Koliko zdrava osoba može najviše da poživi - ima li granice?
Smrt najstarije osobe na svetu u 118. godini ponovo je pokrenula debatu koja je vekovima delila naučnike: postoji li granica koliko dugo zdrava osoba može da živi?
Nakon što je prošle nedelje umrla francuska časna sestra Lusil Rendon, španska prabaka Marija Branjas Morera, koja ima 115 godina, nosi titulu najstarije osobe na svetu, prema Ginisovoj knjizi rekorda.
Francuski prirodnjak iz 18. veka Žorž-Luj Leklerk, poznat kao grof de Buson, verovao je da zdrav čovek može da doživi najviše stotu.
Od tada, napredak u medicini i bolji uslovi života pomeraju tu granicu za nekoliko decenija.
Nova prekretnica postavljena je 1995. godine kada je Francuskinja Žana Kalman proslavila svoj 120. rođendan. Kalman je preminula dve godine kasnije u 122. godini. Ona se i dalje zvanično smatra najdugovečnijom osobom koja je ikada živela.
Prema podacima UN, 2021. godine u svetu je bilo 593.000 ljudi starijih od sto godina. Pre jedne decenije bilo ih je 353.000. Očekuje se da će se broj stogodišnjaka više nego udvostručiti u narednih deset godina, navodi agencija Statisti.
Grofa de Bufona bi takođe iznenadilo povećanje broja ljudi starijih od 110 godina. Njihov broj je porastao 80-ih godina prošlog veka.
Prirodna granica 115?
Dakle, koliko dugo čovek može da živi? Naučnici se ne slažu oko ovoga, a neki veruju da je životni vek naše vrste strogo biološki ograničen.
Godine 2016. genetičari su objavili u časopisu "Nature" da nije bilo poboljšanja u ljudskom životnom veku od kasnih 1990-ih.
Analizirajući globalne demografske podatke, otkrili su da se maksimalni životni vek smanjio od smrti Kalman, iako u svetu ima više starijih ljudi.
"Zaključili su da ljudski životni vek ima prirodnu granicu i da je dugovečnost ograničena na oko 115 godina", rekao je francuski demograf Žan-Mari Robine za AFP. "Ali tu hipotezu delimično osporavaju mnogi demografi", rekao je Robine, stručnjak za stogodišnjake na medicinskom istraživačkom institutu INSERM.
Istraživanje je 2018. godine pokazalo da se stopa smrtnosti, iako raste sa godinama, smanjuje nakon 85. godine života.
Oko 107. godine, stopa smrtnosti dostiže vrhunac od 50 do 60 procenata godišnje.
"Prema toj teoriji, ako imate 12 ljudi od 110 godina, šest će doživeti 111, tri 112 godina i tako dalje", rekao je Robine.
Igra brojeva
Međutim, što je više ljudi starijih od 110 godina, takozvanih superstogodišnjaka, veće su šanse da će nekolicina njih doživeti rekordnu starost. Ako imate 100 superstogodišnjaka, "pola će doživeti 111, a četvrtina 112 godina", rekao je Robine. "Zahvaljujući 'efektu zapremine', više ne postoje fiksne granice dugovečnosti."
Ali Robine i njegov tim ove godine objavljuju istraživanje koje će pokazati da stopa smrtnosti nastavlja da raste nakon 105. godine, sužavajući taj okvir još više.
Da li to znači da postoji granica dugovečnosti? Robine ne želi da ide tako daleko.
"Medicinska otkrića će se nastaviti, kao i uvek, i malo po malo će se poboljšati zdravlje najstarijih", rekao je on.
I drugi stručnjaci su oprezni u pogledu prognoza.
"Za sada nema definitivnog odgovora", rekao je Frans Mesl, demografkinja sa Francuskog instituta za demografska istraživanja (INED). "Čak i ako ih ima više, broj ljudi koji dožive duboku starost i dalje je prilično mali i još ne možemo da napravimo značajnu statističku procenu", rekla je ona.
Pročitaj još
Zbog toga će možda biti potrebno sačekati veći broj ljudi starijih od 110 godina da testiraju "efekat zapremine".
I naravno, neka buduća medicinska otkrića mogu promeniti sve što znamo o smrti.
Erik Bulanže, francuski lekar specijalizovan za starije osobe, rekao je da bi genetska manipulacija mogla da omogući nekim ljudima da dožive 140 ili čak 150 godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
1
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Stručnjaci otkrivaju da li skandinavski način spavanja zaista funkcioniše
06.09.2026.•
2
Zamena jednog velikog prekrivača sa dva odvojena može nekim parovima doneti kvalitetniji san.
Komentari 3
milicica
optimista
Mitar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar