Evropa izbegla energetsku krizu - za sada
EU uspela je da zasad izbegne energetsku krizu od koje su mnogi strahovali pošto je Rusija prekinula najveći deo isporuka gasa, zahvaljujući blagom vremenu, uštedama i alterantivnim snabdevanjem.
Foto: Pixabay
Evropa je, međutim, i dalje suočena s bolno visokim cenama gasa i podložna energetskim šokovima, dok su pred njenim jedinstvom dublji strukturni izazovi, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Ako je predsednik Rusije Vladimir Putin nameravao da parališe evropski energetski sistem smanjenjem izvoza ruskog gasa, to za sada nije uspelo, ocenjuje Blumberg.
Ipak, i pre nego što je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, evropski energetski sistem je bio pod pritiskom, pošto je potražnja za energentima rasla usled oporavka privreda od pandemijskih mera zatvaranja, dok je prethodna duga i oštra zima povećala potrebu za grejanjem.
Proizvođači električne energije su bili u problemu pošto nije bilo dovoljno gasa koji napaja mnoge evropske elektrane, a neuobičajeno male brzine vetra su smanjile proizvodnju iz vetroturbina koje su postale vitalni deo energetskog miksa EU.
Rezultat tog je, ukazuje Blumberg, bio poskupljenje struje u drugoj polovini 2021, s više nego dvostruko većim cenama.
A onda je Moskva pokrenula vojnu kampanju u Ukrajini zbog čega je Zapad uveo sankcije Rusiji, na šta je Putin odgovorio korišćenjem gasa kao oružja. Do septembra 2022. Rusija je obustavila sve isporuke ključnim gasovodom do Nemačke.
Evropa je, međutim, uspela da održi puna skladišta gasa, što, prema analitičarima i političarima, znači da je Putin izgubio veliki deo energetske poluge uticaja, ukazuje AP.
Evropska zabrana većine ruske nafte, koja je stupila na snagu 5. decembra, kao ni ograničenja cena na rusku naftu od 60 dolara po barelu koju je uvela Grupa sedam vodećih demokratskih zemalja na rusku naftu, nisu dovela do iznenadnog skoka cena nafte.
Putin je rekao da će Rusija prekinuti isporuke nafte zemljama koje poštuju ograničenje. Međutim, kako ističe AP, pošto je postavljeno ograničenje iznad trenutne cene ruske nafte, to nije dovelo do toga da Moskva smanji proizvodnju - veliki deo ruske nafte koju zapadni kupci izbegavaju, isporučen je u Indiju i Kinu uz velike popuste.
Ipak, ukazuje AP, Evropa bi mogla biti ranjiva usled neočekivanih događaja kao što su akcidenti ili tehnički problemi na gasovodima ili terminalima za tečni prirodni gas (LNG), ekstremne vremenske prilike ili nizak nivo energije vetra ili hidroenergije.
S druge strane, od početka priprema Rusije za invaziju na Ukrajinu i gomilanja trupa na granici početkom 2021, cene gasa su prošle rolerkoster putanju. Od rekordnih 18 puta većih pale su na četiri puta veće tokom perioda od godinu dana. To je, podvlači AP, i dalje bolno visoko, pošto nagriza zarade kompanija i potrošačku moć kroz inflaciju i visoke račune za komunalne usluge.
Pre samo nekoliko meseci, ruski zvaničnici su ismevali Evropu tvrdeći da dolazi brutalna zima, dok se kontinent pripremao za energetsku krizu istorijskih razmera. Međutim, najgori scenario je izbegnut zahvaljujući uštedama energije, blagim temperaturama i alterantivnim snabdevanjima, piše Volstrit džurnal.
Domaćinstva i preduzeća širom Evrope troše znatno manje energije nego što se očekivalo zbog rekordno toplog vremena širom regiona u poslednje tri nedelje. Osim toga, visoke cene dale su snažan podsticaj da se koristi manje gasa i struje.
Zvaničnici i analitičari, kako ukazuje američki list, kažu i da su kampanje za edukaciju javnosti koje su pokrenule vlade izgleda doprinele uštedi energije.
Smanjenje potražnje je ublažilo moguće šokove za snabdevanje gasom Evrope, koja se od početka ruske invazije na Ukrajinu preorijentisala na druge proizvođače, uglavnom na SAD i Norvešku, užurbano praveći nove LNG terminale.
Usled svega toga, evropska skladišta gasa su popunjena oko 82 odsto što je znatno iznad normalnih nivoa od oko 65 odsto u ovom trenutku zime, ističe Volstrit džurnal, uz ocenu da neočekivane zalihe umanjuju ono malo mogućnosti što je ostalo Putinu da odvrati Evropu od podržavanja Ukrajine.
Ali...
Ipak, ukazuje list, evropski energetski problemi su daleko od kraja. Analitičari kažu da je ključno pitanje koliko je teškoća i ekonomske štete proizašlo iz napora da se uštedi energija, pošto gašenje energetske intenzivne proizvodnje preti da naruši industrijsku bazu Evrope, dok se neka domaćinstva i pored napora da troše manje energije suočavaju s rastom računa za struju i gas.
Ujedinjena Evropa je prebrodila krizu, ali i dalje ostaju dublji izazovi, poput razlika u pristupu proširenju NATO-a i EU, energetici i klimi, kao i odnosima sa SAD, Kinom, Rusijom i Ukrajinom, piše Njujork tajms, dodajući da će to biti teme razgovora ove nedelje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Rat u Ukrajini je poslednja kriza koja je pomela Evropu i razbila njene iluzije. Povratak teritorijalnog rata u punom obimu koji se retko viđao u Evropi od Drugog svetskog rata promenio je EU i NATO, kao i njihovu sadašnjost i budućnost, s posledicama koje su još nejasne.
I EU i NATO su dobro odgovorili i ostali ujedinjeni, barem na površini, naspram izazova koji uključuju rat, ekonomski stres, poremećaje u energetici i humanitarne krize, ocenjuje list, ukazujući da su EU i Velika Britanija reagovale deklaracijama solidarnosti, nizom ekonomskih sankcija Rusiji, velikodušnim prihvatanjem izbeglica iz Ukrajine, kao i značajnim isporukama finansijske i vojne pomoći.
Evropske institucije takođe dobro funkcionišu, posebno Evropska komisija, koja je pametno iskoristila postojeće instrumente, poput Evropskog mirovnog fonda, kao mehanizam za finansiranje vojne pomoći Ukrajini. Takođe je iskoristila zajedničke resurse, oko 300 milijardi evra iz fonda za oporavak od kovida da ubrza tranziciju ka obnovljivoj energiji i radikalno smanji potreba za ruskim energentima.
Pročitaj još
Ipak, evropski lideri su manje jedinstveni kada je u pitanju izgradnja odbrambenih kapaciteta Evrope, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da je Evropa takođe podeljena oko toga kako bi rat u Ukrajini trebalo da se završi.
Dok zemlje Centralne i Istočne Evrope, sa svojim sećanjima na sovjetsku okupaciju, žele da Rusija bude poražena i oterana s cele teritorije Ukrajine, uključujući Krim, zemlje takozvane "stare Evrope" - uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Belgiju i Španiju - takođe podržavaju Ukrajinu, ali brinu zbog nastavka velikih troškova i ne očekuju da će Ukrajina povratiti Krim, smatrajući da je neizbežno pregovaračko rešenje rata, pri čemu se za trajni mir moraju uzeti u obzir nesigurnosti same Rusije.
Ukrajini je obećano članstvo i u EU i u NATO-u, ali za sada nema realnih ponuda, a komplikovano pitanje budućih bezbednosnih garancija za Ukrajinu je ostalo da visi dok borbe traju. Kako će se rat završiti, kako će Ukrajina biti zaštićena i kako će biti obnovljena – ko će to raditi i s čijim novcem – imaće velike posledice po obe institucije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mali: MMF uspešno završio drugu reviziju aranžmana sa Srbijom, rezultati potvrda da smo na pravom putu
17.12.2025.•
2
Ministar finansija Siniša Mali kazao je da je izvršni odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Vašingtonu doneo odluku o uspešnom završetku druge revizije aktuelnog aranžmana sa Srbijom.
Glamočić: Srbija i Kina počinju saradnju u oblasti aero-svemirskih tehnologija
17.12.2025.•
6
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je kako Srbija i Kina produbljuju strateško partnerstvo saradnjom u oblasti aero-svemirskih tehnologija.
FOTO: Farmeri širom Srbije prosipali mleko jer su im prevoznici otkazali prevoz do mlekara
17.12.2025.•
8
Farmeri širom Srbije prosipali su danas mleko, jer su prevoznici (prekupci) otkazali prevoz mleka do mlekara, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije Milija Palamarević.
Mihajlović: Zbog povećanja minimalca se očekuje "žešći" talas otpuštanja radnika
17.12.2025.•
16
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je da se od početka naredne godine, zbog novog povećanja minimalne cene rada, očekuje "žešći" talas otpuštanja radnika.
Ekonomista Drašković: NBS da objasni zašto na jednom tržištu imamo dva kursa dinara prema evru
17.12.2025.•
9
U Srbiji je jedno tržište deviza na kome se formiraju dva kursa, jedan u menjačnicama, a drugi u bankama, pa bi Narodna banka Srbije trebalo da objasni zbog čega je značajna razlika između ta dva kursa.
Cena srebra na rekordnom nivou
17.12.2025.•
1
Cena srebra danas je skočila na rekordni nivo iznad 65 dolara po unci, jer je izveštaj o zaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama podstakao investitore da traže alternativnu imovinu.
EU i zvanično odustala od zabrane dizelaša: Ublažila pravila koja će važiti od 2035.
17.12.2025.•
7
Evropska komisija je ublažila pravila o zabrani automobila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, odustajući od ranijeg plana da od tada svi novi automobili moraju biti električni.
Džared Kušner odustao i od preuzimanja kompanije Vorner braders
17.12.2025.•
4
Affinity Partners, investicioni fond povezan sa Džaredom Kušnerom, zetom predsednika SAD Donalda Trampa, povukao se iz finansiranja ponude koju je Paramount Skydance dao za kupovinu kompanije Warner Bros. Discovery.
Gasni aranžman Srbije ističe: Odakle i po kojoj ceni ćemo ubuduće snabdevati državu?
16.12.2025.•
11
Šta će biti sa Naftnom industrijom Srbije pitanje je koje već mesecima opterećuje domaću javnost.
Zbog EU sankcija Rusiji, grčko-austrijska naftna firma obustavlja isporuku goriva
16.12.2025.•
0
Austrijsko-grčka kompanija za trgovinu naftnim proizvodima "Cetracore-Jetoil SA" danas je objavila da zbog sankcija EU Rusiji obustavlja poslovanje od računovodstva do isporuke goriva.
Ministarka Đurđević Stamenkovski: Broj nezaposlenih prepolovljen od 2015.
16.12.2025.•
11
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u trećem kvartalu ove godine iznosi 8,2 odsto, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
NBS uvela novu meru: Menjačnice više ne mogu da naplaćuju proviziju pri prodaji evra
16.12.2025.•
22
Narodna banka Srbije donela je privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom prodaje evra građanima.
Ilon Mask prva osoba na svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara
16.12.2025.•
5
Američki preduzetnik Ilon Mask prva je osoba u svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara, objavio je magazin "Forbs".
U Srbiji u oktobru izdato oko tri odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.12.2025.•
0
U Srbiji je u oktobru ove godine izdato 3.511 građevinskih dozvola, što je 2,9 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Nema bezbolnog rešenja za NIS
15.12.2025.•
16
Prošlo je bezmalo sedamdeset dana kako od JANAF-a nije stigla ni kap sirove nafte i očigledno je da SAD neće lako ukinuti oštro sankcionisanje Naftne industrije Srbije.
Povećanje minimalca za mnoge poslodavce preveliki zalogaj, najavljuju otkaze
15.12.2025.•
24
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima.
Rekordna vrednost srebra: Cena mu od početka 2025. porasla 113 odsto
15.12.2025.•
0
Poskupljenje zlata već dugo ne iznenađuje, ali je sada i srebro dostiglo istorijski maksimum od 60 dolara po unci.
NBS povećala zlatne rezerve: Šta to govori i koliko srpsko zlato zapravo vredi?
15.12.2025.•
6
Narodna banka Srbije poslednjih godina značajno je povećala količinu zlatnih rezervi, koje danas premašuju 50 tona.
Ruski maloprodajni lanac stiže u Srbiju: Prve prodavnice u prvom kvartalu 2026. godine
15.12.2025.•
41
Ruski maloprodajni lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine, objavila je kompanija.
Država za fabriku u Nišu dala Aristonu 22,2 miliona evra
15.12.2025.•
5
Kompanija Ariston, koja proizvodi bojlere i sisteme za grejanje, otvorila je pogon u Nišu.
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
2
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Komentari 3
Ташоли
Gaja
e=mc2
Pa Nemacka ponovo otvara rudnike lignita, koji je nalosiji energent, a bogami i najvise zagadjuje okolinu (nesto vise od LNG gasa, a mnogo vise od zemnog gasa, a mnogo, mnogo, mnogo vise od nuklearne energije).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar