Koliko zdrava osoba može najviše da poživi - ima li granice?
Smrt najstarije osobe na svetu u 118. godini ponovo je pokrenula debatu koja je vekovima delila naučnike: postoji li granica koliko dugo zdrava osoba može da živi?
Foto: Pixabay
Nakon što je prošle nedelje umrla francuska časna sestra Lusil Rendon, španska prabaka Marija Branjas Morera, koja ima 115 godina, nosi titulu najstarije osobe na svetu, prema Ginisovoj knjizi rekorda.
Francuski prirodnjak iz 18. veka Žorž-Luj Leklerk, poznat kao grof de Buson, verovao je da zdrav čovek može da doživi najviše stotu.
Od tada, napredak u medicini i bolji uslovi života pomeraju tu granicu za nekoliko decenija.
Nova prekretnica postavljena je 1995. godine kada je Francuskinja Žana Kalman proslavila svoj 120. rođendan. Kalman je preminula dve godine kasnije u 122. godini. Ona se i dalje zvanično smatra najdugovečnijom osobom koja je ikada živela.
Prema podacima UN, 2021. godine u svetu je bilo 593.000 ljudi starijih od sto godina. Pre jedne decenije bilo ih je 353.000. Očekuje se da će se broj stogodišnjaka više nego udvostručiti u narednih deset godina, navodi agencija Statisti.
Grofa de Bufona bi takođe iznenadilo povećanje broja ljudi starijih od 110 godina. Njihov broj je porastao 80-ih godina prošlog veka.
Prirodna granica 115?
Dakle, koliko dugo čovek može da živi? Naučnici se ne slažu oko ovoga, a neki veruju da je životni vek naše vrste strogo biološki ograničen.
Godine 2016. genetičari su objavili u časopisu "Nature" da nije bilo poboljšanja u ljudskom životnom veku od kasnih 1990-ih.
Analizirajući globalne demografske podatke, otkrili su da se maksimalni životni vek smanjio od smrti Kalman, iako u svetu ima više starijih ljudi.
"Zaključili su da ljudski životni vek ima prirodnu granicu i da je dugovečnost ograničena na oko 115 godina", rekao je francuski demograf Žan-Mari Robine za AFP. "Ali tu hipotezu delimično osporavaju mnogi demografi", rekao je Robine, stručnjak za stogodišnjake na medicinskom istraživačkom institutu INSERM.
Istraživanje je 2018. godine pokazalo da se stopa smrtnosti, iako raste sa godinama, smanjuje nakon 85. godine života.
Oko 107. godine, stopa smrtnosti dostiže vrhunac od 50 do 60 procenata godišnje.
"Prema toj teoriji, ako imate 12 ljudi od 110 godina, šest će doživeti 111, tri 112 godina i tako dalje", rekao je Robine.
Igra brojeva
Međutim, što je više ljudi starijih od 110 godina, takozvanih superstogodišnjaka, veće su šanse da će nekolicina njih doživeti rekordnu starost. Ako imate 100 superstogodišnjaka, "pola će doživeti 111, a četvrtina 112 godina", rekao je Robine. "Zahvaljujući 'efektu zapremine', više ne postoje fiksne granice dugovečnosti."
Ali Robine i njegov tim ove godine objavljuju istraživanje koje će pokazati da stopa smrtnosti nastavlja da raste nakon 105. godine, sužavajući taj okvir još više.
Da li to znači da postoji granica dugovečnosti? Robine ne želi da ide tako daleko.
"Medicinska otkrića će se nastaviti, kao i uvek, i malo po malo će se poboljšati zdravlje najstarijih", rekao je on.
I drugi stručnjaci su oprezni u pogledu prognoza.
"Za sada nema definitivnog odgovora", rekao je Frans Mesl, demografkinja sa Francuskog instituta za demografska istraživanja (INED). "Čak i ako ih ima više, broj ljudi koji dožive duboku starost i dalje je prilično mali i još ne možemo da napravimo značajnu statističku procenu", rekla je ona.
Pročitaj još
Zbog toga će možda biti potrebno sačekati veći broj ljudi starijih od 110 godina da testiraju "efekat zapremine".
I naravno, neka buduća medicinska otkrića mogu promeniti sve što znamo o smrti.
Erik Bulanže, francuski lekar specijalizovan za starije osobe, rekao je da bi genetska manipulacija mogla da omogući nekim ljudima da dožive 140 ili čak 150 godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
0
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
2
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
Komentari 3
milicica
optimista
Mitar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar