Tuga nakon završetka video-igre je stvaran problem: Šta je post-game depresija?
Istraživači sa Univerziteta SWPS i Akademije primenjenih nauka Stefana Batorija u Poljskoj proučavali su osećaj gubitka koji se javlja nakon završetka video-igre.
Osmislili su prvu svetsku lestvicu za merenje takozvane post-game depresije, a rezultate svog istraživanja objavili su u međunarodnom časopisu "Current Psychology", prenosi News Medical.
Video-igre su treći najpopularniji oblik provođenja slobodnog vremena, odmah nakon gledanja televizije i korišćenja društvenih mreža, a redovno ih igra čak 53 odsto ljudi uzrasta od šest do 64 godine. Uprkos tolikoj popularnosti, naučna istraživanja video-igara još su u povojima.
"Igre postaju sve sofisticiranije i nude više od puke zabave. Za mnoge, završetak duge i zanimljive igre nije samo trenutak zadovoljstva, već i emocionalni izazov. U eri sve realističnijih i imersivnijih igara, razumevanje procesa koji se odvijaju u umovima igrača može nam pomoći da shvatimo kako utiču na naše mentalno zdravlje", kaže psiholog dr Kamil Janovič sa Univerziteta SWPS, prenosi Index.hr.
Pokazalo se da neki ljudi doživljavaju post-game depresiju (P-GD), osećaj praznine nakon završetka veoma uverljive i emocionalno nabijene igre. Iako se o ovom fenomenu naširoko raspravlja na forumima, istraživači su ga uglavnom zanemarivali.
Kako bi to promenili, psiholozi Kamil Janovič i Piotr Klimčik sproveli su analizu i stvorili prvi alat za naučno merenje intenziteta ovog fenomena: Lestvicu post-game depresije (P-GDS).
Sproveli su dve studije koje su obuhvatile 373 igrača različitih vrsta video-igara. Učesnike su pronašli preko objava na društvenim mrežama, Redditu, Discordu i specijalizovanim mejling listama. Većina učesnika izjavila je da igra svakodnevno (28,1 odsto) ili gotovo svakodnevno (41,4 odsto). Najčešće su igrali samostalno (30,6 odsto vremena) ili s timskim kolegama protiv drugih igrača (19 odsto).
Istraživanjem su obuhvatili četiri aspekta povezana s fenomenom post-game depresije: nametljive misli o radnji igre (ruminacije), doživljaj kraja kao izazovnog iskustva, potrebu za ponovnim igranjem i medijsku anhedoniju - gubitak interesovanja za druge medijske sadržaje.
Druga studija potvrdila je ovu četvorodelnu strukturu. Istraživači su zaključili da je post-game depresija složen fenomen koji treba posmatrati kao skup različitih, međusobno povezanih izazovnih iskustava. Takođe su primetili da su nametljive misli o igri bile najintenzivniji aspekt, dok je medijska anhedonija bila najmanje izražena.
Studije pokazuju da je intenzitet P-GD-a povezan s jačim simptomima opšte depresije i nižim nivoom dobrobiti. Trenutno nije moguće utvrditi uzročno-posledičnu vezu. S jedne strane, neugodne emocije nakon završetka igre mogu povećati rizik od pogoršanja mentalnog zdravlja. S druge strane, osobe koje već pate od simptoma depresije mogle bi doživeti intenzivnije negativne emocije nakon završetka igre.
"Naše istraživanje pokazuje da su igrači koji igraju takozvane RPG-ove (role-playing games) najpodložniji post-game depresiji. Upravo u tim igrama igrači svojim odlukama najviše utiču na razvoj likova i s njima grade najsnažnije veze. Što je svet igre zanimljiviji i odnos s likom prisniji, to je teže vratiti se u stvarnost nakon završetka igre", objašnjava dr Janovič.
Pročitaj još
Obe studije potvrdile su da su osobe inače sklone ponavljajućim i nametljivim mislima podložnije doživljavanju istih i u kontekstu završetka video-igre. Sklonost ruminaciji zbog toga se može smatrati faktorom rizika za doživljavanje intenzivnog P-GD-a.
Istraživači su uočili i zanimljivu povezanost: pojedinci koji su iskusili jaču tugu nakon završetka igre češće su pokazivali opštu sklonost pesimističnom razmišljanju. P-GD stoga može biti i posledica generalnih poteškoća u nošenju s emocijama.
"P-GD je specifična vrsta tuge nakon gubitka, nalik na rastanak s voljenom osobom ili završetak važne životne etape. Naše istraživanje pokazuje da za mnoge igrače virtuelni svet postaje toliko značajan izvor emocija da povratak u svakodnevni život zahteva vreme i odgovarajuće psihološke alate. Ovi rezultati mogu nam pomoći da bolje razumemo iskustva igrača i mogli bi biti korisni u procesu dizajniranja igara. Takođe otvaraju niz pitanja o etičkim aspektima razvoja igara i uzimanju u obzir mogućeg uticaja igranja na dobrobit igrača", zaključuje dr Janovič.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
1
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
1
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Zašto žene češće proveravaju štitnu žlezdu i koliko je jod važan za hormonalni balans?
19.05.2026.•
0
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Kako čujete danas?
18.05.2026.•
0
Audiovox organizuje Open House akciju sa specijalnim pogodnostima u Novom Sadu, na Limanu, u sredu, 20. maja 2026.
Personalizovano lečenje hipertenzije: Genetski faktori ključni za izbor terapije
17.05.2026.•
0
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
Komentari 4
D
BlasteR
Agent Cooper
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar