Postporođajna depresija kao tema stigmatizovana, porodilje nailaze na nerazumevanje i osudu
Žene koje boluju od postporođajne depresije nailaze na nerazumevanje i osudu, kako društva, tako i sopstvene porodice, izjavila je psihijatrica Instituta za mentalno zdravlje Maja Milosavljević.
Foto: Pixabay
Ona je ukazala na to da se mali broj žena javlja zdravstvenim ustanovama za pomoć.
Ona je u serijalu razgovora Stigma objasnila da je postporođajna depresija poremećaj raspoloženja, odnosno preterano tužno raspoloženje koje se javlja u periodu posle porođaja.
Uočeno je, međutim, da se depresija jednako učestalo javlja i tokom trudnoće, naglasila je Milosavljević i precizirala da žene koje su imale depresiju tokom trudnoće u 50 odsto slučajeva razviju i postporođajnu depresiju.
Prema njenim rečima, koncept peripartalne ili perinatalne depresije podrazumeva depresivni poremećaj u toku trudnoće i prve četiri nedelje posle porođaja, a šire gledano i u prvih godinu dana nakon porođaja.
Milosavljević je navela da su karakteristike postporođajne depresije izrazito osećanje tuge, bezvoljnost, osećanje beznađa, nisko samopoštovanje i samovrednovanje i gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti kojima se porodilja nekada radovala.
Osim toga, porodilja može imati i poremećaj spavanja, od preterane pospanosti, do potpune nesanice, zatim poremećaj apetita, seksualne želje, pad funkcionalnosti, smanjenje kvaliteta života i poremećaj odnosa sa partnerom, bebom, pa i društvom u celini.
Milosavljević ukazuje da porodice najčešće nemaju razumevanja za postporođajnu depresiju, jer očekuju od porodilje da bude raspoložena posle porođaja, smatrajući da joj je to najsrećniji period u životu.
Prema njenim rečima, postoji i nešto što se zove postporođajno tugovanje ili postpartalni bluz koji se javlja u prve dve nedelje posle rađanja. Kako je objasnila, to je fiziološko stanje prirodnog i normalnog procesa povezanog sa poremećajem hormona, novom roditeljskom ulogom i umorom.
"Porodica se nekako sa tim i snađe, ali ako to traje dugo i ako je vrlo intenzivno toliko da remeti funkcionalnost žene, to retko tako prepoznaje", predočila je Milosavljević.
Ona smatra da je tema postporođajne depresije veoma stigmatizovana i to objašnjava neznanjm.
"Što je manje znanja, to je veća stigma zato što ima tu mnogo prostora za razne predrasude, mitove, prepričavanja", predočila je Milosavljević.
Prema njenom stavu, potrebno je prosvećivanje, prihvatanje i razumevanje da je postporođajna depresija stanje koje može da se desi svakome.
To ne znači da je žena loša, niti da je manje vredna ili razmažena, već da nije kriva zbog toga što joj se dešava, jer je po sredi kliničko stanje koje treba da se leči, poručila je Milosavljević.
Institut za mentalno zdravlje je jedini takav institut u Srbiji i na Balkanu i jedini ima kabinet za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju.
Lečenje je individualno, pa se za svaku pacijentkinju kreira poseban program koji uključuje i psihoterapiju i socioterapiju, ali i lekove kada je to potrebno.
"Oporavak je vrlo brz i vrlo uspešan, ukoliko se lečenje započne na vreme. Što se duže prolongira, teže su komplikacije, lošija je povezanost majke i bebe, a time je i oporavak je duži", naglasila je Milosavljević.
Kako je napomenula, u celom svetu taj poremećaj se dešava kod dvadesetak procenata porodilja, ali samo 10 do 15 odsto njih dođe do lekara i zatraći pomoć.
Pročitaj još
"To su podaci iz 2018. godine iz Amerike, a mi ni nemamo takve podatke, nemamo na naciolnalnom nivou registar postporođajne depresije", rekla je Milosavljević.
Prema njenom mišljenju, razlog nedolaska i nejavljanja zdravstvenoj službi jeste strah da je žena loša majka, da će joj zdravstveni ili socijalni radnici oduzeti dete zato što je loša majka ili da će, ukoliko sutra dođe do razvoda, suprug to pokrenuti na sudu kao temu, pa će joj oduzeti decu.
Milosavljević tvrdi da je medicinska dokumentacija strogo poverljiva i da u nju ima uvid samo sud, mimo pacijenta, tako da ono što se dešava u Institutu tamo i ostaje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
0
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
4
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
1
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Zašto žene češće proveravaju štitnu žlezdu i koliko je jod važan za hormonalni balans?
19.05.2026.•
0
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Kako čujete danas?
18.05.2026.•
0
Audiovox organizuje Open House akciju sa specijalnim pogodnostima u Novom Sadu, na Limanu, u sredu, 20. maja 2026.
Personalizovano lečenje hipertenzije: Genetski faktori ključni za izbor terapije
17.05.2026.•
0
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
Na kojoj ruci se meri pritisak: Izbegnite greške koje mogu promeniti rezultate
17.05.2026.•
2
Većina ljudi koji redovno kontrolišu krvni pritisak pretpostavlja da je jedino važno kada i koliko često to rade.
Komentari 1
RL
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar