.jpg "Brnabić o javnim preduzećima: Bez restrukturiranja i tržišnog načina poslovanja, to je rupa bez dna")
Umesto da smo izvozom struje zaradili milijardu, potrošili smo gotovo dve na uvoz
Početkom marta iz Elektroprivrede Srbije je stigla radosna vest - struja se svakodnevno izvozi već duže vreme.
Foto: 021.rs
Precizirano je da je tokom februara EPS plasmanom struje na međunarodno tržište zaradio 20,3 miliona evra više nego što je utrošio na uvoz. Dakle, zaradio je izvozeći struju u zimskom mesecu što se izuzetno retko događalo čak i u najboljim vremenima srpske energetike.
Zimski izvoz
Može se primetiti da je februar bio blag. Samo je u prvih i poslednjih sedam dana ličio na zimski mesec i to u blagom izdanju. Veći deo meseca prilike su bile kao u aprilu, kada grejanje minimalno funkcioniše i to samo u prvoj polovini meseca. Kako je i januar bio neobično blag, ispada da je ovogodišnja zima u celosti bila benigno.
Zli jezici bi rekli kako je potrošnja struje značajno smanjena jer za dogrevanje stanova grejalicama praktično i nije bilo potrebe, te je električne energije preostalo za izvoz. I to u periodu kada je struja na evropskom tržištu još uvek skupa. Možda ove tople zime megavat ne košta 580 evra kao u ovo doba lane, ali i dalje se može prodati po sasvim pristojnoj ceni.
Međutim, struje ne bilo ni za domaće potrebe da u EPS-u nisu sanirali posledice grubog tehnološkog incidenta u Obrenovcu od 11. decembra 2021. godine. Tokom februara i prvih dana marta proizvodili su po 120 miliona kilovata dnevno. Kako je potrošnja kao u proleće, i te kako ima prostora za izvoz.
Manjak u Evropi
Nasuprot tome, Evropa je u manjku sa strujom, čak i ove blage zime. Reč je o posledicama nedovoljno pripremljene i poprilično zbrzane transformacije sa fosilnih na obnovljive izvore energije. Da nevolja bude veća, tokom cele prošle sezone, do sredine decembra, i hidrologija je bila nezapamćeno loša. Nivo Dunava kod Đerdapa nije bio niži 32 godine unazad, slično je na celom kontinentu. Čak je i Norveška, veliki izvoznik struje poreklom iz brojnih hidrolektrana, bila u problemima i u pojedinim periodima ograničavala potrošnju.
Možda je najveći razlog za nedostatak struje na Starom kontinentu nevolje sa većim brojem nuklearki u Francuskoj, te je više od polovine, tačnije 38 ovih proizvođača električne energije stavljeno van pogona, kako bi se popravile manjkavosti uočene posle pola veka rada. Tako je zemlja koja je u Evropi uvek pokrivala manjak struje drugih država i sama postala uvoznik. Sukobi u Ukrajini su doveli do znatnog umanjenja struje kojima raspolaže vlada u Kijevu, pa su drastično umanjeni izvozni kapaciteti ove nesrećne države. A upravo je Ukrajina bila najveći izvoznik struje u Evropsku uniju.
Zapostavljeni otkopi
Evropa se našla u kontinuiranom zimskom manjku struje, svi su izgledi da električne energije neće biti dovoljno ni leti kada rashladni sistemi budu intenzivno radili. Posledica je naglo narasla potražnja za strujom na evropskom tržištu. Podsetimo se, do pre dvadesetak meseci struja se na berzama u Lajpcigu ili Budimpešti povremeno mogla kupiti i za 65-70 evra po megavatu, dva do četiri puta niže nego što su cene u evropskim državama. Danas su nekoliko puta više, pa je izvoz struje postao izrazito profitan biznis.
Lepo je da su inženjeri i električari u Obrenovcu doveli dve najveće srpske elektrane, TENT A i TENT B, u pristojno radno stanje. Pokazali su visok stepen stručnosti. Sada obe energane imaju poteškoća samo oko nabavke dovoljne količine kvalitetnog uglja. Reč je o posledicama dugogodišnjeg zapostavljanja rada na otkrivkama uglja u Kolubarskom basenu i kašnjenja u otvaranju novih polja sa kojih se ogromnim bagerima kopa ugalj.
Rešenje ovog pitanja zahteva duže vreme, najmanje tri godine. Dotle će kapacitet domaće proizvodnje struje biti niži od tehnoloških mogućnosti. Slikovito kazano, narednih nekoliko zima teško da ćemo zimi dnevno proizvoditi više od 120 miliona kilovata struje mada su nam tehnološke mogućnosti veće bar za dvadesetak i pet miliona.
Svakodnevni izvoz struje iz Srbije
Ali, osim po ugodnoj martovskoj vesti, EPS pamtimo po prošlogodišnjem uvozu struje na koji smo tokom prvih 11 meseci izdvojili 1,6 milijardi evra. Prethodne godine u ove svrhe je utrošeno 475 miliona, od kojih 280 miliona tokom novembra i decembra 2021, uglavnom zbog vanrednih nedaća u domaćoj elektroprivredi. Praktično, na uvoz struje, prvenstveno zbog problematične poslovne politike tadašnjeg rukovodstva EPS-a, Srbija je izdvojila 1,9 milijardi evra. Da je u radu najveće ovdašnje kompanije bilo više struke ovaj novac se mogao plasirati u druge namene.
Međutim, nije u pitanju samo nepotrebni gubitak gotovo dve milijardi. Izgubili smo i mogućnost da tokom cele prošle godine sasvim lepo zarađujemo od izvoza struje. Upravo je ovogodišnji februar mesec primer da čak i ozbiljno uzdrman EPS još uvek ima izvozni potencijal. Samo kada se radi stručno i u interesu kompanije i države Srbije.
Pročitaj još
Jesu li stručnjaci "poludeli"
Kako je unazad 18 meseci cena struje na evropskom tržištu bila odlična, u ne kratkim periodima i ekstremno visoka, do 700 evra po megavatu, svako ko je izvozio zarađivao je enormno. Oni koji su bili u prilici izvoziti mnogo, zaradili su koliko ranije nisu ni sanjali. Dok su drugi izvozom struje zarađivali, mi, decenijama sa ne baš malim viškom proizvodnih mogućnosti, davali smo novac na uvoz.
Analize pokazuju da bi lane dnevni višak struje iznosio između deset i trideset miliona kilovata, naravno pod uslovom da je EPS bio na uobičajenom tehnološkom nivou. Samo dvadesetak zimskih dana u prošlogodišnjem januaru i februaru možda izvoza ne bi bilo. Ove neobično tople zime, pak, izvozilo bi se još i više. Koliko bi se pri tome prihodovalo nije jednostavno reći.
Cene su divljale, dnevno su oscilirale ponekad i u rasponu od 230 do 560 evra po megavatu. Prihod i zarada zavisili bi i od umeća i veštine u prodaji. Izvesno bili bi vanredno visoki, takve su okolnosti. Nisu retki stručnjaci koji procenjuju da smo izvozom struje unazad 15 meseci mogli prihodovati i do 1,2 milijarde evra. Nisu "poludeli", ima onih koji smatraju da je priliv mogao biti još i veći. A Srbija je utrošila gotovo dve milijarde na uvoz...
Stranačka pripadnost
Zašto se dogodio ovaj apsurd? Tehnološki incident je u najvećoj meri bio posledica loše poslovne politike u dužem periodu, na šta je u samoj Elektroprivredi Srbije bilo stručno obrazloženih primedbi još od 2017. godine. Ipak, bivši direktor, kome se od starta javno osporavala stručna kompetentnost za čelnu poziciju, opstajao je. Ne samo na visokoj poziciji, već i u problematičnom vođenju preduzeća.
Pokazalo se da je i u ovom slučaju lojalnost stranci na vlasti bila jači argument ne samo od argumentovane kritike stručnjaka, već i od (loših) poslovnih rezultata.
To je osovni razlog zašto Srbija, neveliki ali decenijama kontinuirani izvoznik struje, nije iskoristila rajski period ekstremno visoke cene električne energije na evropskom tržištu. Umesto da izvozom struje zaradi 1,2 miljarde evra, Srbija je za uvoz struje utrošila dve milijarde. Katastrofa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
0
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
2
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
3
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
7
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
8
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
18
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
5
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
15
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Komentari 11
Realista
Pićuka
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar