Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Foto: Pixabay
Mnoge stvari mogu izazvati svrab, uključujući i neka ozbiljna oboljenja. Bez obzira na uzrok, lekari dugo upozoravaju da preterano češanje može oštetiti kožu. Sada istraživači bolje razumeju zašto čak i blag, dosadan svrab može da vas uvuče u začarani krug svraba i češanja ako mu popustite, piše AP.
Kako su to otkrili? Delom tako što su miševima stavili male "okovratnike srama" kako bi otkrili šta se dešava na ćelijskom nivou kada se svrab počeše - ili ostavi na miru.
Takođe su stekli bolji uvid u to zašto dobro češanje, makar u početku, donosi osećaj olakšanja. Na kraju krajeva, ne češu se samo ljudi i drugi sisari, već čak i ribe. Ta zajednička osobina ukazuje na to da mora postojati neki evolutivni razlog, a eksperiment na miševima nagoveštava da postoji određena zaštita od mikroba - ali ipak ne i razlog da se češete.
Doktor Danijel Kaplan, dermatolog sa Univerziteta u Pitsburgu, čija laboratorija proučava imune reakcije u koži, istraživao je uobičajenu vrstu svraba poznatu kao alergijski kontaktni dermatitis, koji izazivaju nadražujuće supstance poput otrovnog bršljana ili nikla u nakitu.
Kaplanov istraživački tim naneo je supstancu koja izaziva osip na uši miševa. Normalni miševi su se češali, a upalne imune ćelije pohrlile su na to mesto, povećavajući otok. Osip je bio mnogo blaži kod miševa uzgojenih sa oštećenim nervnim ćelijama koje registruju svrab. Ali da li je razlika zaista bila u češanju?
Odgovor su dali normalni miševi kojima su stavljeni okovratnici nalik veterinarskim "okovratnicima srama", pa su osećali svrab, ali nisu mogli da se češu. I kod njih je otok bio znatno manji, a bilo je i manje upalnih ćelija.
Kaplan je rekao da se ti dokazi poklapaju sa svakodnevnim iskustvom ljudi da češanje zaista može da pogorša stanje.
"Ako ignorišete ujed komarca, svrab će kod većine ljudi nestati za pet ili deset minuta. Ali ako počnete da ga češete, postaće vaš prijatelj na nedelju dana", jer će mesto postati još svrbljivije i upaljenije", rekao je on.
Prvi odgovor imunog sistema može i da pomogne i da odmogne
Da bi razumeli šta se dešava u koži, Kaplanov tim detaljnije je proučio mastocite, jedne od prvih ćelija koje reaguju u imunom sistemu. Kada se aktiviraju, one oslobađaju jedinjenja koja mogu pomoći u borbi protiv mikroba ili toksina ili, putem jedinjenja zvanog histamin, izazvati alergijske reakcije praćene svrabom.
Naučnici već dugo znaju da alergeni mogu da aktiviraju mastocite. Ali mastocite mogu da aktiviraju i drugi signali, uključujući bol. A kada se češemo, "obično se češemo sve dok ne počne da boli", napomenuo je Kaplan.
Nervne ćelije koje registruju bol oslobađaju hemijskog glasnika nazvanog supstanca P. U rezultatima objavljenim prošle godine, Kaplanov tim je pokazao da supstanca P može da aktivira mastocite putem drugačijeg molekularnog puta od onog kojim deluju alergeni - dvostrukog dejstva koje objašnjava zašto češanje dodatno pojačava upalu kod osipa ili ujeda koji svrbe.
Pročitaj još
Zašto onda malo češanja prija?
Ako osetimo bol, poput dodirivanja vrelog šporeta, naučićemo da to više ne radimo. Ipak, olakšanje koje donosi dobro češanje, posmatrano iz evolutivne perspektive, predstavlja pozitivnu povratnu informaciju. Zašto?
Jedna od dugo prihvaćenih teorija jeste da to može pomoći životinjama da se oslobode parazita poput buva ili grinja. Ali Kaplana su zainteresovali i nalazi drugih laboratorija da mastociti mogu da se bore protiv uobičajene vrste bakterije na koži nazvane Staphylococcus aureus. Zato je njegov tim inficirao miševe, a zatim ponovio eksperiment sa "okovratnicima srama". Pokazalo se da su oni koji su se češali imali manji nivo te bakterije na ušima, možda zbog jače upale ili nekog drugog jedinjenja povezanog sa mastocitima.
Ali to ipak nije dovoljno velika korist da bi se promenio zdravstveni savet.
"Na kraju krajeva, češanje je štetno. Trebalo bi da izbegavate češanje", naglasio je Kaplan, iako je priznao da je to "lakše reći nego učiniti".
Kako ublažiti blaži svrab
Način lečenja svraba zavisi od njegovog uzroka, a postoji potreba za boljim terapijama. Za sada antihistaminici i određeni drugi lekovi protiv koprivnjače mogu da ublaže neke vrste svraba koje pokreću mastociti. Farmaceutske kompanije eksperimentišu i sa drugim pristupima, takozvanim MRGPRX2 blokatorima, koji ciljaju put koji je Kaplanov tim povezao sa češanjem. Kaplan se nada da bi bolje razumevanje tog puta jednog dana moglo pomoći u lečenju kožnih bolesti poput hroničnog ekcema.
Kod letnjeg svraba izazvanog ujedima insekata, otrovnim bršljanom i drugim oblicima kontaktnog dermatitisa, dermatolozi preporučuju preparate protiv svraba, poput hidrokortizonske kreme, kalamin losiona ili kupki sa ovsenim pahuljicama.
"Kaplan preporučuje još jedan trik: kreme koje sadrže mentol mogu privremeno da prevare kožu tako da umesto svraba oseća hladnoću, dovoljno dugo da se, ako se ne češete, prekine taj začarani krug svraba i češanja. To je kao šifra za varanje", zaključio je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
0
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
1
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Komentari 1
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar