Omnibus o queer ženama Indonezije u ponedeljak u CK13

"Deca Srikandi" je prvi film o queer ženama u Indoneziji, zemlji sa najvećim brojem stanovništa islamske veroispovesti. Osam iskrenih i poetičnih priča isprepletano je sa scenama iz javanskog pozorišta senki koje pričaju priču o Srikandi, jednoj od junakinja indijskog epa Mahabharata. Ova filmska antologija poigrava se i pomera granice tri filmska roda ili discipline, pa je tako film u isto vreme i dokumentarni, i igrani, i eksperimentalni film.

U filmu "Deca Srikandi" učesnice su radile kao tim – one su ili pomagale pri snimanju ili glumile u filmu; a priče se protežu od ličnih pripovesti do nemih dokumenata, od konceptualne umetnosti do lične ispovesti. Kroz njih otkrivamo da je promena uvek moguća, kako na ličnom planu, tako i na političkom. Promena je ugrađena u pripovesti. Oblik i identitet su promenljivi, pespektive se menjaju.

Lične priče su povezane i isprepletane sa pričom o Srikandi, drevnom junakinjom iz znanog indijskog epa Mahabharate, čije se priče i danas koriste u izvođenjima javanskog pozorišta senki wayang kulit. Srikandi nije nije ni žensko, ni muško, on(a) se kreće između dva roda. Kada se zaljubi u ženu, ona mora da shvati da jedini način da preživi jeste da postane ratnica. Priča nas podseća da istopolna ljubav i rodne varijacije postoje od davnina u indonežanskom društvu.

Sole (Soleh) je dvadesetpetogodišnji lutkar dalang, a Anik (59) je pevač-ica sinten u javanskom pozorištu senki. Obojica su transrodne osobe – osobe u telima muškaraca koji se osećaju kao žene i misle da su žene Sole i Anik rade zajedno na predstavama wayang kulit-a u najvećem gradu istočne Jave – Surabaji. U filmu, Srikandi je otelotvorena i predstavljena kroz njihovo obrnuto ogledalo gde se priča wayang kulit-a kreće od fikcije do dokumentarnog zapisa, i od prošlosti do sadašnjeg momenta.
Ova priča je svojevrstan predgovor za film Deca Srikandi koji počinje radionicom o ovom projektu na kojoj se razgovaralo o životu queer žena u Indoneziji i na kojoj su učesnice dobile priliku da budu i rediteljke svojih priča, ali i priliku da se predstave i dokažu. Vođenje i snimanje priča trajalo je dve godine pod budnim okom filmskih stvarateljki Anđelike Levi i Laure Kopens (Angelika Levi, Laura Coppens). Zahvaljujući ovome, film Deca Srikandi je uistinu kolektivno delo.

"Zdravo svima!" – Imelda Taurinamandala (Hello World! – Imelda Taurinamandala)

Film je simljen u rediteljkinom komšiluku i predstavlja scenu koja se razvija, projekat koji prikazuje refleksiju njenog iskustva iz detinjstva, njenog živog sećanja na san o devojčici koja hoće da bude dečak.

"Đlamprong", Egi Dian (Jlamprong, Eggie Dian)

Život na ulicama živopisnog grada Džogdžakarte nije baš najsrećnije mesto. Klupa postaje tvoj dom i svedok tvome životu. Rediteljka deli sa nama teške momente iz svojih ranih godina kada se porodica, policija i religiozne grupe udružuju protiv nje samo zbog njene seksulanosti. Na kraju, deca ulice joj postaju saborci i nova porodica.

"Prihvatanje", Ođi (Acceptance, Oji)

Kada je kuća u kojoj je odrasla prestala da bude njen dom, i kada tamo nikog nije bilo sa kim bi ona mogla da se poistoveti ili iskreno porazgovara, Ođi mora da odluči ili će da nastavi dalje i počne novi život u novom gradu ili će da ostane sama.

"Editin hidžab", Julija Dvi Andrijanti (Edith’s Jilbab, Yulia Dwi Andriyanti)

Monolog jedne mlade, obrazovane žene o njenom religijskom identitetu, preispitivanju identiteta i same ideje Boga, oktrivajući i suačavajući se istovremeno sa svojom seksualnošću.

"Stih", Vini Vibovo (A Verse, Winnie Wibowo)

Ovo je jedan stih iz poeme Vinijenog života. Ona je najstarije dete u bogatoj javanskoj porodici, pobegla je od kuće kada je imala 12, i od tada živi sama i bori se za prihvatanje. Na tom teškom putu, ona je našla ljubav na najrazličitijim mestima.

"Između", Hera Danish (In Between, Hera Danish)

Kako izgleda kad živiš život između? Hera ima dečka i dvoje dece. Ona traži i muške i ženske partnere na internetu. Kada otkrije da je biseksulka, izložena je napadima i odbijanju kako od muškaraca, tako i od lezbejki.

"Dekonstrukcija", Stea Lim (Deconstruction, Stea Lim)

U ovom filmu rediteljka se dotiče stereotipa kako Azijatkinja treba da se oblači i kako da se ponaša. Ovaj kratki film je igra sa steretipima koji prikazuju višeslojnost žena Azije a naročito queer žena Indonezije.

"Bez oznaka", Afank Mariani (No Label, Afank Mariani)

Uprkos otklonu koji queer zajednica ima prema oznakama, buč i fem su takođe rašireni pojmovi među queer zajednicom u Džakarti. Mnoge se poistovećuju sa oznakama, mnoge ih ipak – ne prihvataju. Film dotiče pitanje identiteta i pokazuje da prihvatanje ili neprihvatanje oznaka na kraju treba da bude – lična odluka.

Filmovi će početi u 19 časova, a ulaz je besplatan.