Juan ruši dolar

Posle uvođenja američkih carina na uvoz aluminijuma i gvožđa zabrinuli su se svi, od Evropske unije do Kine i Japana, a dodatna uzbuđenja na svetskoj sceni unele su obuhvatnije i snažnije sankcije prema Iranu, Rusiji, Venecueli, Severnoj Koreji, Turskoj... Ipak, ni Sjedinjene Američke Države nisu bez brige; Kina je krajem marta uspešno prodala fjučerse za terminsku kupovinu nafte domaćim novcem.
Juan ruši dolar
Foto: Pixabay

Piše: Živan Lazić

Posle dugih priprema, na berzi u Šangaju 23. marta su emitovani prvi fjučersi za kupovinu nafte nominovani u juanu. Kineska država je time započela praksu da ubuduće sve veći deo nabavka dragocene sirovine realizuje domaćom valutom.

Hartije su oročene na šest meseci, a nafta je nabavljena za 416 juana po barelu. Prve reakcije tržišta bile su povoljne, vrednost "crnom zlatu" je na lokalnom tržištu skočila za 6,2 odsto.

Sada se očekuje kraj septembra i isporuka robe da bi se sagledao kompletniji uticaj tržišne kupovine nafte bez posredovanja dolara.

Kako zaobići sankcije

Sa druge strane, dolarima se plaća 90 odsto svih kupoprodaja nafte, čija godišnja vrednost dostiže 15.000 milijardi američke valute. Ostalo su većinom barter-aranžmani.

Kada je počela globalna manija uvođenja sankcija, opreznije i zemlje na udaru pošasti preduzele su mere zaobilaženja. Tako je Rusija, potom i Angola, još 2015. godine počela da naftu prodatu Kini naplaćuje u juanima.

Za slične aranžmane zainteresovani su Malezija, Indonezija, Vijetnam, dok je Iran, znajući da svaka dolarska transakcija prođe kroz registar američkog finansijskog sistema, zabranio prodaju nafte za dolare i prešao na evre. Oprez prema dolaru ispoljava i Turska.

Davljenje dolara

Mada su očekivanja ekstremnijih levičarskih grupa da bi mogao doći kraj dolarskoj eri preterana i izraz ideološki oblikovanog mišljenja, razmena nafte, a sve više i retkih ruda i ostale robe za druge valute svakako da stavljaju monetarne vlasti SAD pred nove izazove.

Odomaćivanje juana ili druge valute u najvažnijim trgovačkim aranžmanima znači sužavanje prostora za američki dolar, te umanjuje potrebu za stalnim doštampavanjem "zelembaća".

Nije dolar oduvek bio dominantan u naftaškim poslovima. Nakon Drugog svetskog rata kreiran je svetski finansijski sistem sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom za obnovu i razvoj kao ključnim institucijama za kontrolu i sprečavanje kriza.

Dolar je bio vezan za zlato u srazmeri 35 dolara za uncu ovog plemenitog metala, dok je američka država garantovala pokrivenost zlatom sve količine dolara. Ostale čvrste valute su bile vezane za dolar, posredno i za zlato.

Time je američka valuta postala neka vrsta uobičajenosti u svetskoj trgovini.

Ratni troškovi

Nevolje su počele sa sve većim budžetskim izdacima za rat u Vijetnamu u drugoj polovini sedamdesetih godina. Štampano je znatno više dolara nego što su američke zlatne rezerve omogućavale.

Inflacija je počela podrivati dolar, pa je sledio masovan beg iz dolara u zlato. Količina zlata pod kontrolom Vlade SAD se naglo smanjivala.

Posle nekoliko parcijalnih i nedovoljno uspešnih monetarnih poteza, tadašnji američki predsednik Ričard Nikson jednostrano odlučuje da u potpunosti napusti vezanost dolara za zlato i dopušta slobodnu fluktuaciju američke valute, prvi put u istoriji. Od tog 13. avgusta 1971. godine, dolar je dekretni novac i vrednost mu zavisi od odnosa ponude i potražnje.

Više barela, više dolara

Kako bi se obezbedila sigurna i gotovo trajna potražnja, SAD se sa Niksonom na čelu odlučuje za dogovor sa Saudijskom Arabijom, potom i ostalim članicama OPEK- a, kartelskog udruženja proizvođača nafte. Znajući da širom globusa sledi period naglog uvećanja potrošnje nafte, usput i mašući vojnom silom, dogovaraju se da se ubuduće nafta prodaje isključivo za dolare.

Brzo se pokazalo da je ovim raspletom američka valuta postala svetski dominantna mnogostruko više nego ijedna valuta ikada ranije. Time je obezbeđena ne samo sigurna, već svake godine i sve veća potražnja za "zelembaćima".

Život je počeo sve više zavisiti od nafte, svake nove sezone je trošeno sve više barela, čime je rasla i potražnja za dolarima, odnosno štampanje američke valute, a bez uticaja na inflaciju unutar SAD. Tako je godine 1995. u celom svetu bilo u prometu 300 milijardi dolara, od čega su dve trećine konstatno van SAD.

Petnaestak godina kasnije, kružilo je 900 milijardi dolara, oko 70 odsto van zemlje koja ima ekskluzivno pravo štampanja ove valute.

Večito kreditiranje SAD

Šta je posledica svetske oslonjenosti na samo jednu valutu?

Emiter, u ovom slučaju SAD, može da krajne komotno štampa novac, dok je drugim zemljama dostupan tek ako emiter doštampanu količinu prodajom ustupi na raspolaganje. Stoga Amerikanci kupuju akcije, robu i usluge drugih dajući im dolare, bez razmenjivanja imovine ili svojih usluga.

Jeste da time stvaraju dug, ali mogu ga neprekidno uvećavati pošto je drugim državama i kupcima američka valuta potrebna za, stalno rastuću kupovinu nafte, ali i ostale robe, pošto se dolar ustalio kao uobičajena valuta u trgovini svim robama. Drugim rečima, dobit Amerikanaca svetskom dominacijom dolara je bar u visini vrednosti primarne emisije američke valute.

Svako bi da ima svetsku valutu

Kada se vidi koliko kupci plaćaju SAD, činjenicu da je baš njihov dolar svima (nametnuta) razmenska valuta, postavilo se pitanje modifikacije globalne trgovine. Svi su poželeli da i se njihov novac odomaći širom sveta. 

Naravno da o sličnom raspletu razmišljaju ponajviše zemlje u snažnom razvoju i veliki kupci nafte. A Kina je i jedno i drugo.

Od prošlog leta je najveći svetski kupac nafte, za sezonu pribavi preko 570, dok se procenjuje da će za dvadeset godina potrošnja porasti na svih 770 miliona tona. Nikome, ni Kini, nije lako da nabavlja neohodnu količinu dolara.

Bilo je onih koji su očekivali da najmnogoljudnija država još pre šest sezona pokuša sa juanima, ali je cena nafte naglo prepolovljena, pa se i pokušaj sa domaćom valutum na naftnoj berzi odložio. No, sada kada su tri velika proizvođača "crnog zlata" - Iran, Venecuela i Rusija, pod nekim oblikom američkih sankcija, idealno je vreme za međusobnu trgovinu zaobilazeći dolar.

Trogodišnji učinak

Ipak, ne ide lako i smena dolara se izvesno neće dogoditi preko noći. Jedan od razloga je i praksa svih centralnih banaka sveta da rezerve čuvaju u snažnim valutama, pre svega u dolarima, koji čini preko 70 odsto rezervi, računajući sve centralne banke na svetu.

S obzirom da je u rezervama Kine oko 1.800 milijardi evra, najmnogoljudnija zemlja mora odmereno ubacivati juan u trgovinu kako ne bi doprinela da američka valuta, time i kineske rezerve, naglo izgube na vrednosti.

Za tri godine međusobne trgovine u domicilnim valutama, stiglo se dotle da Rusija tri odsto ukupne kupovine od Kine plaća rubljama, dok u obrnutom smeru Kina devet odsto ruskih usluga i roba plaća juanima.

Najlikvidnije finansijsko tržište

Takođe, zemlje Evropske unije će znatan deo budućih poslova sa Iranom obavljatu u evropskoj valuti, ali još nisu odgovorile na iranski predlog da dosadašnje dolarske aranžmane "prebace" na evro.

Kompanije iz ovih država su vezane za spoljašnje finansiranje i loše bi prošle ako se u zaduživanju ne bi mogle osloniti na daleko najmoćnije i najlikvidnije američko finansijsko tržište.

Francuski gigant "Total", poznat po obuhvatnoj i višedecenijskoj saradnji sa ruskim naftnim kompanijama, morao je odustati od nekih najatraktivnijih poslova čuvajući se da slučajno na zapadne pod udar (američkih) sankcija.

Uticaj na cenu nafte

Ipak, svakoj državi je cilj da se njena valuta što šire prostre. Kupujući naftu za juane Kina će moći i da utiče na cenu nafte, još je važnije da će prodavac dobijene juane utrošiti, bilo kupovinom kineske robe bilo ubacivanjem na kinesko finansijsko tržište. U obe varijante, dinamizira se privredna aktivnost na domaćem tlu.

U svakom slučaju, nametanje sopstvene valute za svetsku je proces i razvija se uporedo sa rastom ekonomske, pa i političke moći države, ali i uporedo sa opadanjem uticaja vlasnicama sada dominirajućih valuta. 

Takva globalna smena ne događa se preko noći, a dok se ne dogodi neka vidljivija promena vodiće se žestoka sučeljavanja sankcijama, valutama, berzama, bankama - svim sredstvima.

  • komsija

    06.07.2018 14:57
    Otjgad sam se rodio slusam price o propasti dolara medjutim to nikako da se desi.
  • Nemanja NS

    06.07.2018 13:53
    Dobar članak
    Suština je da dok je dolar glavna svetska valuta, SAD će moći da štampaju pare bez pokrića. A Kina ne želi naglo da sruši dolar, budući da bi joj i samoj naškodilo jer je vlasnik velikog broja američkih hartija od vrednosti. Treba biti svestan da se nijedna golbalna sila nije dobrovoljno odrekla te uloge. Tramp možda jeste buzdovan, ali njegove ekonomske sankcije su upravo reakcija na oslabljenu američku ekonomsku moć. Postojanje ogromne količine nuklearnog naoružanja čini nemogućim otvoren vojni sukob između najvećih svetskih igrača. Zato se vode ,,bočni'' vojni ratovi (Sirija, Ukrajina), medijski ratovi i pre svega ekonomski ratovi. Naše je da ne postanemo moneta za potkusurivanje u takvim sukobima.
  • Voltron

    06.07.2018 13:50
    Propasce jadna Amerika.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija