Zimsko računanje vremena od nedelje: Časovnici se vraćaju sat unazad, a kako utiče na organizam?
Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 27. oktobra u tri sata ujutru, kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad i tada počinje zimsko računanje vremena.
Foto: Pixabay
Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu, kada se vreme pomera jedan sat unapred.
Doktor Dušan Vešović rekao je da u ljudskom organizmu sve praktično funkcioniše na 24-satnom nivou i da remećenje tog ritma može da dovede do nekih zdravstvenih efekata i nekih problema.
"Mi kad se naučimo na jedan ritam najbolje ćemo funkcionisati tako, ali ako promenimo to je stres za nas i naš organizam. Naravno svi će se adaptirati, neko pre, neko kasnije adaptirati, jer tih sat vremena nije velika razlika, ali u nekom datom trenutku predstavlja problem", rekao je on za Tanjug.
Vešović je naglasio da zbog promene sata ljudi osećaju stanje umora, nemaju koncentraciju i pažnju, a dolazi i do promene u krvnom pritisku.
U tom periodu, kako je istakao češći su i pozivi upućeni Hitnoj pomoći i to od pacijenata koji imaju hronična oboljenja.
"Ukoliko imamo kardiovaskularne pacijente, tada mogu da se jave moždani, srčani udari, može da dođe i do aritmija", rekao je Vešović i naglasio da pacijenti ne smeju da dozvole sebi da nemaju terapiju koja je prepisana od strane lekara.
Istakao je da su rezultati istraživanja pokazali da period adaptacije može trajati svega nekoliko dana, a za grupe pacijenata koji boluju od hroničnih i kardiovaskularnih bolesti adaptacija može trajati i do dve nedelje, a prosek je da traje sedam dana.
Prema njegovim rečima, mladi ljudi se brže prilagođavaju promeni vremena, jer su njihovi adaptivni mehanizmi neistrošeni, dok se stariji, posebno oni koji imaju hronične bolesti, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja sporije prilagođavaju.
On naglašava i da je važno da ljudi imaju dobre životne navike koje podrazumevaju dovoljan unos vode, redovne obroke i dovoljnu količinu sna.
Vešović je pojasnio i da se ljudi ne bude zbog buke oko sebe, odnosno zbog toga što su drugi ustali, već zato što ih svetlost probudi tako što preko očnog živca ulazi u nervni sistem i daje signal organizmu da je jutro i da je vreme da se započne dan.
"Bilo bi najbolje da ustanemo ujutro i da ležimo uveče oko 23 časa, zbog hormonskog statusa, u večernjim satima kako pada količina svetlosti oko nas, tako naš sistem reaguje na taj pad količine svetlosti", rekao je doktor Vešović.
Fizičar Slobodan Bubnjević izjavio je da je prema Zakonu o računanju vremena uređeno da se posljednjeg vikenda u oktobru pomera sat i prelazi na zimsko računanje vremena koje je kako je naglasio u Srbiji zapravo prirodno astronomsko vreme u ovom delu Evrope.
To pomeranje sata, kako ističe donosi i energetske uštede.
"Kada ljudi po danu žive, dakle po obdanici, tada dolazi do uštede energije, a veća je i bezbednost u saobraćaju. Međutim, ova promena vremena koja se dva puta godišnje dešava dovodi do velikog stresa kod ljudi", rekao je on za Tanjug.
Dodao je i da je pomeranje sata tekovina 20. veka. On je ukazao i na to da se često diskutuje o ukidanju pomeranja sata i da dolazi do sukoba mišljenja, jer zemljama severne Evrope ovo ne čini onu korist kao zemljama sa juga Evrope koje žive od turizma i kojima dužina obdanica u tom delu Evrope ima ulogu i u ekonomskom profitu.
"Tu nije reč samo o energetskim uštedama ili u medicini, vreme prožima naše živote i ovde imamo puno različitih aspekata koji treba da se uzmu u obzir", rekao je Bubnjević.
Prema njegovim rečima za nas bi bilo izuzetno pogubno na svim nivoima ako bismo odustali od toga da usaglašavamo merenje vremena sa našim neposrednim susedima i sa Evropom.
"Sva rešenja koja možete da smislite koje ne idu ka tome da svi jednako merimo prave mnogo veće gubitke, i po medicini praktično nema oblasti života koja ne bi bila oštećena ako bi mi izmisli neko svoje računanje vremena i odustali od usaglašavanja. Kad živite na svetlu, onda je prosto, život lepši", zaključio je Bubnjević.
Pročitaj još
Većina zemalja u Evropi i SAD pomera kazaljke
Većina zemalja u Evropi i gotovo cela Severna Amerika pomeraju kazaljke na satu dva puta godišnje, a tu praksu prvi put je uvela Nemačka 1916. u jeku Prvog svetskog rata da bi se štedeo ugalj korišćen za osvetljavanje.
Njen primer sledile su i Velika Britanija, Rusija i SAD, a sezonsku promenu sata uvelo je više od 140 država.
Osnovna ideja bila je da se bolje iskoristi dnevna svetlost što je još 1784. zagovarao američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin koji je objavio esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.
Broj zemalja koje su menjale sat između značajno se smanjio između dva rata, a letnje računanje vremena ponovo je uvedeno nakon naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka, sa ciljem da se uštedi energija.
Letnje računanje vremena u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Iako od 1996. sve zemlje EU pomeraju sat dva puta godišnje, Evropska komisija je 2018. predložila ukidanje te prakse, a članice EU imale su rok do aprila 2020. da se izjasne da li će ostati da letnjem računanju vremena ili će se prebaciti na zimski režim.
Konačna odluka nije doneta jer je proglašena pandemija korona virusa, a izjašnjavanje o tom pitanju je odloženo. Iako je bilo najava, ni u Srbiji još nije donet zakon o ukidanju sezonske promene računanja vremena.
Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a najpoznatiji primer zemlje je Rusija, koja se prostire kroz 11 vremenskih zona, a koja je 2014.godine odbacila letnje računanje vremena.
Računanje vremena ne menja se ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Turskoj, Gruziji, Belorusiji, širom afričkog kontinenta.
Kao jedan od razloga za napuštanje letnjeg računanja vremena najčešće se navode naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, kao i istraživanja o povezanosti pomeranja časovnika i saobraćajnih nezgoda.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Popović: Ruska vakcina protiv raka od sledeće godine u Srbiji, plan je da je i pravimo
20.10.2025.•
0
Posle Rusije, Srbija bi mogla postati prva zemlja u kojoj će pacijenti dobijati personalizovanu MRNK vakcinu protiv onkoloških bolesti.
Đokić: Osam odsto vakcinisane dece protiv HPV je mali broj, raditi na imunizaciji
19.10.2025.•
0
Predsednica Udruženja za borbu protiv raka grlića materice i jajnika "Progovori" Gorica Đokić izjavila je da je država pre tri godine uvela besplatnu vakcinu protiv HPV virusa, ali da je odziv samo osam odsto.
Glumica Dajana Kiton umrla od upale pluća: Koliko je česta smrt od ove bolesti?
19.10.2025.•
1
Oskarom nagrađena glumica Dajana Kiton preminula je u 79. godini, a njena porodica je potvrdila da je uzrok smrti bila upala pluća.
Naučnici stvorili "univerzalni bubreg" - mogao bi da odgovara bilo kojoj krvnoj grupi
19.10.2025.•
0
Tim naučnika iz Kanade i Kine uspeo je da stvori "univerzalni bubreg" koji bi mogao da se koristi za transplantaciju kod pacijenata bilo koje krvne grupe.
Slovenci na referendumu odlučuju o zakonu o eutanaziji
19.10.2025.•
4
Slovenački parlament raspisao je za 23. novembar referendum o zakonu o pomoći pri dobrovoljnom prekidu života.
Otkriven gen koji izaziva redak oblik dijabetesa samo kod beba
19.10.2025.•
0
Naučnici su otkrili da je jedan gen uzročnik retkog oblika dijabetesa koji se javlja isključivo kod beba, a čije mutacije mogu da onesposobe i na kraju unište ćelije koje proizvode insulin.
Mesec borbe protiv raka dojke: Mamografija ključ ranog otkrivanja
18.10.2025.•
0
Oktobar mesec širom sveta obeležava se kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke.
Batut: Više od 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu prethodne nedelje
18.10.2025.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 6. do 12 oktobra zabeleženo 7.205 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Univerziteti u Novom Sadu i Osijeku zajednički u borbi protiv karcinoma otpornih na poznate lekove
17.10.2025.•
0
Danas je u Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu održan radni sastanak u okviru projekta Development of Anticancer Agents for Drug-Resistant Cancers (DAADRAC), koji se realizuje od 1. jula 2024. do 31. decembra 2025.
Nova studija otkrila: Vakcina protiv raka blokira razvoj više vrsta tumora kod miševa
17.10.2025.•
0
Vakcina protiv raka nove generacije mogla bi efikasno sprečiti razvoj više vrsta karcinoma, s uspešnošću do 88 odsto kod određenih tipova tumora, pokazalo je američko istraživanje sprovedeno na laboratorijskim miševima.
U Srbiji više od polovine građana ima prekomernu težinu
16.10.2025.•
6
Srbija se suočava sa alarmantnim zdravstvenim izazovom - više od polovine odrasle populacije ima prekomernu težinu, dok je gotovo četvrtina stanovništva gojazna.
Hiljade ljudi u Britaniji tužilo "Džonson i Džonson" zbog bebi pudera sa azbestom
16.10.2025.•
0
Protiv američke kompanije "Džonson i Džonson" u Velikoj Britaniji je podneta velika tužba, koja se odnosi na 3.000 ljudi.
Akcija besplatne provere sluha u Novom Sadu
15.10.2025.•
0
Tokom života dešava se dosta važnih trenutaka u kojima želimo da budemo maksimalno prisutni i da ih zapamtimo.
EU planira zabranu filter i e-cigareta
15.10.2025.•
12
Filter i elektronske cigarete uskoro bi mogle biti istorija u EU, jer Savet EU namerava da sledi predlog Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i planira njihovu zabranu, piše austrijski dnevni list Hojte.
SZO: Alkohol izaziva najmanje sedam vrsta kancera, EU najpogođenija
14.10.2025.•
9
Evropska unija (EU) je podregion sa najvećom konzumacijom alkohola na svetu, gde je kancer sada i vodeći uzrok smrti, navedeno je u izveštaju.
Od gripa u Srbiji obolelo više od 6.000 ljudi: Među bolesnima najviše dece
14.10.2025.•
0
U Srbiji su od 29. septembra do 5. oktobra zabeležena 6.193 slučaja oboljenja slična gripu, objavio je Institut "Batut".
Privredna komora: Falsifikovano više od 50 odsto lekova koji se prodaju preko interneta
13.10.2025.•
1
Više od 50 odsto lekova koji se u svetu prodaju putem interneta je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, falsifikovano, a 10 odsto svih lekova u prometu je lažno, ukazala je Privredna komora Srbije.
SZO: Svaka šesta infekcija otporna na antibiotike
13.10.2025.•
0
Prema danas objavljenom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), otpornost infekcija na često korišćene lekove porasla je za više od 40 procenata za poslednjih pet godina.
Hirurg bio u Beogradu, pacijent u Belgiji: Izvedena operacija na daljinu uz pomoć robota
13.10.2025.•
4
Prva robotski asistirana telehirurška operacija na našim prostorima danas je izvedena u Kliničkom centru Srbije (KCS), pri kojoj se pacijent nalazio u bolnici u Belgiji, a hirurg koji je vodio intervenciju - u Beogradu.
Tumor veličine glave nakon 16 godina uklonjen muškarcu u Rusiji
12.10.2025.•
0
Muškarac star 65 godina iz Voronježa, Rusija, operisan je nakon što je 16 godina nosio ogroman tumor na potiljku, gotovo veličine druge glave.
Španija legalizovala medicinski kanabis za bolničku upotrebu
12.10.2025.•
1
U odluci koju mnogi nazivaju istorijskom, španska vlada je zvanično legalizovala upotrebu medicinskog kanabisa u okviru državnih bolnica.
Komentari 17
NS_BOB
Činjenica je da obdanica u Novom Sadu, u decembru traje ~8,5h a u junu ~15,5h. Za to nije krivo nikakvo pomeranje sata, nego nagib zemljine ose
(google: "daylight time novi sad"), i tih ±sat vremena korekcije je samo pokušaj da se to malo ublaži.
Inače, meni lično, mnogo veći stres stvara što svaki ponedeljak u godini moram da ustanem sat vremena ranije u odnosu na vikend... Tako da bi verovatno bilo korisnije ukinuti ponedeljke!
Lian
BigM
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar