Evropa izbegla energetsku krizu - za sada
EU uspela je da zasad izbegne energetsku krizu od koje su mnogi strahovali pošto je Rusija prekinula najveći deo isporuka gasa, zahvaljujući blagom vremenu, uštedama i alterantivnim snabdevanjem.
Foto: Pixabay
Evropa je, međutim, i dalje suočena s bolno visokim cenama gasa i podložna energetskim šokovima, dok su pred njenim jedinstvom dublji strukturni izazovi, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Ako je predsednik Rusije Vladimir Putin nameravao da parališe evropski energetski sistem smanjenjem izvoza ruskog gasa, to za sada nije uspelo, ocenjuje Blumberg.
Ipak, i pre nego što je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, evropski energetski sistem je bio pod pritiskom, pošto je potražnja za energentima rasla usled oporavka privreda od pandemijskih mera zatvaranja, dok je prethodna duga i oštra zima povećala potrebu za grejanjem.
Proizvođači električne energije su bili u problemu pošto nije bilo dovoljno gasa koji napaja mnoge evropske elektrane, a neuobičajeno male brzine vetra su smanjile proizvodnju iz vetroturbina koje su postale vitalni deo energetskog miksa EU.
Rezultat tog je, ukazuje Blumberg, bio poskupljenje struje u drugoj polovini 2021, s više nego dvostruko većim cenama.
A onda je Moskva pokrenula vojnu kampanju u Ukrajini zbog čega je Zapad uveo sankcije Rusiji, na šta je Putin odgovorio korišćenjem gasa kao oružja. Do septembra 2022. Rusija je obustavila sve isporuke ključnim gasovodom do Nemačke.
Evropa je, međutim, uspela da održi puna skladišta gasa, što, prema analitičarima i političarima, znači da je Putin izgubio veliki deo energetske poluge uticaja, ukazuje AP.
Evropska zabrana većine ruske nafte, koja je stupila na snagu 5. decembra, kao ni ograničenja cena na rusku naftu od 60 dolara po barelu koju je uvela Grupa sedam vodećih demokratskih zemalja na rusku naftu, nisu dovela do iznenadnog skoka cena nafte.
Putin je rekao da će Rusija prekinuti isporuke nafte zemljama koje poštuju ograničenje. Međutim, kako ističe AP, pošto je postavljeno ograničenje iznad trenutne cene ruske nafte, to nije dovelo do toga da Moskva smanji proizvodnju - veliki deo ruske nafte koju zapadni kupci izbegavaju, isporučen je u Indiju i Kinu uz velike popuste.
Ipak, ukazuje AP, Evropa bi mogla biti ranjiva usled neočekivanih događaja kao što su akcidenti ili tehnički problemi na gasovodima ili terminalima za tečni prirodni gas (LNG), ekstremne vremenske prilike ili nizak nivo energije vetra ili hidroenergije.
S druge strane, od početka priprema Rusije za invaziju na Ukrajinu i gomilanja trupa na granici početkom 2021, cene gasa su prošle rolerkoster putanju. Od rekordnih 18 puta većih pale su na četiri puta veće tokom perioda od godinu dana. To je, podvlači AP, i dalje bolno visoko, pošto nagriza zarade kompanija i potrošačku moć kroz inflaciju i visoke račune za komunalne usluge.
Pre samo nekoliko meseci, ruski zvaničnici su ismevali Evropu tvrdeći da dolazi brutalna zima, dok se kontinent pripremao za energetsku krizu istorijskih razmera. Međutim, najgori scenario je izbegnut zahvaljujući uštedama energije, blagim temperaturama i alterantivnim snabdevanjima, piše Volstrit džurnal.
Domaćinstva i preduzeća širom Evrope troše znatno manje energije nego što se očekivalo zbog rekordno toplog vremena širom regiona u poslednje tri nedelje. Osim toga, visoke cene dale su snažan podsticaj da se koristi manje gasa i struje.
Zvaničnici i analitičari, kako ukazuje američki list, kažu i da su kampanje za edukaciju javnosti koje su pokrenule vlade izgleda doprinele uštedi energije.
Smanjenje potražnje je ublažilo moguće šokove za snabdevanje gasom Evrope, koja se od početka ruske invazije na Ukrajinu preorijentisala na druge proizvođače, uglavnom na SAD i Norvešku, užurbano praveći nove LNG terminale.
Usled svega toga, evropska skladišta gasa su popunjena oko 82 odsto što je znatno iznad normalnih nivoa od oko 65 odsto u ovom trenutku zime, ističe Volstrit džurnal, uz ocenu da neočekivane zalihe umanjuju ono malo mogućnosti što je ostalo Putinu da odvrati Evropu od podržavanja Ukrajine.
Ali...
Ipak, ukazuje list, evropski energetski problemi su daleko od kraja. Analitičari kažu da je ključno pitanje koliko je teškoća i ekonomske štete proizašlo iz napora da se uštedi energija, pošto gašenje energetske intenzivne proizvodnje preti da naruši industrijsku bazu Evrope, dok se neka domaćinstva i pored napora da troše manje energije suočavaju s rastom računa za struju i gas.
Ujedinjena Evropa je prebrodila krizu, ali i dalje ostaju dublji izazovi, poput razlika u pristupu proširenju NATO-a i EU, energetici i klimi, kao i odnosima sa SAD, Kinom, Rusijom i Ukrajinom, piše Njujork tajms, dodajući da će to biti teme razgovora ove nedelje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Rat u Ukrajini je poslednja kriza koja je pomela Evropu i razbila njene iluzije. Povratak teritorijalnog rata u punom obimu koji se retko viđao u Evropi od Drugog svetskog rata promenio je EU i NATO, kao i njihovu sadašnjost i budućnost, s posledicama koje su još nejasne.
I EU i NATO su dobro odgovorili i ostali ujedinjeni, barem na površini, naspram izazova koji uključuju rat, ekonomski stres, poremećaje u energetici i humanitarne krize, ocenjuje list, ukazujući da su EU i Velika Britanija reagovale deklaracijama solidarnosti, nizom ekonomskih sankcija Rusiji, velikodušnim prihvatanjem izbeglica iz Ukrajine, kao i značajnim isporukama finansijske i vojne pomoći.
Evropske institucije takođe dobro funkcionišu, posebno Evropska komisija, koja je pametno iskoristila postojeće instrumente, poput Evropskog mirovnog fonda, kao mehanizam za finansiranje vojne pomoći Ukrajini. Takođe je iskoristila zajedničke resurse, oko 300 milijardi evra iz fonda za oporavak od kovida da ubrza tranziciju ka obnovljivoj energiji i radikalno smanji potreba za ruskim energentima.
Pročitaj još
Ipak, evropski lideri su manje jedinstveni kada je u pitanju izgradnja odbrambenih kapaciteta Evrope, ocenjuje Njujork tajms, ukazujući da je Evropa takođe podeljena oko toga kako bi rat u Ukrajini trebalo da se završi.
Dok zemlje Centralne i Istočne Evrope, sa svojim sećanjima na sovjetsku okupaciju, žele da Rusija bude poražena i oterana s cele teritorije Ukrajine, uključujući Krim, zemlje takozvane "stare Evrope" - uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Belgiju i Španiju - takođe podržavaju Ukrajinu, ali brinu zbog nastavka velikih troškova i ne očekuju da će Ukrajina povratiti Krim, smatrajući da je neizbežno pregovaračko rešenje rata, pri čemu se za trajni mir moraju uzeti u obzir nesigurnosti same Rusije.
Ukrajini je obećano članstvo i u EU i u NATO-u, ali za sada nema realnih ponuda, a komplikovano pitanje budućih bezbednosnih garancija za Ukrajinu je ostalo da visi dok borbe traju. Kako će se rat završiti, kako će Ukrajina biti zaštićena i kako će biti obnovljena – ko će to raditi i s čijim novcem – imaće velike posledice po obe institucije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
0
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
2
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
8
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
43
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Nvidia postala prva kompanija koja vredi pet biliona dolara
30.10.2025.•
0
Kompanija Nvidia postala je prva u istoriji sa berzanskom vrednošću većom od pet biliona dolara.
Vučić: Postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ne znam da li će Amerikanci to prihvatiti
30.10.2025.•
49
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ali da nije siguran da li će Amerikanci to prihvatiti ili ne.
Počinje izrada zakona o kritičnim sirovinama kojim se Srbija usklađuje sa EU
29.10.2025.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je započeta izrada Nacrta novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji će zameniti aktuelni zakon iz 2015. godine.
Evropski proizvođači automobila pred obustavom proizvodnje: Nestašica poluprovodnika
29.10.2025.•
3
Evropski proizvođači automobila upozorili su da će, ukoliko se ne pronađe rešenje, biti primorani da zaustave proizvodnju u roku od nekoliko dana zbog pogoršanja nestašice poluprovodnika.
Komentari 3
Ташоли
Gaja
e=mc2
Pa Nemacka ponovo otvara rudnike lignita, koji je nalosiji energent, a bogami i najvise zagadjuje okolinu (nesto vise od LNG gasa, a mnogo vise od zemnog gasa, a mnogo, mnogo, mnogo vise od nuklearne energije).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar