Postoji nekoliko razloga zašto je danas roba jeftinija i kratkotrajnija.
Pre svega, danas se novi uređaji znatno brže pojavljuju na tržištu, čime prethodne generacije gube na popularnosti i funkcionalnosti, ali i na servisiranju. Takođe, ranije su uređaji bili pretežno mehanički, a danas su ih zamenili mini kompjuteri koji su programirani da rade umesto čoveka, pa, ukoliko dođe do kvara, isplativije je kupiti nov uređaj nego popravljati stari.
Serviser za popravku elektronskih uređaja i bele tehnike, Milan Panić iz Novog Sada, kaže za 021 da nema razlike u obimu posla kada se pogleda period od pre desetak godina i danas, ali da ima u kvalitetu uređaja.
- Današnji uređaji se namenski prave da traju svega nekoliko godina. Skoro na svake četiri godine izlaze novi modeli, tako da nema potrebe da rade kao nekadašnji, čak i po dvadeset godina. Pre su pravili mehaničke uređaje, klasični termostati, mehanički programatori i asinhroni motori, pa su uz remont bez problema mogli da rade i po dvadeset godina, dok je sada sve svedeno na kompjuter koji to zamenjuje. Što se samih popravki tiče, skuplji su moderni aparati - kaže Milan.
Nedavno je u medijima objavljen interesantan tekst. U njemu je naveden podatak da je 1963. godine, tada 39-godišnja Vinifred Hjuz, kupila moderan električni šporet "Beling klasik". Koštao je 79 funti, što bi danas iznosilo oko 1.500 funti, a na rate ga je otplatila za četiri godine. Ona danas ima 92 godine, a šporet još uvek koristi.
Danas su ove cifre neshvatljive, jer je prosečan radni vek veš mašine ili šporeta do pet godina, pojednih televizora i manje, dok mobilni telefoni imaju najkraći radni vek. Jovan Milić iz Novog Sada kaže za 021 da je više puta imao loše iskustvo sa elektronskim uređajima.
- Kupio sam mobilni telefon Samsung S4 čim je izašao i dobio sam garanciju od godinu i po dana, a on je "crkao" dva dana nakon isteka garancije. U servisu su mi rekli da je pregoreo neki "mci" čip i da popravka iznosi oko 200 eura. Naravno, nisam imao te pare pa sam im prodao telefon za 150 evra, isti taj koji sam od njih kupio za 450 - kaže Milić.
Profesor na Fakultetu Tehničkih nauka Zoltan Čorba za 021 objašnjava da je način proizvodnje elektronskih uređaja potpuno promenjen u odnosu na period od pre 10-15 godina.
- Tehnološka razlika u proizvodnji je potpuno promenjena. Ranije su, veš mašine recimo, imale samo mehaničke delove, sem motora. Sada je to potpuno drugačije, pa je taj mehanički deo zamenio neki elektronski koji upravlja kompletnim procesom. Sada kod svih domaćih aparata postoje mikro procesori koji mogu da se programiraju, pa je upravljanje aparatima lakše nego pre. Takođe, tu je i ekonomski aspekt koji bih podelio na dva dela. Prvi su korporacije koje ne ugrađuju najkvalitetnije delove i opremu u te uređaje, zbog toga da biste za nekoliko godina morali da kupite nov uređaj. Drugi razlog je kupovna moć našeg tržišta. Dakle, mi se trudimo da "prođemo" što jeftinije, a ne gledamo kvalitet - kaže Čorba.
On dodaje i da postoji opcija da su ovi aparati programirani da rade određeni period.
- Svi ti aparati danas imaju elektroniku sa procesorima koji se programiraju. Jedno je programiranje uređaja da bi oni ispravno radili, ali to znači i da može da se isprogramira da radi određeno vreme. To treba dokazati, ali je u svakom slučaju to sigurno izvodljivo - jasan je Čorba.
Zbog veoma loše ekonomske situacije i kupovne moći u našoj zemlji, većina stanovništa ima stare elektronske aparate i uređaje bele tehnike, koje redovno popravlja, da li u servisima ili kod samostalnih majstora. To je pokazatelj da su nekadašnji proizvodi bili, i još uvek su kvalitetni, dok danas retko koji vlasnik modernih uređaja može da se pohvali da su ga, ovi noviji, poslužili više od sedam-osam godina.
.jpg "Šta je Đurađ Jakšić pričao o SNS vlasti u Novom Sadu: Korumpirana, pljačkaška i najbahatija")
.jpg "Ko su kandidati SNS za Novi Sad: Od Turkulov do")
.jpg "Savez vojvođanskih Mađara i")
.jpg "Licitacija za zakup poslovnih prostora na Štrandu 29. aprila")
Komentari 25
Vlado
Ei Nis
nadrealno
napon struje?! ahahahahahahahaa :D
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar