Mikroplastika se nalazi i u našim arterijama
Pošto se mikroplastika sve češće pronalazi u različitim delovima ljudskog tela, uključujući kosti i mozak, pitanje više nije da li dospeva u naš organizam, već koliko je taj problem ozbiljan.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Tim istraživača predvođen naučnicima sa Medicinskog univerziteta Kapital u Kini objavio je 2024. godine u časopisu "Journal of Hazardous Materials" istraživanje koje pokazuje da ni arterije, koje prenose krv kroz telo, nisu pošteđene postepenog nakupljanja mikroplastike.
Analizirajući 17 uzoraka ljudskih arterija prikupljenih tokom hirurških zahvata, istraživači su pronašli mikroplastiku u svakom uzorku, pri čemu su koncentracije bile relativno veće nego što su ranije zabeležene u krvi.
To predstavlja razlog za zabrinutost, naročito zato što su prethodna istraživanja na miševima povezala mikroplastiku sa aterosklerozom - bolešću kod koje dolazi do sužavanja arterija usled nakupljanja masnih naslaga (ateroma), čime se povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
"Otkrili smo da sve tri vrste analiziranih arterija - koronarne, karotidne i aorte - sadrže mikroplastiku", navode istraživači u radu, prenosi ScienceAlert.
Pored toga, uzorci koronarnih i karotidnih arterija, koje su sadržale opasne masne naslage, imali su približno dvostruko više mikroplastike nego uzorci aorte, u kojima takvih naslaga nije bilo.
To bi moglo predstavljati mogući dokaz povezanosti između mikroplastike i kardiovaskularnih bolesti.
Ipak, autori upozoravaju da ove rezultate treba tumačiti oprezno i potvrditi u budućim istraživanjima, jer je moguće da su razlike u vrstama arterija same po sebi uticale na količinu pronađene mikroplastike.
Na koji način mikroplastika oštećuje organizam i koliki je njen stvarni uticaj pitanja su kojima se naučnici i dalje bave. Međutim, jasno je da prisustvo mikroskopskih čestica sintetičkih materijala u ljudskom organizmu nije poželjno.
"Na osnovu brojnih istraživanja na životinjama, mikroplastika može izazvati oksidativni stres i oštećenja ćelija, ometati metabolizam energije i masti, kao i pokrenuti imunske i upalne reakcije", navode istraživači.
Kako mikroplastika dospeva u organizam takođe još nije potpuno razjašnjeno, ali je verovatno da postoji više puteva. Najverovatnije je unosimo hranom i pićem, kao i udisanjem čestica iz vazduha. Iz tih izvora mikroplastika može da prodre u ćelije ili između njih, dospe u krvotok, a zatim i u arterije.
Najzastupljenija vrsta plastike u analiziranim uzorcima bio je polietilen-tereftalat (PET), koji je činio 73,7 odsto svih otkrivenih plastičnih čestica. PET se koristi za proizvodnju flaša za vodu, ambalaže za hranu i odeće.
Pročitaj još
Slične rezultate donelo je i drugo istraživanje iz 2024. godine, objavljeno u časopisu "The New England Journal of Medicine".
U njemu je tokom 34 meseca praćeno 257 pacijenata, a kod gotovo 60 odsto njih pronađene su merljive količine polietilena u masnim naslagama unutar arterija.
Za razliku od istraživanja objavljenog u časopisu "Journal of Hazardous Materials", ova studija pratila je ispitanike tokom vremena i pokazala povezanost između viših nivoa mikroplastike i većeg rizika od moždanog i srčanog udara.
Iako zbog brojnih drugih faktora naučnici još ne mogu da potvrde direktnu uzročno-posledičnu vezu između mikroplastike u arterijama i kardiovaskularnih bolesti, dokazi se sve više gomilaju. Pošto je plastiku u savremenom svetu gotovo nemoguće izbeći, hitno su potrebna nova istraživanja koja će razjasniti kako ona dospeva u organizam i kakve posledice izaziva.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Journal of Hazardous Materials".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
0
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
2
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Komentari 2
Lovre
Логика
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar