Nova studija: Manji unos proteina mogao bi da doprinese zdravijem starenju
Manji unos proteina mogao bi biti ključ za duži i zdraviji život, pokazuje novo istraživanje koje dovodi u pitanje jedno od najrasprostranjenijih uverenja o zdravoj ishrani.
Foto: Pixabay
Od proteinskih praškova do proteinskih pločica, "proteinmaksing" - trend u kojem ljudi nastoje da unose što više proteina - postao je jedan od najvećih trendova u svetu zdravlja i fitnesa tokom poslednje decenije.
Međutim, kako svetska populacija stari, novo istraživanje sugeriše da bi manji unos proteina mogao biti pametniji put ka dužem i zdravijem životu.
Nakon analize više od 300 studija, istraživači sa Univerziteta Viskonsin-Medison u Sjedinjenim Američkim Državama utvrdili su da, iako zvanične smernice često preporučuju ishranu bogatu proteinima, sve više dokaza ukazuje da njihovo smanjenje može umanjiti rizik od bolesti povezanih sa starenjem, poput dijabetesa i raka.
Kako svetska populacija postaje sve starija, sve je važnije pronaći načine koji mogu da podstaknu zdravo starenje i smanje opterećenje bolestima povezanim sa godinama.
"Apsolutno je jasno da proteini imaju koristi za rast mišića i odgovor organizma na fizičku aktivnost kod aktivnih ljudi. Ali, pošto većina ljudi vodi prilično sedenteran način života, verovatno mnogi unose više proteina nego što im je zaista potrebno, što verovatno ima negativne posledice po zdravlje", rekao je autor studije Dadli Laming, prenosi Euronews.
Studija je pokazala da ishrana sa manjim unosom proteina poboljšava metaboličke funkcije tako što smanjuje masno tkivo, povećava potrošnju energije i poboljšava stabilnost nivoa šećera u krvi.
I kod ljudi i kod životinja, manji unos proteina doveo je do bolje kontrole šećera u krvi i manjeg udela telesne masti, čak i kada su ispitanici unosili više kalorija ukupno.
Ovaj efekat ima veze sa takozvanim zaštitnim hormonom FGF21, čiji nivo raste kada je unos proteina nizak, a koji pomaže organizmu da efikasnije sagoreva energiju.
Istraživači su takođe otkrili da manji unos proteina pomaže organizmu da pređe u režim "popravke i čišćenja", poznat kao autofagija. Tokom tog procesa telo uklanja "ćelijski otpad", poput oštećenih proteina i drugih oštećenih delova ćelija, što doprinosi njihovoj dugovečnosti.
Međutim, studija naglašava da ishrana sa malo proteina nije pogodna za sve. Određene grupe ne bi trebalo da ograničavaju unos proteina, uključujući trudnice, decu u razvoju kojoj su proteini neophodni za rast, starije osobe, kao i ljude koji se oporavljaju od težih povreda.
Pročitaj još
Koliko proteina se preporučuje?
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuju unos od 0,83 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno.
Obe institucije smatraju da je unos koji je dvostruko veći od ove preporuke i dalje bezbedan, ali ističu da su dokazi o dugoročnim efektima veoma visokog unosa proteina i dalje kontroverzni.
EFSA takođe navodi da nema dovoljno podataka kako bi se utvrdile posebne potrebe za proteinima kod starijih osoba, pa preporučuje da one unose najmanje istu količinu proteina kao i mlađe odrasle osobe.
"Poslednjih godina preporuke podstiču ljude da jedu više proteina, ali ih istovremeno podstiču i da više vežbaju. Verovatno bi preporuke o unosu proteina trebalo prilagođavati ne samo uzrastu, već i nivou fizičke aktivnosti", rekao je Laming.
Autori zaključuju da mnogi ljudi danas unose znatno više proteina nego što im je potrebno i da bi mogli imati koristi od njihovog smanjenja. Ipak, ističu da je potrebno razviti odgovarajuće režime ishrane prilagođene svakom pojedincu, uzimajući u obzir njegovo zdravstveno stanje i način života.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Mikroplastika se nalazi i u našim arterijama
09.08.2026.•
1
Pošto se mikroplastika sve češće pronalazi u različitim delovima ljudskog tela, uključujući kosti i mozak, pitanje više nije da li dospeva u naš organizam, već koliko je taj problem ozbiljan.
Šta se dešava sa mozgom kada ne unosite dovoljno masti?
09.08.2026.•
0
Masti u ishrani dugo su imale lošu reputaciju.
Da li je zbog lekova potrebno prekinuti dojenje i koji su dozvoljeni?
08.08.2026.•
0
Dojenje ima brojne koristi za dete i majku. Majčino mleko se svojim sastavom i količinom prilagođava potrebama deteta, podržava njegov rast i razvoj i doprinosi zaštiti od infekcija.
Sve manje pušača u EU, Bugarska i dalje ima najviše korisnika duvana
05.08.2026.•
6
U Evropskoj uniji u 2025. godini 16,5 odsto ljudi starijih od 16 godina koristilo je duvanske i slične proizvode poput elektronskih cigareta, nikotinskih kesica (snus) i drugo.
Od 17. avgusta još 18 lekova na recept će ići o trošku države
05.08.2026.•
5
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut najavio je da će od 17. avgusta svi osiguranici dobiti pravo na 18 novih lekova na recept o trošku države.
Toplotni udar ili sunčanica? Doktor otkriva koje su razlike
04.08.2026.•
2
Vrhunac toplotnog talasa koji se ovih dana očekuje u Srbiji donosi temperaturu višu i od 40 stepeni, a dugotrajan period visoke temperature dovodi do značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.
SZO: Korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju rešavanje svetske krize gojaznosti
02.08.2026.•
4
Najveće svetske korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju globalne napore u rešavanju krize gojaznosti jer podnose tužbe protiv vlada koje pokušavaju da promovišu zdraviju ishranu, rekao je Tedros Adanom Gebrejesus.
Hiljade ljudi u SAD dobilo dijareju od parazita u seckanoj zelenoj salati u restoranima
02.08.2026.•
0
Restorane u SAD je pogodio pad prometa - posledica epidemije ciklospore iz pakovanja iseckane zelene salate koju koriste, a od koje su se razbolele hiljade Amerikanaca.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom kada počnete da pijete više vode
02.08.2026.•
1
Hidratacija i krvni pritisak usko su povezani jer se krv najvećim delom sastoji od vode.
Mladi u Evropi u najgoroj fizičkoj kondiciji u poslednjih 60 godina
02.08.2026.•
4
Fizička kondicija adolescenata i dece u Evropi je na najnižem nivou u poslednjih 60 godina, što može da ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Koliko instant kafe iz kesice sme da se popije dnevno?
02.08.2026.•
4
Instant kafa, odnosno kafa iz kesice, mnogima je prvi izbor kada žele da brzo pripreme omiljeni napitak.
Skoro jedna osoba nedeljno u Engleskoj dijagnozu tuberkuloze dobila tek posle smrti
01.08.2026.•
0
Gotovo jedna osoba nedeljno u Engleskoj je između 2010. i 2022. godine dobila dijagnozu tuberkuloze tek nakon smrti.
U Nišu prvi put ugrađeni srčani zalisci bez klasične operacije
31.07.2026.•
0
U Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) u Nišu ove nedelje su obavljene prve tri implantacije srčanih zalistaka minimalno invazivnom procedurom - bez klasične operacije na otvorenom srcu.
Razvijen AI alat za predviđanje recidiva raka debelog creva
30.07.2026.•
0
Istraživači australijskog Univerziteta La Trob razvili su alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može da predvidi rizik od recidiva raka debelog creva kod pacijenata sa karcinomom drugog stadijuma.
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme
29.07.2026.•
0
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom i lekovima na svoju ruku, zbog letovanja ili nekog bitnog događaja, može da dovede do ozbiljnih posledica i komplikacija, upozoravaju stručnjaci.
Nije važna samo količina masti, već i gde se nalazi: Istraživanje povezalo salo oko organa sa starenjem mozga
29.07.2026.•
0
Možete imati istu telesnu težinu i isti indeks telesne mase (BMI) kao neka druga osoba, a da pritom imate potpuno drugačiji rizik po zdravlje mozga.
Zašto jedan pušač dobije rak pluća, a drugi ne?
29.07.2026.•
9
Naučnici su prvi put pronašli dokaze da nasledni genetski sastav ima značajan uticaj na razvoj raka, što dodatno naglašava važnost personalizovanog pristupa prevenciji i lečenju.
Svaki treći čovek na svetu ne može da priušti zdravu ishranu
28.07.2026.•
2
Svaki treći stanovnik planete, odnosno 2,69 milijardi ljudi, ne može da priušti raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe, navodi se u novom izveštaju pet agencija UN.
Ruska vakcina protiv raka kože: Ko sve može da je primi?
28.07.2026.•
2
Nacionalni medicinski istraživački centar za radiologiju i mikrobiologiju ruskog Ministarstva zdravlja dobio je odobrenje za prvu mRNK antitumorsku vakcinu protiv raka kože.
Raste rizik od širenja epidemije HIV-a u svetu
28.07.2026.•
3
Svet je u riziku od ponovnog širenja epidemije HIV-a nakon što je međunarodno finansiranje programa borbe protiv ove bolesti prošle godine smanjeno za gotovo petinu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar