INTERVJU - Branko Rosić: Kod nas su i političari starlete

Trideset godina je trebalo Branku Rosiću da se transformiše iz basiste u pank bendu "Urbana gerila", u kom je svirao uz Vladimira Arsenijevića i Zorana Kostića Caneta, u pisca. Isto toliko godina novinarskog iskustva, kontakata sa marketingom, političkim liderima, sažeto je u njegovom romanu. Kroz lik glavnog junaka Dragana Lomića, Rosić prikazuje marketinškog stručnjaka koji zna šta ljudi žele da čuju i to koristi u prljavim kampanjama fiktivne stranke Demokratsko-progresivne unije.

Rosić: Danas imamo kolone advertajzera. Nedavno sam razgovarao sa jednim velikim advertajzerom koji mi je rekao da su ljudi ista masa kao i testo, kao plastika. Njima se upravlja i rukovodi kao i sa drugim proizvodima. Poslednjih godina imamo vreme kao svedočanstvo da su upravo ti advertajzing eksperti bili oblaci i sunce ove zemlje.

021: Ne samo u potrošačkom smislu, nego, možda i više, u političkom.

Rosić: Apsolutno. Politika i oglašavanje su u simbiozi, oni su prirodno sastavljeni. Svaka kampanja leži na advertajzerima, ne na đonovima. To se pogotovo vidi u ovoj zemlji gde je reklamiranje neka vrsta hemije, jer nas konstantno ubeđuju da naš tanki novčanik može biti tanji, a da je on u stvari debeo. Domaći advertajzeri imaju veoma težak zadatak, zato što nam oni ubeđuju da napolju sija neviđeno kalifornijsko sunce, a mi vidimo da je kiša. I to nije ništa novo, imate to u svakoj vlasti, pa i za vreme Slobodana Miloševića, kada je plata bila jedna marka, advertajzeri su nas ubeđivali da može biti i gore.

021: Kada smo se već takli Miloševića, u jednoj od vaših kolumni pominjete njegovu čuvenu izjavu "A sada svi na radne zadatke", na kojoj potenciraju i današnji političari. Mislite li da ćemo doći u situaciju kada će se naglašavati radni zadaci, ali nećemo znati kome, jer će svi otići tamo gde se rad vrednuje?

Rosić: To je već sada veliki problem. Kako je nedavno izjavio predsednik SANU, Srbija je najveći izvoznik mozgova. Mada, znate mi stalno pričamo o političarima. Bojim se da se ovim ne zgadim narodu, ali zaista trebali bismo da o njemu pričamo. Mi od prvih višestranačkih izbora govorimo o zavedenom narodu, o vođi koji je dobar, ali ima lošu okolinu. To je jedna matrica koja se proteže od Miloševića, Koštunice pa sada do Vučića. Non-stop se abolira narod. Mislim, šta bismo onda trebali da kažemo, da je narod naivan ili još nešto gore? Meni nije preporučljivo da kritikujem narod, jer sam ja na tržištu i oni me kupuju. Ali negde zaista moramo da se zapitamo da li imamo najnaivniji narod na svetu, kada tako lako guta sve te advertajzing priče, od Osme sednice i Gazimestana do ove sednice o referendumu u Republici Srpskoj. Tako već trideset godina.

021: Ta naivnost može biti proizvod i okoline, onoga što se servira kao kultura.

Rosić: Tako je, mi imamo iskorak dnevnih medija i stvarnosti. "Partibrejkersi" nikad nisu bili na naslovnoj strani nekih novina, a pune stadion sa 9.000 gledalaca. Mi jednostavno imamo jednu izrežiranu scenu punu starleta. A kod nas su i političari starlete. Na naslovnim stranama ređaju se oni i starlete i jednostavno imamo maglu, privid stvarnosti koji je postao realnost.

021: Negde u tom kontekstu ste zapisali da je dobro što je Vojislav Šešelj gostovao u "Ćirilici" jer je konačno smestio srpsku politiku tamo gde joj je i mesto - na estradu.

Rosić: Da, ali on to radi već godinama. Sve je započeo gostujući kod Minimaksa, zatim je svoj doprinos rijaliti žanru dao pojavom u Skupštini i na kraju je završio u "Ćirilici". To je njegov prirodni darvinizam, krenuo je od TV šoua i završio u istom. U doba mog odrastanja svi su gunđali na komunističke lidere i njihovu nedodirljivost, a ja nju sada priželjkujem, da vidim te dosadne civilne službenike. Ali ne, to se ne događa, političari su preuzeli sve, oni kuvaju, pa otvaraju mostove, a vikendom sa ženom odlaze na pijacu. Sve je pretvoreno u jedan rijaliti format. Kod nas ministri i političari nisu službenici naroda, nego postoji jedna inverzija, da smo mi sluge političara, odnosno sluge službenika naroda. Oni se bave samo svojom refleksijom, kako na društvenim mrežama, tako i u medijima.

021: "Političarenje" je zapatilo i glavnog junaka vašeg romana. Dragan Lomić radi političku kampanju za Demokratsku-progresivnu uniju. Kada izađemo iz okvira fikcije uviđamo da je to ono čemu domaći političari načelno teže.

Rosić: Jeste, ali kada uđemo u vremensku mašinu, onda vidimo da su nam iste stvari govorili i ranije. Demokratija, Progres i Unija je postalo novo "Samo sloga Srbina spašava". Međutim, mi smo prilično daleko od svega toga. Na društvenim mrežama imamo neverovatnu ciničnost ili duhovitost, ali kada se otvore glasačke kutije, onda nas uvek sačeka jedno te isto. Taj cinizam nas uvek košta. I ja sam mislio da čovek koji napravi standard od jedne marke mesečno mora da izgubi, a desi se da pobedi ubedljivo.

021: Koliko je uopšte realno da dođemo do tih ciljeva? Političkoj eliti odgovara da postoji cilj sve dok to njima donosi korist.

Rosić: Zaista ne znam. Ili su naši političari najsavršeniji alhemičari ili je naš narod pelcovan od večite naivnosti. Deluje to dosta pesimistički, ali godine su prošle pune muka. Otuda i takvo iskustvo.

021: Ako je tako dobro počelo, onda moramo i da se zapitamo kako smo dospeli dovde?

Rosić: Dobro je bilo osamdesetih i onda se zaista zapitate kako je moguće da posle Novog talasa dođe Milošević. Jednostavno, bio je nečiji projekat. A tako dobro je počelo... Ali uvek kada dobro počne zna se da nije dobar kraj.

Novi roman

Nakon svog debitantskog romana "A tako dobro je počelo" Branko Rosić trenutno priprema novi roman koji će takođe biti smešten u našu svakodnevnicu. Kako kaže za 021.rs već ima gotovu ideju, ostalo je da se sve prenese na papir.

"Idem po nekoj mustri, radnja je ispisana i junaci se kreću po tim šinama. Oslanjam se na srpsku i evropsku sadašnjost, ali izbegavam kopiranje prvog romana. Naravno i ovde će biti flertovanja sa nekim partijama i fikcijom. Jednostano, to je ono što me vuče, jer čitam moderne autore i nemam afiniteta prema istorijskim romanima. Za sada se dobro snalazim u sadašnjosti, u fikciji, tako da mislim da će ljudima knjiga biti zanimljiva", kazao je naš sagovornik.