ljudi starijih od 110 godina, takozvanih superstogodišnjaka, veće su šanse da će nekolicina njih doživeti rekordnu starost. Ako imate 100 superstogodišnjaka, "pola će doživeti 111, a četvrtina 112 godina", rekao je Robine. "Zahvaljujući 'efektu zapremine', više ne postoje fiksne granice dugovečnosti."
Ali Robine i njegov tim ove godine objavljuju istraživanje koje će pokazati da stopa smrtnosti nastavlja da raste nakon 105. godine, sužavajući taj okvir još više.
Da li to znači da postoji granica dugovečnosti? Robine ne želi da ide tako daleko.
"Medicinska otkrića će se nastaviti, kao i uvek, i malo po malo će se poboljšati zdravlje najstarijih", rekao je on.
I drugi stručnjaci su oprezni u pogledu prognoza.
"Za sada nema definitivnog odgovora", rekao je Frans Mesl, demografkinja sa Francuskog instituta za demografska istraživanja (INED). "Čak i ako ih ima više, broj ljudi koji dožive duboku starost i dalje je prilično mali i još ne možemo da napravimo značajnu statističku procenu", rekla je ona.
Pročitaj još
Zbog toga će možda biti potrebno sačekati veći broj ljudi starijih od 110 godina da testiraju "efekat zapremine".
I naravno, neka buduća medicinska otkrića mogu promeniti sve što znamo o smrti.
Erik Bulanže, francuski lekar specijalizovan za starije osobe, rekao je da bi genetska manipulacija mogla da omogući nekim ljudima da dožive 140 ili čak 150 godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Najzdravija kombinacija za srce: Ove dve namirnice treba jesti svakodnevno
03.05.2026.•
0
Nova istraživanja pokazuju da kombinacija namirnica može imati jači efekat na zdravlje nego kada se konzumiraju pojedinačno.
Imune ćelije "pamte" gojaznost dugo nakon gubitka težine
03.05.2026.•
0
Pobediti gojaznost retko je lako. Za mnoge ljude, čak i uspešan gubitak težine prati dugotrajna borba da se spreči povratak kilograma.
Tri stvari koje (osim hrane) utiču na vaš holesterol
03.05.2026.•
0
Visok holesterol ima tendenciju da prođe neprimećeno, često se tiho povećavajući bez očiglednih simptoma.
Temperatura kod dece: Kada je bezazlena, a kada znak za uzbunu?
02.05.2026.•
0
Povišena temperatura jedan je od najčešćih razloga za odlazak kod pedijatra, ali sama po sebi nije bolest već prirodan odgovor organizma na infekciju.
Ovo su znakovi da vam hronično nedostaje san
01.05.2026.•
0
Hronični nedostatak sna najčešće povezujemo s očiglednim simptomima poput iscrpljenosti, ali telo često šalje i suptilnije znakove koji mogu da prođu neprimećeno.
Ako ste stalno umorni možda vam nedostaje ovaj nutrijent
01.05.2026.•
1
Mnogi ljudi se svakodnevno osećaju iscrpljeno i bez energije, čak i kada spavaju dovoljno i redovno.
Mađarski hirurg izveo složenu operaciju na otvorenom srcu na ulici: Spasao život pacijentu
30.04.2026.•
6
Mađarski lekar je izveo složenu operaciju na otvorenom srcu na ulici, za koju stručnjaci kažu da je jedinstvena u Mađarskoj i izuzetno retka širom Evrope.
Ako se mučite sa alergijama: Ovo su najefikasniji preparati za ublažavanje simptoma
30.04.2026.•
0
Magistarka farmacije Jelena Čizmić ističe da su intranazalni kortikosteroidi najbolja terapija za ublažavanje alergijskih simptoma, a koriste se i suplementi na bazi kalcijuma, cinka i kvercetina i probiotski preparati.
Zašto ste stalno umorni: Možda vam nedostaje jod
30.04.2026.•
0
Ako se budite umorni, teško koncentrišete i osećate usporeno - to nije prolazno stanje, već znak da telo ne funkcioniše optimalno.
Sve više Amerikanaca pije sirovo mleko - uprkos epidemijama i upozorenjima naučnika
30.04.2026.•
3
Pristalice konzumiranja sirovog mleka u SAD nastoje da taj potencijalno opasan proizvod učine šire dostupnim i lakšim za nabavku, čak i dok nova epidemija - jedna od najmanje pet za godinu dana - razboljeva decu.
Evo kako psi i mačke utiču na naše mentalno zdravlje
29.04.2026.•
1
Kućni ljubimci aktivno doprinose poboljšanju dobrobiti ljudi.
Koga najčešće ubadaju komarci? Imaju "favorita" među krvnim grupama
29.04.2026.•
3
Neki ljudi su zaista skloniji ubodima komaraca, a naučnici tvrde da za to postoje konkretni razlozi. Na to koga će komarci pre ubosti utiče niz faktora, od genetike i metabolizma do odeće koju nosite.
Stres, hrana ili nešto treće? Šta zaista pokreće IBS
29.04.2026.•
0
April je mesec podizanja svesti o sindromu iritabilnog creva (IBS), stanju koje pogađa sve veći broj ljudi, a o kojem se i dalje nedovoljno govori.
Sledi testiranje na ljudima - implant u mozgu za lečenje depresije
28.04.2026.•
0
Najnoviji interfejs između mozga i računara mogao bi da pomogne ljudima da se oporave od teške depresije.
Otkrivena nova bolest pluća: Zbog pucketanja pri disanju zove se "kokica", javlja se kod onih koji vejpuju
28.04.2026.•
0
Ruski lekari dijagnostikovali su takozvanu bolest pluća nazvanu "kokica" ne samo na osnovu jednog simptoma, pucketanja prilikom disanja, već i na osnovu sve češćeg kratkog daha i poremećaja spavanja.
Naučnici identifikovali najopasnije vreme u životu za gojenje
26.04.2026.•
0
Nova studija sugeriše da nije samo dobijanje na težini ono što utiče na naše zdravlje tokom života, već i kada dobijamo kilograme.
Da li vodica za ispiranje usta zaista oštećuje srce?
26.04.2026.•
1
Video snimci na društvenim mrežama tvrde da vodica za ispiranje usta može povećati rizik od povećanog krvnog pritiska - i potencijalno oštetiti zdravlje srca.
SZO: U Evropi samo četiri zemlje vakcinišu dovoljno ljudi protiv gripa
26.04.2026.•
0
Iako vakcinacija protiv sezonskog gripa postoji kao mera Svetske zdravstvene organizacije više od 20 godina, samo četiri evropske zemlje vakcinišu dovoljno ljudi kako bi se odbranili od te bolesti.
Direktor Instituta "Dedinje": Važno je da ne jedemo žderući, nego onoliko koliko možemo da "sagorimo"
26.04.2026.•
3
Direktor Instituta "Dedinje" Milovan Bojić upozorio je da smo zemlja sa najvećim procentom smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova i apelovao na građane na mere prevencije i odvikavanje od nezdravih životnih navika.
Dnevna mera šećera: Koliko je previše, a koliko bezbedno
25.04.2026.•
1
Šećer je prisutan u gotovo svim namirnicama, prirodno u voću i povrću, ali i kao dodatak u brojnim industrijskim proizvodima.
Za roditelje dečaka: Zašto je HPV vakcina važna i za muškarce
25.04.2026.•
2
Vakcina koja je dugo bila preporučivana isključivo kao zaštita od raka grlića materice kod žena sada pokazuje jasne koristi i za muškarce.
Komentari 3
milicica
optimista
Mitar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar