Moda elektromobila dramatično povećava potražnju za litijumom

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

15.02.2023.

09:30 > 09:11

Po ulicama evropskih gradova sve su češći automobili na električni pogon.

Moda elektromobila dramatično povećava potražnju za litijumom

Foto: Pixabay

I korisnici i proizvođači svesni su snažnog uticaja klasičnih vozila na emisiju ugljen-dioksida i posledično na sve ubrzanije povećanje temperature na zemlji. Energetska transformacija se doživljava kao neophodnost ako se želi zaustaviti preteće otopljavanje.

Ogromni novci i još veći napori stručnjaka bili su potrebni da se iznađe rešenje za koje je postignuto gotovo unisono mišljenje da je ekološki znatno prihvatljivije. Gotovo savršeno.

Ekološki trag

Međutim, izgleda da i automobili budućnosti imaju rđav ekološki trag. Ključna stvar u e-vozilima je baterija, a za sada su sve litijum-jonske. Nezamenjiva je i počiva na nizu svojstava litijuma koji nemaju drugi metali, posebno na velikoj provodljivosti struje i toplote. Veoma je velika, stoga je, iako je litijum najlakši metal na kugli zemaljskoj, teška, u proseku oko 400 kilograma. Naravno da su onda i e-vozila čak 40 odsto teža od automobila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Sa ekološke strane, sporno je rudarenje litijuma, možda čak i više nego potonja prerada. Prošle godine, protesti građana Srbije su, bar za izvesno vreme, odložili nameravano otvaranje rudnika "belog metala". Ali, potreba za ovom sirovinom toliko raste da je cena tone dostigla 125.000 evra, dok se pre petnaestak godina mogla kupiti i za manje od 9.000 evra. Potraga za nalazištima "belog metala" poprima gotovo panične dimenzije širom globusa.

Hidrogenska bomba

Litijuma ima dosta u zemlji, često se mogu videti bele bobice u zemljištu golim okom. Međutim, ležišta u kojima je dovoljno za eksploataciju su mnogo ređa. Kako je veoma reaktivan, u prirodi se ne nalazi izolovan, već u obliku svojih soli, karbonata. Pronađen je 1817. godine, a bilo je potrebno više od veka da bi se elektrolizom izdvojio iz jedinjenja.

Dugo se smatrao beznačajnim, sa malo upotrebe u industriji keramike i stakla. Tek sredinom 20. veka u SAD-u je otvoren veći rudnik ovog elementa. Razlog je danas poprilično zaboravljen, bio je neophodan za dobijanje tricijuma, ključnog za proizvodnju hidrogenske bombe.

Promene nastaju u vreme sve ubrzanijeg prelaska na električne automobile. Mada je u međuvremenu otkrivena korisnost litijuma za neke lekove ili u proizvodnji automobilskih masti, oko 80 posto ovog metala koristi se za električne baterije, koje su nezamenjive. Godine 2008. u svetu je proizvedeno tek 27.000 tona najlakšeg metala, a cena po toni jedva je premašivala 9.000 evra.

Pretprošle godine globalna proizvodnja je nadmašila 100.000 tona, a cena bila 125.000 evra. Ipak, narudžbe se svakim danom višestruko uvećavaju. Procene su gotovo neverovatne, već će krajem ove decenije godišnje biti potrebno čak 1,7 miliona tona.

Mnogo kandidata

Razlog je jasan: nagli prelazak na električna vozila, posebno u Evropi, gde je plan da do 2035. prestane proizvodnja klasičnih automobila, dok se 15 sezona kasnije njima zabranjuje kretanje po putevima Starog kontinenta. Trenutno je u EU blizu 2,9 miliona e-vozila, dok se krajem decenije planira da samo po putevima Nemačke bude 15 miliona.

Naravno, ovako brza energetska transformacija podrazumeva i ogromno uvećanje potrošnje litijuma. Otuda mnoge države računaju da se uključe u aktuelan biznis rudarenja ovog lakog metala i njegove kasnije prerade, potom i u proizvodnju baterija, odnosno u završno sklapanje vozila.

Najveća pronađena ležišta litijuma, 55 odsto ukupnih svetskih, nalaze se u Latinskoj Americi, u trouglu Čilea, Bolivije i Argentine, oko 22 procenta je u Australiji i oko 15 odsto u Kini. Ostatak je raspršen po celom svetu, u Evropi ga u relativno značajnim količinama ima u Portugalu, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Finskoj i Srbiji. Sve ove zemlje najavile su ulazak u trenutno najaktuelniji biznis.

Odlaganje starta

Međutim, rudarenje i, još više, prerada kako bi se dobio čisti litijum, bar kada je reč o eksploataciji iz zemaljskih nalazišta, podrazumeva upotrebu sumporne kiseline. Posledice mogu biti veoma teške po okolinu, zemljište, vazduh, a najviše po najvažniji ljudski resurs - vodu. Još nije bilo lokacije u Evropi gde je najavljeno rudarenje litijuma, a da nije bilo i oštrih protesta lokalnog stanovništva i šire mreže ekoloških aktivista.

Finska je planirala da iz manjeg rudnika 600 kilometara severno od Helsinkija 2026. godine započne eksploataciju, no otpor zajednice odložio je start na neodređeno vreme. Još je veće nezadovoljstvo bilo u Portugaliji, gde se nalazi najveći evropski majdan ovog metala. Nemci se mnogo više uzdaju u nalazište "slanih litijumskih" vodnih ležišta u području gornjeg toka Rajne. Međutim, tu ih očekuje problem sličan onome sa kojim se suočavaju Čileanci sa sličnim ležištima.

Eksploatacija se zasniva na bušenju rupa kroz koje se voda bogata litijumom izvlači na površinu gde isparava, što traje i po osam-devet meseci. Posledice su neprekidno rastući manjak vode u nalazištu.

Nada u reciklažu

Pokušaj Francuza s takozvanim "zelenim načinom" pridobijanja litijuma bio je uspešan u smislu osvajanja tehnologije pridobijanja, ali je reč o preskupom postupku za industrijsku upotrebu. Velika su nadanja bila od takozvane natrijum-jonske baterije, odnosno od baterije s grafenima.

Vodeći svetski proizvođač CATL najavio je proizvodnju natrijumskih baterija za ovu godinu, ali je potom start više puta odlagan. Takođe je poznata kompanija GAC reklamirala proizvodnju baterija na grafenu, čije bi punjenje trajalo samo sedam minuta, a jačina omogućavala 800 kilometara vožnje. Međutim, lanjska izjava kompanije priznaje da će start biti odlagan na duže vreme.

Kako se sa druge strane sve intenzivnije radi na energetskoj transformaciji, čija je osnova prelazak putničkog saobraćaja na električni pogon, potražnja za litijumom strelovito raste. Belgija pokazuje da se dosta toga može postići afirmacijom reciklaže električnih baterija. Reč je o relativno novom proizvodu, pa nije bilo dovoljno starih baterija kako bi se razvila obnova istrošenih.

Političari na ispitu

No, za pet do deset godina biće stogova dotrajalih baterija, a do tada bi bilo dobro da se usavrši tehnologija reciklaže. Ključno je da se osmisli takav dizajn baterija da budu jednostavne za reciklažu, a po ceni koja je niža od proizvodnje nove baterije. Poslednje je uslov kako bi reciklaža zainteresovala investitore. U tom slučaju, između 40 i 75 odsto potražnje moglo bi da se zadovolji obnovom starih baterija, ističu belgijske procene.

Poslednjih godina pitanje baterija sve više zaokuplja Evropljane, pa su u Briselu pre tri godine litijum stavili na listu kritičnih sirovina, s rizikom nestašica predstojećih sezona. Predstoji temeljitiji preobražaj evropske ekonomije, posebno industrije. Biće to novi ispit i za aktuelnu evropsku političku garnituru koja je izgubila ugled u burnim dešavanjima na Starom kontinentu i koja više gleda šta rade SAD nego što se vodi interesima građana Evrope.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

električni automobili litijum

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

Balkan

16.02.2023 • 21:58

Litijum uskoro nece biti potreban za izradu baterija a inace dzaba i litijum kada nece biti dovoljno elektricne energije za te stvari koje bi se merile milijardama za izradu punionica ondnosno punilica na svakom parkingu, svi vide buducnost, wow elektricni automobili, a sta i kako puniti te baterije ko te pita, drugo ni to nije bas ekoloski ako cemo iskreno jer sta sa tim baterijama kada istekne njihov vek, pa mi ne vodimo racuna ni o obicnim beterijama, samo bacis u djubre ko te pita, bile neke kutije po prodavnicama sada ni toga nema bas smo pametni i napredni. Ziveli

2 2 0
Predrag

16.02.2023 • 15:58

Puste priče

Elektro automobili su veliki problem za običan svet ali i za turizam , privredu i ekologiju. Idemo redom, putovanje sa elektro automobilom je problem zbog male autonomije / značajno se smanjuje ako se vozi po makadamu i zemljanom putu/, put do Grčke trajaće duplo duže a za dalje destinacije se mora uzeti prenoćište. Zamislite jednu beogradsku ulicu ili ulicu ma kog grada u Srbiji, gde i kako instalirati punjače, to su investicije u stotinama milijatrdi za svaku zemlju. Znači turizam zamire a transport drumski takođe, povećava se vreme transporta roba što direktno utiče na cene proizvoda i usluga. Zamislite trasnspot kontejnera i roba od 30 tona po šleperu. Znači bolesni mozgovi plasniraju nešto što je suludo. A tek punjenje 1000 autobusa u Beogradu, odakle ta silna struja. Znači bolest mozgaaa. Da bi dobili toliko struje, ne pomažu alternativni izvori energije!

5 1 +4
Dudarim II

15.02.2023 • 13:40

Litijum je apsurd

Litijum će biti kao blue ray disc ili betamax kaseta, pojaviće se nešto bolje… mene više brine što prave automobile koji traju koliko i garancija… umesto da naprave automobil koji traje 40-50 godina kakve su i pravili 70-80tih oni prave kola koja traju 5 godina… umesto jednog automobila moraš da kupiš 7-8-9-10… i gde je tu ekologija…

24 11 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.