Znate li šta je emocionalna glad?
Emocionalno prejedanje podrazumeva konzumiranje hrane koje ne prati fiziološke i biološke potrebe.
Foto: Pixabay
Dakle, radi se o nezdravom obrasacu ishrane koji u širem smislu jeste klasifikovan u psihijatrijske poremećaje iz grupe poremećaja ishrane, piše dr Marija Đurović za Stetoskop.info.
U slučaju da postoji i poremećaj raspoloženja ili anksiozni poremećaj, radi se o dva poremećaja kod jedne osobe - poremećaju ishrane i poremećaju iz grupe afektivnih i/ili anksioznih poremećaja. Emocionalna glad je u osnovi svih poremećaja ishrane, i kliničkih i subkliničkih oblika.
Šta je glad?
Postoji razlika između fiziološke gladi i uzimanja hrane iz nekih drugih razloga - emocionalne gladi. Obrasci ponašanja koji karakterišu fiziološku glad jesu sledeći:
- Javlja se postepeno i pojačava se vremenom.
- Postoji potreba za različitim namirnicama.
- Ne postoji žudnja o nekoj konkretnoj namirnici.
- Tokom obroka se javlja osećaj sitosti koji je signal da treba da se prestane sa konzumiranjem hrane.
- Posle obroka nema osećanja kajanja.
- Emocionalnu glad karakterišu sledeći obrasci ponašanja:
- Osećanje gladi koje se mora utoliti iznenada.
- Postoji potreba za određenom vrstom hrane.
- Osoba se prejeda i ne oseća sitost i punoću.
- Posle obroka postoji osećanje krivice ili stida.
Kako se uspostavlja odnos prema hrani?
Odnos prema hrani, prema osećanju gladi i sitosti i način na koji se hrana konzumira uspostavlja se još od rođenja. U odnosu prema hrani, važnu ulogu ima veza između majke i deteta, zato što predstavlja prvi značajan odnos, odnos koji formira model za kasnija iskustva. Osnova te primarne veze je hranjenje.
Hrana i prijatnost
Hranjenje i prijatnost su blisko povezani od najranijih dana života. Sa druge strane, teškoće hranjenja i glad su povezani sa neprijatnošću i neugodnošću. Najranije emocije su prvo ispoljene i doživljene u ovom odnosu.
Neke bebe imaju veću potrebu za kontaktom, dodirom, a neke ne mogu da tolerišu frustraciju koju osećaju. Majke, s druge strane, zbog sopstvenih poteškoća (npr. depresivnosti), nude hranu umesto da zbrinu druge potrebe deteta. Rezultat ove interakcije je da dete ne tumači tačno svoje unutrašnje stanje i ne može da odgovori na to na adekvatan način, da se samo umiri.
Za one koji nisu uspeli da nauče da postignu samoumirenje u situacijama kada je potrebna uteha, okretanje hrani ima smisla, jer je to delovalo ranije tokom života. Skoro svaki nerešeni psihodinamički konflikt koji se javlja u svakoj fazi psihoseksualnog razvoja može se povezati sa prejedanjem. Jasno je da konzumiranje hrane može biti povezano sa neutralizacijom neprijatnih osećanja, ali je jasno i da se radi o neprilagođenom obliku samolečenja.
Hranom se najčešće neutrališu osećanja kao što su: tuga, usamljenost, nezadovoljstvo, nervoza, frustracija, unutrašnji pritisak, anksioznost, krivica, nesigurnost.
Međutim, do prejedanja dolazi i u stanjima dosade ili umora. Dosadu možemo nazvati "kišobranom emocija", jer pokriva druga emocionalna stanja - usamljenost, prazninu, tugu. U stanju dosade može se javiti žudnja za nečim vrlo slatkim ili vrlo slanim, odnosno za nečim što će naglo podići nivo šećera u krvi i izazvati nagli skok neurotransmitera zbog kojih ćemo se na kratko osećati bolje. Unošenje ugljenih hidrata podiže nivo triptofana u mozgu, čime se ubrzava sinteza i oslobađanje serotonina što ima antidepresivne efekte.
Studije su pokazale da gojazni ljudi koji žude za ugljenim hidratima prijavljuju da se osećaju manje depresivno, smirenije i opuštenije nakon uzimanja obroka bogatih ugljenim hidratima. Zbog toga, određene osobe, slično zavisnicima od droga, biraju hranu bogatu ugljenim hidratima kako bi neutralisali bolna osećanja. Međutim, uprkos kratkotrajnom osećanju prijatnosti posle prejedanja, posebno ukoliko se radi o većim količinama hrane, osoba oseća krivicu ili stid.
Emotivno prejedanje i gojaznost
Emotivno prejedanje može dovesti do pojave drugih poremećaja ishrane, gojaznosti, dismorfofobčnih teogoba, depresivnosti. Emotivno prejedanje i gojaznost na neki način uslovljavaju jedno drugo: osoba se prejeda iz emocionalnih razloga i vremenom postane gojazna, a onda nezadovoljstvo zbog gojaznosti postane jedan od uzroka prejedanja.
Svako zna da ako iščupate korov na površini, on će ponovo izrasti. Da biste ga zauvek eliminisali, morate iščupati koren. Slično tome, naše skrivene emocije i misli koje su van našeg svesnog, motivišu mnoge naše akcije. Emocionalno prejedanje možda nema smisla razmatrano sa površnog aspekta, ali uvek postoji osnovno objašnjenje za to ponašanje.
Važno je da osobu koja ima ovaj problem pregleda psihijatar kako bi se postavila prava dijagnoza i kako bi se adekvatno moglo pristupiti lečenju. U inicijalnoj fazi lečenja, fokus je na tome da se prekine kompulzivno prejedanje, te se uključuje i nutricionista u lečenje.
Nutritivna edukacija je važan deo ranog tretmana i tretmana uopšte. Redukcijom konzumiranja hrane koje ima neku od funkcija koje smo gore naveli, može da dođe do ispoljavanja izrazitije depresivne i anksiozne simptomatologije. Važno je da psihijatar proceni depresivnost pacijenta te da u slučaju potrebe ordinira i odgovarajuću farmakoterapiju. Pomoć potražiti kod stručnih i edukovanih lica.
Pročitaj još
U međuvremenu dok se ne započne psihijatrijski i/ili psihoterapijski tretman svetujem sledeće:
- Prestanite sa dijetom. Mnogi pacijenti pokušavaju da reše emocionalnu ishranu tako što sprovode redukcionu dijetu. Sa psihološke tačke gledišta, dijeta uključuje deprivaciju što zauzvrat, dovodi do prejedanja i stvara se začarani krug.
- Utvrdite vezu između vaših emocija i vaše ishrane. Pacijenti često opisuju iskustvo "zombiranja" dok jedu, da su u stanju bez misli ili emocija. To prazno stanje je privremena zaštita od bola i misli.
- Razmislite koja su to specifična osećanja koja pokušavate da izbegnete. Mislite o sledećem: Šta vam je više potrebno u životu? U kojim oblastima se osećate uskraćeno?
- Razmislite da li jedete radi utehe. Jesti za utehu može značiti da želimo da o nama brine neko drugi, pa tako i ne čude izrazi "gladan ljubavi i gladan pažnje".
- Promenite način na koji razgovarate sa sobom. Kada počnete da kritikujete sebe, zamislite da kažete te reči nekom drugom. Da li biste ih izgovorili? Šta bi rekli drugoj, bliskoj osobi da se požali kako povremeno jede i prejeda se? Ponašajte se kao svoj najbolji prijatelj.
- Pronađite alternative za hranu. To može biti druženje, šetnja, sport, čitanje knjiga. Kada se osećate dobro smislite alternativne aktivnosti u kojima uživate i pokušajte da se njima prepustite a ne nekom ukusom zalogaju.
O "emocionalnom prejedanju" danas govori skoro svako - počev od nutricionista, trenera, zatim i ljudi koji se u svojoj svakodnevnoj praksi bave emocijama - psihijatri i psiholozi, pa sve do onih koji se sami bore sa ovim problemom i oni koji su se lečili od nekog oblika poremećaja ishrane. Termin emocionalno prejedanje je svakodnevnom govoru potpuno prihvaćen.
Ukoliko sumnjate na imate poremećaj ishrane, obratite se edukovanom licu.
Tekst je prvobitno objavljen na sajtu Stetoskop.info.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Francuska usvojila zakon o eutanaziji za odrasle sa neizlečivim bolestima
15.07.2026.•
6
Francuski parlament je danas usvojio zakon kojim se omogućava eutanazija za odrasle sa neizlečivim bolestima, posle višegodišnje debate o toj temi.
Starije osobe treba da pripaze na više stvari ako koriste klima uređaje
15.07.2026.•
1
Letnji toplotni talasi postaju sve intenzivniji, a klima uređaji od luksuza su postali neophodnost. Oni često predstavljaju važnu zaštitu od vrućina, posebno u gradovima gde beton i asfalt dodatno podižu temperaturu.
Lasersko skidanje dioptrije brz način da se rešite naočara - šta je važno da znamo?
15.07.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije je efikasna metoda za korekciju vida kojom se oslobađate nošenja naočara ili sočiva.
Idealno vreme za popodnevnu dremku, a da ne pokvarite noćni san
14.07.2026.•
3
Ako vas posle ručka često savlada umor, kratko popodnevno dremanje može biti dobro rešenje.
Kina planira da poveća prosečan životni vek na 80 godina do 2030. godine
14.07.2026.•
3
Kina ima za cilj da poveća prosečan životni vek na 80 godina do 2030. godine, sa 79,25 godina koliko je iznosio u 2025. godini.
Naučnici napravili kontaktna sočiva koja sama popravljaju ogrebotine
13.07.2026.•
0
Meka kontaktna sočiva, koja su danas najrasprostranjenija, imaju sklonost da tokom svakodnevnog rukovanja i čišćenja zadobiju veoma sitne ogrebotine.
Nivo testosterona kod muškaraca prepolovljen u poslednjih 50 godina
13.07.2026.•
5
Prosečan nivo testosterona kod muškaraca opao je za više od 50 odsto u poslednjih pet decenija, pokazuje nova studija predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu.
Kako gazirana voda može da bude saveznik tokom leta i zašto je važno da ne zaboravite na jod?
13.07.2026.•
0
Tokom vrelih letnjih dana većina ljudi razmišlja o tome kako da se rashladi i unese dovoljno tečnosti.
Koliko kalorija bi trebalo da sagorite dnevno?
13.07.2026.•
2
Da biste odredili koliko kalorija treba da sagorite svakog dana, potrebno je da uzmete u obzir svoj način života i zdravstvene ciljeve. Upravljanje unosom i potrošnjom kalorija ključno je za održavanje ili promenu telesn
Simptomi srčanog udara kod žena mogu izgledati potpuno drugačije nego kod muškaraca
12.07.2026.•
0
Žena dolazi u hitnu službu osećajući nedostatak vazduha i preznojavanje. Oseća bol u leđima, u predelu lopatice, koji se širi niz levu ruku.
Stručnjaci rangirali 400 zanimanja prema riziku od demencije - dva posla se izdvajaju
12.07.2026.•
0
Da li je moguće boljim snalaženjem u prostoru sačuvati zdravlje mozga?
Banane ili pomorandže: Šta je bolje za zdravlje srca?
12.07.2026.•
0
Bez obzira na godišnje doba, banane i pomorandže zauzimaju centralno mesto na odeljenju voća u gotovo svakoj prodavnici.
U Gugenhajm muzeju otkrivena bakterija koja izaziva legionarsku bolest
12.07.2026.•
0
Gugenhajm muzej na Menhetnu je jedan od 31 objekta na Aper ist sajdu u Njujorku u kojoj je otkrivena bakterija koja izaziva legionarsku bolest, saopštilo je gradsko odeljenje za zdravstvo.
Otkriveno 200.000 nebezbednih kondoma u Evropi, deo njih završio u Srbiji
12.07.2026.•
4
Evropska kancelarija za borbu protiv prevara otkrila je krijumčarski lanac koji je korišćen za distribuciju falsifikovanih kondoma širom Evrope, čime je seksualno zdravlje hiljada Evropljana dovedeno u opasnost.
Istraživanje: Zaposleni idu na posao i kad se ne osećaju dobro
11.07.2026.•
5
Manjak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana i stres su sve više zastupljeni u životima zaposlenih u Srbiji, pokazalo je onlajn istraživanje "Kako radno okruženje i životne navike oblikuju zdravlje zaposlenih".
Nova nada za obolele od multiple skleroze: AI pronašao hiljade nevidljivih oštećenja mozga
10.07.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta u Bafalu razvili su metodu koja uz pomoć veštačke inteligencije otkriva lezije u mozgu koje standardna magnetna rezonanca nije mogla da prikaže.
Najbolji serum za lice protiv bora: Vodič kroz sastojke i brendove dostupne u Srbiji
09.07.2026.•
0
Bore su prirodan deo starenja kože, ali brzina kojom se pojavljuju i njihova dubina u velikoj meri zavise od nege koju koža dobija.
Raste broj preminulih od ebole u Kongu, zdravstveni radnici prete štrajkom
06.07.2026.•
0
Najmanje 500 ljudi je umrlo od više od 1.500 potvrđenih slučajeva ebole u Kongu, saopštile su vlasti.
Jednu fobiju možete otkriti tek kada odete na ronjenje
05.07.2026.•
3
Mnogi ljudi pate od neke vrste fobije. Dok su strah od visine (akrofobija) ili pauka (arahnofobija) dobro poznati, postoje i znatno ređi i neobičniji strahovi.
Čak i velike količine kafe mogu da smanje rizik od bolesti jetre
05.07.2026.•
1
Vaša svakodnevna šolja kafe mogla bi da smanji rizik od bolesti jetre ili raka jetre, pokazalo je veliko novo istraživanje - čak i ako pijete pet ili više šolja dnevno.
Studija: Sedenje duže od 30 minuta povećava rizik od smrti od raka
05.07.2026.•
2
Neprekidno sedenje duže od 30 minuta povezano je sa većim rizikom od smrti od raka, dok čak i lagana fizička aktivnost može značajno da smanji taj rizik, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Glazgovu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar