Naučnici objavili popis hrane koju doručkujemo, a koja povećava rizik od raka
Doručak se često naziva najvažnijim obrokom u danu, a ono što odaberemo da pojedemo ujutro može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje.
Grupa vodećih onkologa iz Međunarodnog udruženja za istraživanje raka (IARC) sprovela je istraživanje koje otkriva kako određeni tip hrane, naročito ultraprerađena, može značajno povećati rizik od razvoja raka usta i grla.
Istraživanja su pokazala da ultraprerađena hrana, poput gaziranih pića, gotovih jela, slatkiša i brze hrane, sadrži hemijske aditive koji mogu podstaći razvoj malignih tumora. Takva hrana često je bogata emulgatorima, veštačkim zaslađivačima i konzervansima koji ne samo da doprinose gojaznosti, već stvaraju i idealne uslove za nastanak raka.
"Sam proces industrijske obrade hrane uključuje upotrebu hemikalija koje često nisu potpuno sigurne, što ove proizvode pretvara u 'tihi otrov' koji dugoročno može ugroziti zdravlje", ističu stručnjaci.
Evo popisa ultraprerađene hrane koja je često deo doručka i može imati negativan uticaj na zdravlje:
- Slatke žitarice za doručak: Reklamirane kao zdrave, ali često sadrže velike količine dodatih šećera, veštačkih aroma i konzervansa.
- Industrijski pekarski proizvodi: Kroasani, kiflice i peciva od belog brašna često su bogati zasićenim mastima, šećerima i aditivima koji produžuju rok trajanja.
- Gotovi sendviči i tostovi: Proizvodi poput gotovih sendviča često sadrže mesne nareske, sir i namaze s visokim udelom soli, konzervansa i zasićenih masti.
- Energetske i proteinske pločice: Iako se reklamiraju kao zdrave opcije, mnoge su bogate dodatim šećerima, veštačkim sastojcima i emulgatorima.
- Voćni jogurti s dodatim šećerima: Često sadrže više šećera nego voća, a dodatne arome i boje maskiraju manjak nutritivnih vrednosti.
- Kupovni smutiji i voćni sokovi: Dok prirodni voćni sok može biti zdrav, industrijski sokovi i smutiji obično sadrže velike količine šećera i konzervansa.
- Instant ovsena kaša: Ponekad sadrži dodate arome, šećere i veštačke zaslađivače kako bi se skratilo vreme pripreme.
- Namazi za hleb: Čokoladni namazi, margarin i industrijski džemovi često su puni hidrogenizovanih masti, šećera i aditiva.
- Mesne prerađevine: Viršle, salame i šunke često se konzumiraju kao deo doručka, ali sadrže konzervanse poput natrijum nitrata koji mogu biti štetni za zdravlje.
- Kupovni mafini i kolači: Iako su ukusni, obiluju šećerom, zasićenim mastima i veštačkim sastojcima.
Pročitaj još
Ultraprerađena hrana nastala je masovnom industrijskom proizvodnjom koja se razvila sredinom 1980-ih godina. Brazilski naučnik Karlos Monteiro tada je uveo koncept klasifikacije hrane, deleći je na zdravu, minimalno prerađenu i ultraprerađenu. Prema Monteiru, ultraprerađena hrana sadrži minimalnu nutritivnu vrednost, dok je krcata aditivima, šećerima i mastima koji povećavaju rizik od hroničnih bolesti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U trudnoći brineš za dvoje: Zašto tada raste potreba za jodom?
30.09.2026.•
0
Devet meseci. Jedno telo. Dva života. I hiljade neverovatnih procesa koji se odvijaju svakog trenutka.
Humanitarna akcija "Čuti i razumeti" održana po 15. put
29.09.2026.•
0
Povodom Svetske nedelje gluvih i nagluvih osoba, koja se tradicionalno obeležava u poslednjoj nedelji septembra, u Gradskoj biblioteci u Čačku je 25. septembra održana 15. humanitarna akcija "Čuti i razumeti".
Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi
29.09.2026.•
5
Bolest srca može da pogodi svakoga, ali se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ako se na vreme prepoznaju njeni prvi znaci i redovno kontrolišu krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi.
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
1
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
2
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
Komentari 4
Inzenjer
Branislav
Zr
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar