.jpg "Vučić iz Davosa: Jedina smo zemlja koja se odrekla litijuma, zamislite da Emirati odustanu od nafte")
Moda elektromobila dramatično povećava potražnju za litijumom
Po ulicama evropskih gradova sve su češći automobili na električni pogon.
Foto: Pixabay
I korisnici i proizvođači svesni su snažnog uticaja klasičnih vozila na emisiju ugljen-dioksida i posledično na sve ubrzanije povećanje temperature na zemlji. Energetska transformacija se doživljava kao neophodnost ako se želi zaustaviti preteće otopljavanje.
Ogromni novci i još veći napori stručnjaka bili su potrebni da se iznađe rešenje za koje je postignuto gotovo unisono mišljenje da je ekološki znatno prihvatljivije. Gotovo savršeno.
Ekološki trag
Međutim, izgleda da i automobili budućnosti imaju rđav ekološki trag. Ključna stvar u e-vozilima je baterija, a za sada su sve litijum-jonske. Nezamenjiva je i počiva na nizu svojstava litijuma koji nemaju drugi metali, posebno na velikoj provodljivosti struje i toplote. Veoma je velika, stoga je, iako je litijum najlakši metal na kugli zemaljskoj, teška, u proseku oko 400 kilograma. Naravno da su onda i e-vozila čak 40 odsto teža od automobila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Sa ekološke strane, sporno je rudarenje litijuma, možda čak i više nego potonja prerada. Prošle godine, protesti građana Srbije su, bar za izvesno vreme, odložili nameravano otvaranje rudnika "belog metala". Ali, potreba za ovom sirovinom toliko raste da je cena tone dostigla 125.000 evra, dok se pre petnaestak godina mogla kupiti i za manje od 9.000 evra. Potraga za nalazištima "belog metala" poprima gotovo panične dimenzije širom globusa.
Hidrogenska bomba
Litijuma ima dosta u zemlji, često se mogu videti bele bobice u zemljištu golim okom. Međutim, ležišta u kojima je dovoljno za eksploataciju su mnogo ređa. Kako je veoma reaktivan, u prirodi se ne nalazi izolovan, već u obliku svojih soli, karbonata. Pronađen je 1817. godine, a bilo je potrebno više od veka da bi se elektrolizom izdvojio iz jedinjenja.
Dugo se smatrao beznačajnim, sa malo upotrebe u industriji keramike i stakla. Tek sredinom 20. veka u SAD-u je otvoren veći rudnik ovog elementa. Razlog je danas poprilično zaboravljen, bio je neophodan za dobijanje tricijuma, ključnog za proizvodnju hidrogenske bombe.
Promene nastaju u vreme sve ubrzanijeg prelaska na električne automobile. Mada je u međuvremenu otkrivena korisnost litijuma za neke lekove ili u proizvodnji automobilskih masti, oko 80 posto ovog metala koristi se za električne baterije, koje su nezamenjive. Godine 2008. u svetu je proizvedeno tek 27.000 tona najlakšeg metala, a cena po toni jedva je premašivala 9.000 evra.
Pretprošle godine globalna proizvodnja je nadmašila 100.000 tona, a cena bila 125.000 evra. Ipak, narudžbe se svakim danom višestruko uvećavaju. Procene su gotovo neverovatne, već će krajem ove decenije godišnje biti potrebno čak 1,7 miliona tona.
Mnogo kandidata
Razlog je jasan: nagli prelazak na električna vozila, posebno u Evropi, gde je plan da do 2035. prestane proizvodnja klasičnih automobila, dok se 15 sezona kasnije njima zabranjuje kretanje po putevima Starog kontinenta. Trenutno je u EU blizu 2,9 miliona e-vozila, dok se krajem decenije planira da samo po putevima Nemačke bude 15 miliona.
Naravno, ovako brza energetska transformacija podrazumeva i ogromno uvećanje potrošnje litijuma. Otuda mnoge države računaju da se uključe u aktuelan biznis rudarenja ovog lakog metala i njegove kasnije prerade, potom i u proizvodnju baterija, odnosno u završno sklapanje vozila.
Najveća pronađena ležišta litijuma, 55 odsto ukupnih svetskih, nalaze se u Latinskoj Americi, u trouglu Čilea, Bolivije i Argentine, oko 22 procenta je u Australiji i oko 15 odsto u Kini. Ostatak je raspršen po celom svetu, u Evropi ga u relativno značajnim količinama ima u Portugalu, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Finskoj i Srbiji. Sve ove zemlje najavile su ulazak u trenutno najaktuelniji biznis.
Odlaganje starta
Međutim, rudarenje i, još više, prerada kako bi se dobio čisti litijum, bar kada je reč o eksploataciji iz zemaljskih nalazišta, podrazumeva upotrebu sumporne kiseline. Posledice mogu biti veoma teške po okolinu, zemljište, vazduh, a najviše po najvažniji ljudski resurs - vodu. Još nije bilo lokacije u Evropi gde je najavljeno rudarenje litijuma, a da nije bilo i oštrih protesta lokalnog stanovništva i šire mreže ekoloških aktivista.
Finska je planirala da iz manjeg rudnika 600 kilometara severno od Helsinkija 2026. godine započne eksploataciju, no otpor zajednice odložio je start na neodređeno vreme. Još je veće nezadovoljstvo bilo u Portugaliji, gde se nalazi najveći evropski majdan ovog metala. Nemci se mnogo više uzdaju u nalazište "slanih litijumskih" vodnih ležišta u području gornjeg toka Rajne. Međutim, tu ih očekuje problem sličan onome sa kojim se suočavaju Čileanci sa sličnim ležištima.
Eksploatacija se zasniva na bušenju rupa kroz koje se voda bogata litijumom izvlači na površinu gde isparava, što traje i po osam-devet meseci. Posledice su neprekidno rastući manjak vode u nalazištu.
Pročitaj još
Nada u reciklažu
Pokušaj Francuza s takozvanim "zelenim načinom" pridobijanja litijuma bio je uspešan u smislu osvajanja tehnologije pridobijanja, ali je reč o preskupom postupku za industrijsku upotrebu. Velika su nadanja bila od takozvane natrijum-jonske baterije, odnosno od baterije s grafenima.
Vodeći svetski proizvođač CATL najavio je proizvodnju natrijumskih baterija za ovu godinu, ali je potom start više puta odlagan. Takođe je poznata kompanija GAC reklamirala proizvodnju baterija na grafenu, čije bi punjenje trajalo samo sedam minuta, a jačina omogućavala 800 kilometara vožnje. Međutim, lanjska izjava kompanije priznaje da će start biti odlagan na duže vreme.
Kako se sa druge strane sve intenzivnije radi na energetskoj transformaciji, čija je osnova prelazak putničkog saobraćaja na električni pogon, potražnja za litijumom strelovito raste. Belgija pokazuje da se dosta toga može postići afirmacijom reciklaže električnih baterija. Reč je o relativno novom proizvodu, pa nije bilo dovoljno starih baterija kako bi se razvila obnova istrošenih.
Političari na ispitu
No, za pet do deset godina biće stogova dotrajalih baterija, a do tada bi bilo dobro da se usavrši tehnologija reciklaže. Ključno je da se osmisli takav dizajn baterija da budu jednostavne za reciklažu, a po ceni koja je niža od proizvodnje nove baterije. Poslednje je uslov kako bi reciklaža zainteresovala investitore. U tom slučaju, između 40 i 75 odsto potražnje moglo bi da se zadovolji obnovom starih baterija, ističu belgijske procene.
Poslednjih godina pitanje baterija sve više zaokuplja Evropljane, pa su u Briselu pre tri godine litijum stavili na listu kritičnih sirovina, s rizikom nestašica predstojećih sezona. Predstoji temeljitiji preobražaj evropske ekonomije, posebno industrije. Biće to novi ispit i za aktuelnu evropsku političku garnituru koja je izgubila ugled u burnim dešavanjima na Starom kontinentu i koja više gleda šta rade SAD nego što se vodi interesima građana Evrope.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
0
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
0
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
13
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
13
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
13
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
8
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
16
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
2
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
32
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sve manje radnih mesta - za ljude
20.03.2026.•
4
Ovih dana "Folksvagen" je šokirao ceo svet, posebno Nemačku.
Komentari 10
Balkan
Predrag
Dudarim II
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar