Znate li šta je emocionalna glad?
Emocionalno prejedanje podrazumeva konzumiranje hrane koje ne prati fiziološke i biološke potrebe.
Foto: Pixabay
Dakle, radi se o nezdravom obrasacu ishrane koji u širem smislu jeste klasifikovan u psihijatrijske poremećaje iz grupe poremećaja ishrane, piše dr Marija Đurović za Stetoskop.info.
U slučaju da postoji i poremećaj raspoloženja ili anksiozni poremećaj, radi se o dva poremećaja kod jedne osobe - poremećaju ishrane i poremećaju iz grupe afektivnih i/ili anksioznih poremećaja. Emocionalna glad je u osnovi svih poremećaja ishrane, i kliničkih i subkliničkih oblika.
Šta je glad?
Postoji razlika između fiziološke gladi i uzimanja hrane iz nekih drugih razloga - emocionalne gladi. Obrasci ponašanja koji karakterišu fiziološku glad jesu sledeći:
- Javlja se postepeno i pojačava se vremenom.
- Postoji potreba za različitim namirnicama.
- Ne postoji žudnja o nekoj konkretnoj namirnici.
- Tokom obroka se javlja osećaj sitosti koji je signal da treba da se prestane sa konzumiranjem hrane.
- Posle obroka nema osećanja kajanja.
- Emocionalnu glad karakterišu sledeći obrasci ponašanja:
- Osećanje gladi koje se mora utoliti iznenada.
- Postoji potreba za određenom vrstom hrane.
- Osoba se prejeda i ne oseća sitost i punoću.
- Posle obroka postoji osećanje krivice ili stida.
Kako se uspostavlja odnos prema hrani?
Odnos prema hrani, prema osećanju gladi i sitosti i način na koji se hrana konzumira uspostavlja se još od rođenja. U odnosu prema hrani, važnu ulogu ima veza između majke i deteta, zato što predstavlja prvi značajan odnos, odnos koji formira model za kasnija iskustva. Osnova te primarne veze je hranjenje.
Hrana i prijatnost
Hranjenje i prijatnost su blisko povezani od najranijih dana života. Sa druge strane, teškoće hranjenja i glad su povezani sa neprijatnošću i neugodnošću. Najranije emocije su prvo ispoljene i doživljene u ovom odnosu.
Neke bebe imaju veću potrebu za kontaktom, dodirom, a neke ne mogu da tolerišu frustraciju koju osećaju. Majke, s druge strane, zbog sopstvenih poteškoća (npr. depresivnosti), nude hranu umesto da zbrinu druge potrebe deteta. Rezultat ove interakcije je da dete ne tumači tačno svoje unutrašnje stanje i ne može da odgovori na to na adekvatan način, da se samo umiri.
Za one koji nisu uspeli da nauče da postignu samoumirenje u situacijama kada je potrebna uteha, okretanje hrani ima smisla, jer je to delovalo ranije tokom života. Skoro svaki nerešeni psihodinamički konflikt koji se javlja u svakoj fazi psihoseksualnog razvoja može se povezati sa prejedanjem. Jasno je da konzumiranje hrane može biti povezano sa neutralizacijom neprijatnih osećanja, ali je jasno i da se radi o neprilagođenom obliku samolečenja.
Hranom se najčešće neutrališu osećanja kao što su: tuga, usamljenost, nezadovoljstvo, nervoza, frustracija, unutrašnji pritisak, anksioznost, krivica, nesigurnost.
Međutim, do prejedanja dolazi i u stanjima dosade ili umora. Dosadu možemo nazvati "kišobranom emocija", jer pokriva druga emocionalna stanja - usamljenost, prazninu, tugu. U stanju dosade može se javiti žudnja za nečim vrlo slatkim ili vrlo slanim, odnosno za nečim što će naglo podići nivo šećera u krvi i izazvati nagli skok neurotransmitera zbog kojih ćemo se na kratko osećati bolje. Unošenje ugljenih hidrata podiže nivo triptofana u mozgu, čime se ubrzava sinteza i oslobađanje serotonina što ima antidepresivne efekte.
Studije su pokazale da gojazni ljudi koji žude za ugljenim hidratima prijavljuju da se osećaju manje depresivno, smirenije i opuštenije nakon uzimanja obroka bogatih ugljenim hidratima. Zbog toga, određene osobe, slično zavisnicima od droga, biraju hranu bogatu ugljenim hidratima kako bi neutralisali bolna osećanja. Međutim, uprkos kratkotrajnom osećanju prijatnosti posle prejedanja, posebno ukoliko se radi o većim količinama hrane, osoba oseća krivicu ili stid.
Emotivno prejedanje i gojaznost
Emotivno prejedanje može dovesti do pojave drugih poremećaja ishrane, gojaznosti, dismorfofobčnih teogoba, depresivnosti. Emotivno prejedanje i gojaznost na neki način uslovljavaju jedno drugo: osoba se prejeda iz emocionalnih razloga i vremenom postane gojazna, a onda nezadovoljstvo zbog gojaznosti postane jedan od uzroka prejedanja.
Svako zna da ako iščupate korov na površini, on će ponovo izrasti. Da biste ga zauvek eliminisali, morate iščupati koren. Slično tome, naše skrivene emocije i misli koje su van našeg svesnog, motivišu mnoge naše akcije. Emocionalno prejedanje možda nema smisla razmatrano sa površnog aspekta, ali uvek postoji osnovno objašnjenje za to ponašanje.
Važno je da osobu koja ima ovaj problem pregleda psihijatar kako bi se postavila prava dijagnoza i kako bi se adekvatno moglo pristupiti lečenju. U inicijalnoj fazi lečenja, fokus je na tome da se prekine kompulzivno prejedanje, te se uključuje i nutricionista u lečenje.
Nutritivna edukacija je važan deo ranog tretmana i tretmana uopšte. Redukcijom konzumiranja hrane koje ima neku od funkcija koje smo gore naveli, može da dođe do ispoljavanja izrazitije depresivne i anksiozne simptomatologije. Važno je da psihijatar proceni depresivnost pacijenta te da u slučaju potrebe ordinira i odgovarajuću farmakoterapiju. Pomoć potražiti kod stručnih i edukovanih lica.
Pročitaj još
U međuvremenu dok se ne započne psihijatrijski i/ili psihoterapijski tretman svetujem sledeće:
- Prestanite sa dijetom. Mnogi pacijenti pokušavaju da reše emocionalnu ishranu tako što sprovode redukcionu dijetu. Sa psihološke tačke gledišta, dijeta uključuje deprivaciju što zauzvrat, dovodi do prejedanja i stvara se začarani krug.
- Utvrdite vezu između vaših emocija i vaše ishrane. Pacijenti često opisuju iskustvo "zombiranja" dok jedu, da su u stanju bez misli ili emocija. To prazno stanje je privremena zaštita od bola i misli.
- Razmislite koja su to specifična osećanja koja pokušavate da izbegnete. Mislite o sledećem: Šta vam je više potrebno u životu? U kojim oblastima se osećate uskraćeno?
- Razmislite da li jedete radi utehe. Jesti za utehu može značiti da želimo da o nama brine neko drugi, pa tako i ne čude izrazi "gladan ljubavi i gladan pažnje".
- Promenite način na koji razgovarate sa sobom. Kada počnete da kritikujete sebe, zamislite da kažete te reči nekom drugom. Da li biste ih izgovorili? Šta bi rekli drugoj, bliskoj osobi da se požali kako povremeno jede i prejeda se? Ponašajte se kao svoj najbolji prijatelj.
- Pronađite alternative za hranu. To može biti druženje, šetnja, sport, čitanje knjiga. Kada se osećate dobro smislite alternativne aktivnosti u kojima uživate i pokušajte da se njima prepustite a ne nekom ukusom zalogaju.
