Provera da li lekovi za mršavljenje izazivaju suicidne misli: Farmakolog objašnjava o čemu je reč
Nedavno je Evropsko regulatorno telo za lekove upozorilo da postoji mogućnost da će se kod korisnika tri leka za mršavljenje pojaviti sklonost ka samoubilačkim mislima i samopovređivanju.
Evropska agencija za lekove ovo istražuje i o svemu će obavestiti javnost.
O kakvim lekovima se radi objašnjava za RTS prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog.
Evropska agencija i Britanska agencija za lekove ispituju da li postoji povezanost između primene lekova za lečenje gojaznosti i samoubilačkih ideja i ponašanja i biće potrebno nekoliko meseci da se pogledaju izveštaji i da se to ispita pre nego što se donese konačni zaključak, napominje prof. dr Radan Stojanović.
"Uopšte kada pričamo o lekovima za gojaznost, mi možemo pričati o njihovoj pravilnoj upotrebi, a možemo pričati i o zloupotrebi. Upravo je taj čuveni lek semaglutid, pod zaštićenim nazivom ozempik, doneo na globalnom nivou prvo nadu pacijentima obolelim od šećerne bolesti, ali i veliku iluziju gojaznima", ističe profesor.
Kod dijabetičara je ta nada prerasla u zadovoljstvo i lek je ispoljio svoju efikasnost, dodaje farmakolog, a iluzija kod gojaznih da će korišćenjem ovog leka smršati i dostići željenu liniju, podgrevana je pre svega zahvaljujući društvenim mrežama. One su bile čuvari te iluzije kod gojaznih.
"I da iskoristim priliku i danas da kažem da društvene mreže nisu validan izvor informacije o lekovima. Na društvenim mrežama caruje nekompetentnost i praktično se vrši jedna estradizacija medicine. Svako misli da može da priča o lekovima, o lečenju, o bolesti i tako dalje. I mislim da to treba zaustaviti. Uglavnom vidite ko su promoteri tih reklama na internetu, na društvenim mrežama kad su ovi lekovi u pitanju", naglašava sagovornik RTS-a.
Mali broj prijavljenih slučaja, ali dovoljan za oprez
Istraga koja je pokrenuta odnosi se konkretno na lekove ozempik, saksendo i vigovi, tri leka koji se koriste kod dijabetesa. Ozempik je lek koji se koristi za lečenje dijabetesa melitusa, šećerne bolesti tip dva, dok su saksenda, lireglutid i semaglutid, u većoj dozi i vigovi, odobreni i za lečenje gojaznosti, objašnjava dr Stojanović.
"U našoj zemlji za lečenje gojaznosti trenutno imamo samo dva leka. Imamo saksendu i imamo drugi lek, kombinaciju naltraksona i bupropiona, neke dve aktivne supstance pod nazivom misimba. E sad, vidite, signal je primećen kao što ste rekli. Prema mojim nekim informacijama imamo preko 150 slučajeva. To je još uvek vrlo nizak broj, ali broj koji zahteva opreznost i koji zahteva dodatno istraživanje", napominje farmakolog.
Određeni broj neželjenih posledica se desio u Americi i u Evropi. Međutim kada se govori o lečenju gojaznosti, treba imati u vidu da je to kompleksna bolest i ne može se svesti samo na puki gubitak kilograma.
"Mnoge mentalne bolesti su povezane sa gojaznošću, na primer depresija. Pa zato dovoditi u vezu suicidne ideje, namere i ponašanja, samopovređivanje, sa primenom ovih lekova vrlo je opasno pre nego što se to detaljno ispita. Znači, ne treba ići u preuranjene zaključke. A sigurno će za oko dva-tri meseca Evropska agencija za lekove, kao i Britanska, izaći sa nekim jasnijim podacima da li postoji povezanost između primene ovih lekova i ovih neželjenih efekata", navodi profesor Stojanović.
S obzirom na to da veliki broj ljudi koristi ove lekove, izuzetno je niska frekventnost javljanja ovih neželjenih efekata, ali regulatorne agencije su to registrovale i žele da ispitaju slučaj do kraja.
Pročitaj još
Zloupotreba lekova
Ovi lekovi se dobijaju isključivo na recept, ali se ipak dešava da se nađu u slobodnoj prodaji i na crnom tržištu. Prof. dr Radan Stojanović naominje da se zloupotreba lekova uvek odvija u trouglu - pacijent, lekar i farmaceut.
"Ako je lekar propisao lek ozempik za lečenje gojaznosti, a ne za lečenje šećerne bolesti tipa dva, on je onaj koji krši propis i izaziva zloupotrebu lekova. Ako pacijent po svaku cenu želi da nabavi lek, ali mulekar ne propiše ili mu ne da apotekar, farmaceut u apoteci, on do njega neće doći. On se možda onda okreće crnom tržištu, a tu su rizici od nabavke lekova na taj način izuzetno veliki."
Pre svega, kada kupimo lek na taj način mi ne znamo šta smo uapravo kupili. Da li je to aktivna supstanca, da li je lek kontaminiran nekim drugim supstancama i tako dalje. To najbolje znaju sportisti koji posebno strahuju od nabavke različitih suplemenata ili lekova koje im neko nudi preko društvenih mreža i klone se toga. U takvim suplementima su često otkriveni tragovi nedozvoljenih supstanci, dodaje profesor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Za zdravlje srca važan je izbor mesa: Evo koje je najbolje jesti i u kojim uslovima
04.10.2026.•
1
Meso je čest izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost.
Voće za bolji san: Pomaže pri poremećaju spavanja
04.10.2026.•
0
Ako uveče dugo ne možete da zaspite, budite se tokom noći ili vam je ritam spavanja poremećen, možda ćete prvo pomisliti na melatonin.
VIDEO "AbortOmat" u Varšavi: Aktivisti otvorili roze paketomat za pilule za abortus
04.10.2026.•
0
Poljski aktivisti pokrenuli su paketomat koji omogućava ženama da dođu do pilula za abortus kako bi zaobišli gotovo potpunu zabranu prekida trudnoće u zemlji, prenosi danas Gardijan.
Nova studija: Šećer uz antibiotike može narušiti crevni mikrobiom
02.10.2026.•
0
Ishrana bogata šećerom tokom antibiotske terapije može dodatno narušiti crevni mikrobiom i podstaći razmnožavanje potencijalno opasnih bakterija, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.
Komentari 4
Spale
W
Srpski
Brate Ala Si Nepismen.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar