Er Srbija u potrazi za novim strateškim partnerom - od Abu Dabija do Dohe

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

22.03.2023.

09:53

Prilikom nedavne posete Dohi Aleksandar Vučić je predložio tamošnjim šeicima, vlasnicima Katar Ervejza, da vide kakve su mogućnosti da njihova avikompanija uđe u poslovnu saradnju sa Er Srbijom.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Er Srbija u potrazi za novim strateškim partnerom - od Abu Dabija do Dohe

Foto: 021.rs

Ovim je srpski predsednik zaobilazno obavestio javnost da se dosadašnje partnerstvo domaćeg avioprevoznika sa Er Etihad gasi.

Pandemija ubrzala kraj

Kraj se odavno nazirao pošto se već prvih godina saradnje pokazalo da je kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata poprilično kiksnula kada se orijentisala na razvoj jeftinom kupovinom kompanija sa dobrim potencijalnim tržištem, ali i sa trenutnim poslovnim poteškoćama. Nije uspela da ih vrati na stazu uspeha, pa su Er Berlin, Al Italija i još nekoliko nekada zvučnih imena proteklih godina morala da potraže nov oslonac.

Emirati su zabeležili popriličan gubitak, vlasnici su smenili upravni tim cele kompanije, a novi definisali drugačiju poslovnu politiku, u okviru koje je došlo i do pada zainteresovanosti za saradnju sa srpskom firmom.

Pandemija je, svakako, dodatno ubrzala kraj. Videlo se to još krajem 2020. godine kada je država Srbija gubitke svoje letačke kompanije pokrila sa 100 miliona evra. Manjinski partner (49 odsto) Etihad nije želeo da srazmerno vlasništvu uđe u dokapitalizaciju, pa je država Srbija udeo sa 51 povećala na 82 odsto. Pre dve godine, Srbija je sa 15,5 miliona ponovo pokrivala gubitke, Emirati nisu, pa je udeo u vlasništvu narastao na 83,6 odsto.

Sedmi let za Njujork

Mada se posledice globalne zaraze i rata u Ukrajini, još itekako osećaju na aviotržištu, lane je Er Srbija, u kojoj je došlo do promene upravljačkog tima, ostvarila 21 miliona evra profita, bez dinara državne pomoći. Valja se podsetiti da je kompanija imala minimalan profit i u dve predpandemijske sezone. Pitanje jesu li ove sića zarade dovoljne da pokriju troškove koje je Srbija imala prvih godina saradnje nekadašnjeg JAT-a sa partnerom iz UAE. Prvo je morala da uplati 100 miliona dolara za minimalno većinsko suvlasništvo, potom u tri navrata od arapskog suvlasnika da podiže ukupno oko 160 miliona evra kredita uz kamatu od 6,5 odsto, mada je tih godina bilo moguće naći novac i za upola nižu cenu.

Ipak, nesporno da su zaposleni u Er Srbija mogli kroz dosadašnje partnerstvo a dosta unaprede poslovno znanje. Pokazatelji su ohrabrujući. Firma sada leti za 90 gradova, ove sezone će uvesti još dvadesetak direktnih letova, od kojih je, možda, najzanimljivija linija za Kinu. Er Srbija tokom cele godine koristi 19 aviona, dok leti iznajmljuje još najmanje osam. Oseća se nedostatak letelica za dugolinijski saobraćaj, pre svega kako bi se obnovila linija za Čikago, ali i uveo sedmi nedeljni let iz Beograda za Njujork.

Profit, ali skroman

Kada se izuzmu pandemijske sezone, poslovanje Er Srbije je pozitivno, ali zarada je skromna, nedovoljna za širenje mreže i pariranje konkurenciji. Stoga se država Srbija, kroz nedavne reči predsednika, odlučila da traži novog partnera. Zapravo, 1. februara Er Srbija je već ugovorila sa Katar Ervejzom takozvan šer kod aranžman, što znači da će prodavati karte za Katarove letove iz Dohe na 40 odredišta za koje nema svoje direktne letove. Među njima su Melburn, Pert, Brizbejn, Singapur, Hongkong, Najrobi, pa će ubuduće putnik iz Beograda moći jednom kartom prvo putovati do Dohe, potom novim letom do Melburna.

Takođe, putnik iz Hongkonga će kupujući samo jednu kartu moći stići do, recimo, Podgorice. Prvo će Katarovim letovima iz svog grada stići u Dohu, zatim u Beograd, potom na krilima Er Srbije uputiti se u glavni grad najmanje države na Balkanu. Kasnije, Er Srbija će na isti način i oslanjajući se na istog partnerta omogućiti letove za još petnaestak destinacija, među njima i Johanesburg.

Manji se oslanjaju na veće

Nekadašnji JAT je u najboljim danima leteo do 70 odredišta, ali su dominirale duge linije za koje je i posedovao pet aviona DC 10. Posebno se bili profitni letovi za Libiju i Irak. Danas, i pored nekoliko međukontinentalnih relacija, gro letova su u Evropi, odnosno u okruženju.

Prilike su se promenile, naročito od 9. septembra 2001. godine. Međukontinentalne linije sada uglavnom drže najveće svetske kompanije. Manje se, svuda u svetu, vezuju za veće i pokušavaju da na sopstvene lokalne relacije dovedu putnike sa međukontinetalnih letova, posebno one kojima krajnji cilj nije mesto u kome su napustili dugolinijski let.

Što se tiče relacija za Irak i Libiju zasnivale su se na dobrim odnosima nekadašnje Jugoslavije sa ovim državama i izvođenju velikih građevinskih radova jugoslovenskih firmi kako u Iraku, tako i u Libiji. Komunikacija između jugoradnika i domovine se održavala aviosaobraćajem, obično sa dve linije nedeljno. Kako većina evropskih država nije imala direktnu vezu ni sa Libijom, ni sa Irakom, njihovi stanovnici su se za obe relacije koristili letovima iz Beograda.

Ograničen uticaj države

Danas je situacija drugačija. Iz najvećih evropskih gradova leti se za obe države, dok srpski građevinci danas teško uspevaju da se izbore za poslove i na domaćem terenu. Od radova u inostranstvu jedva da je ponešto preostalo. Stoga i putovanja za Irak i Libiju nisu više zanimljivi ni žiteljima Srbije. Iz Beograda se retko leti za ova odredišta. Vremena su drugačija i Er Srbija treba da se prilagođava novim okolnostima.

Tu su i pravila Evropske unije kojih se, ako žele da lete ka gradovima na Starom kontinentu, moraju pridržavati i aviokompanije sa sedištem izvan evropske zajednice. Jedno od važnijih je da se eventualna državna pomoć mora vratiti do unapred definisanog roka. Ovim pravilom je ograničena mogućnost da se širenje mreže letenja razvija pomoću državnog novca. Aviokompanija mora ili iz poslovanja da generiše novac za razvoj ili da se oslanja na bankarske kredite.

Narudžba 144 nova aviona

Kako Er Srbija minimalno profitira, a ne želi da u vreme kada vanredni događaji poput pandemije ili rata u Ukrajini još uvek umnogome kreiraju situaciju u vazdušnom saobraćaju, ne preostaje ništa drugo nego mrežu linija razvijati oslanjanjem na velike i pouzdane prevoznike. Mada je osnovan tek pre 20 godina Katar Ervejz je jedan od traženijih za partnerstvo.

Leti na 190 relacija, u vlasništvu ima 84 aviona, "Erbasovih" i "Boingovih", a od oba proizvođača je kupovao dugolinijske, srednjelinijske i letelice za kraće relacije. Prosek starosti aviona je pet godina, naručio je i 144 nova, trećinu za teretni saobraćaj. Ima veliku prednost u povoljnoj geografskoj poziciji zemlje, pošto se u Dohi prizemljuju avioni iz Evrope i Afrike, a sa krajnjim destinacijama u Kini, na istoku Azije ili u Australiji.

Nesporno da je Katar ervejz poželjan partner i za srpskpg prevoznika bi bilo veoma dobro da za oslonac ima takvu kompaniju. Sa druge strane, ni ovdašnja firma nije praznih ruku, najbolja je u regiji a u Srbiji postoji i poprilično prometan aerodrom. Dobro je što partnera traži kada posluje profitno, dok je broj putnika lane povećan na 2,72 miliona, tek 2,8 odsto manje od rekordne predpandemijske 2019 godine. Uz dobrog strateškog partnera, srpska aviokompanija bi imala velike mogućnosti za dalji razvoj.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Er Srbija

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Куп је битан

24.03.2023 • 20:48

Србији не треба национална ваздухопловна компанија која ће бити буре без дна. Зар није боље да београдски аеродром постане база нискотарифним компанијама?

0 3 -3
Biljana

24.03.2023 • 08:38

Laž

Svi koji su od početka osnivanja Er Srbijr znaju koliko je Etihad uništio finansijski ovu kompaniju. Er Srbija najbolje posluje sama, eventualno partnerstvo sa Turkish airlines bi bilo dobro.

3 2 +1
Milica

23.03.2023 • 01:04

Da li će ih i Katar usrećiti platom od 400 EUR koju neće povećati i narednih 10 godina? Sa Etihadom je bilo tako - ni jedna povišica!

9 7 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.