O "emocionalnom prejedanju" danas govori skoro svako - počev od nutricionista, trenera, zatim i ljudi koji se u svojoj svakodnevnoj praksi bave emocijama - psihijatri i psiholozi, pa sve do onih koji se sami bore sa ovim problemom i oni koji su se lečili od nekog oblika poremećaja ishrane. Termin emocionalno prejedanje je svakodnevnom govoru potpuno prihvaćen.
Ukoliko sumnjate na imate poremećaj ishrane, obratite se edukovanom licu.
Tekst je prvobitno objavljen na sajtu Stetoskop.info.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici potvrdili: Stari Rimljani su zaista koristili izmet kao lek
12.02.2026.•
1
Transplantacija stolice je savremena eksperimentalna procedura, ali korišćenje izmeta kao leka nije nimalo moderna ideja.
Osteoartritis se pojavljuje kod sve mlađih osoba
12.02.2026.•
0
Istraživanja sugerišu da se kod mladih, aktivnih ljudi osteoartritis sve češće dijagnostikuje u mnogo ranijim godinama nego što mnogi očekuju.
Ovo je šest grešaka tokom hodanja koje uništavaju kolena
11.02.2026.•
0
Hodanje je izuzetno korisna fizička aktivnost koja može smanjiti rizik od depresije, povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih problema.
Vlada Francuske pozvala građane da jedu manje mesa - zbog klimatskih promena
11.02.2026.•
1
Francuska vlada je objavila Nacionalnu strategiju za ishranu, ishranu i klimu (Snanc) do 2030, koja preporučuje građanima da ograniče konzumaciju mesa i prerađevina i pređu na zdraviju ishranu koja manje utiče na klimu.
Vežbanje poboljšava zdravlje, ali ne mora da dovede do gubitka težine
10.02.2026.•
0
Vežbanje donosi mnoge koristi našem telu, ali gubitak težine nije jedna od njih.
Ako ste razmišljali da prestanete da pijete kafu: Ovo su posledice
10.02.2026.•
3
Kod osoba osetljivih na kofein i male količine mogu izazvati ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, nervozu i poremećaje sna.
Kafa i čaj sa kofeinom pomažu u smanjenju rizika od demencije
10.02.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje nekoliko šoljica kafe ili čaja sa kofeinom može blago da pomogne u očuvanju moždane funkcije i smanjenju rizika od demencije, saopštili su istraživači.
Jedna decenija u životu je iscrpljujuća više nego ostale
09.02.2026.•
3
Neki od nas se sećaju da smo imali više energije u svojim dvadesetim. Mogli smo da radimo do kasno, loše spavamo, izađemo uveče, brzo se oporavimo, i da se sledećeg dana opet osećamo sposobno.
Pronađen efikasan način za obnavljanje čula mirisa kod post-kovid sindroma
08.02.2026.•
2
Naučnici na ruskom Univerzitetu "Sečenov" proučavaju efikasnost treninga za obnavljanje čula mirisa kod ljudi sa post-kovid sindromom za koje trenutno ne postoje lekovi ili tretmani, saopštio je taj univerzitet.
Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
08.02.2026.•
0
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Studija u trajanju skoro pola veka otkriva u kom dobu dostižemo svoj fizički vrhunac
08.02.2026.•
3
Fizičke sposobnosti opadaju s godinama, ali mnogi od nas vole da misle da to neće predstavljati problem sve dok ne zakoračimo duboko u starost.
Zevanje ima iznenađujući efekat na mozak
08.02.2026.•
1
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Otkrivene bakterije unutar bubrežnog kamenja
08.02.2026.•
3
Po prvi put naučnici su otkrili dokaze o prisustvu bakterija skrivenih u "neinfektivnim" bubrežnim kamencima.
Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
08.02.2026.•
0
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Ostajete bez daha dok se penjete stepenicama? Evo kada treba da se zabrinete
07.02.2026.•
2
Osećaj da ostajete bez daha nakon penjanja uz jedan ili dva sprata stepenica čest je kod ljudi različitog uzrasta i nivoa fizičke kondicije.
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
8
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar