Er Srbija u potrazi za novim strateškim partnerom - od Abu Dabija do Dohe
Prilikom nedavne posete Dohi Aleksandar Vučić je predložio tamošnjim šeicima, vlasnicima Katar Ervejza, da vide kakve su mogućnosti da njihova avikompanija uđe u poslovnu saradnju sa Er Srbijom.
Foto: 021.rs
Ovim je srpski predsednik zaobilazno obavestio javnost da se dosadašnje partnerstvo domaćeg avioprevoznika sa Er Etihad gasi.
Pandemija ubrzala kraj
Kraj se odavno nazirao pošto se već prvih godina saradnje pokazalo da je kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata poprilično kiksnula kada se orijentisala na razvoj jeftinom kupovinom kompanija sa dobrim potencijalnim tržištem, ali i sa trenutnim poslovnim poteškoćama. Nije uspela da ih vrati na stazu uspeha, pa su Er Berlin, Al Italija i još nekoliko nekada zvučnih imena proteklih godina morala da potraže nov oslonac.
Emirati su zabeležili popriličan gubitak, vlasnici su smenili upravni tim cele kompanije, a novi definisali drugačiju poslovnu politiku, u okviru koje je došlo i do pada zainteresovanosti za saradnju sa srpskom firmom.
Pandemija je, svakako, dodatno ubrzala kraj. Videlo se to još krajem 2020. godine kada je država Srbija gubitke svoje letačke kompanije pokrila sa 100 miliona evra. Manjinski partner (49 odsto) Etihad nije želeo da srazmerno vlasništvu uđe u dokapitalizaciju, pa je država Srbija udeo sa 51 povećala na 82 odsto. Pre dve godine, Srbija je sa 15,5 miliona ponovo pokrivala gubitke, Emirati nisu, pa je udeo u vlasništvu narastao na 83,6 odsto.
Sedmi let za Njujork
Mada se posledice globalne zaraze i rata u Ukrajini, još itekako osećaju na aviotržištu, lane je Er Srbija, u kojoj je došlo do promene upravljačkog tima, ostvarila 21 miliona evra profita, bez dinara državne pomoći. Valja se podsetiti da je kompanija imala minimalan profit i u dve predpandemijske sezone. Pitanje jesu li ove sića zarade dovoljne da pokriju troškove koje je Srbija imala prvih godina saradnje nekadašnjeg JAT-a sa partnerom iz UAE. Prvo je morala da uplati 100 miliona dolara za minimalno većinsko suvlasništvo, potom u tri navrata od arapskog suvlasnika da podiže ukupno oko 160 miliona evra kredita uz kamatu od 6,5 odsto, mada je tih godina bilo moguće naći novac i za upola nižu cenu.
Ipak, nesporno da su zaposleni u Er Srbija mogli kroz dosadašnje partnerstvo a dosta unaprede poslovno znanje. Pokazatelji su ohrabrujući. Firma sada leti za 90 gradova, ove sezone će uvesti još dvadesetak direktnih letova, od kojih je, možda, najzanimljivija linija za Kinu. Er Srbija tokom cele godine koristi 19 aviona, dok leti iznajmljuje još najmanje osam. Oseća se nedostatak letelica za dugolinijski saobraćaj, pre svega kako bi se obnovila linija za Čikago, ali i uveo sedmi nedeljni let iz Beograda za Njujork.
Profit, ali skroman
Kada se izuzmu pandemijske sezone, poslovanje Er Srbije je pozitivno, ali zarada je skromna, nedovoljna za širenje mreže i pariranje konkurenciji. Stoga se država Srbija, kroz nedavne reči predsednika, odlučila da traži novog partnera. Zapravo, 1. februara Er Srbija je već ugovorila sa Katar Ervejzom takozvan šer kod aranžman, što znači da će prodavati karte za Katarove letove iz Dohe na 40 odredišta za koje nema svoje direktne letove. Među njima su Melburn, Pert, Brizbejn, Singapur, Hongkong, Najrobi, pa će ubuduće putnik iz Beograda moći jednom kartom prvo putovati do Dohe, potom novim letom do Melburna.
Takođe, putnik iz Hongkonga će kupujući samo jednu kartu moći stići do, recimo, Podgorice. Prvo će Katarovim letovima iz svog grada stići u Dohu, zatim u Beograd, potom na krilima Er Srbije uputiti se u glavni grad najmanje države na Balkanu. Kasnije, Er Srbija će na isti način i oslanjajući se na istog partnerta omogućiti letove za još petnaestak destinacija, među njima i Johanesburg.
Manji se oslanjaju na veće
Nekadašnji JAT je u najboljim danima leteo do 70 odredišta, ali su dominirale duge linije za koje je i posedovao pet aviona DC 10. Posebno se bili profitni letovi za Libiju i Irak. Danas, i pored nekoliko međukontinentalnih relacija, gro letova su u Evropi, odnosno u okruženju.
Prilike su se promenile, naročito od 9. septembra 2001. godine. Međukontinentalne linije sada uglavnom drže najveće svetske kompanije. Manje se, svuda u svetu, vezuju za veće i pokušavaju da na sopstvene lokalne relacije dovedu putnike sa međukontinetalnih letova, posebno one kojima krajnji cilj nije mesto u kome su napustili dugolinijski let.
Što se tiče relacija za Irak i Libiju zasnivale su se na dobrim odnosima nekadašnje Jugoslavije sa ovim državama i izvođenju velikih građevinskih radova jugoslovenskih firmi kako u Iraku, tako i u Libiji. Komunikacija između jugoradnika i domovine se održavala aviosaobraćajem, obično sa dve linije nedeljno. Kako većina evropskih država nije imala direktnu vezu ni sa Libijom, ni sa Irakom, njihovi stanovnici su se za obe relacije koristili letovima iz Beograda.
Pročitaj još
Ograničen uticaj države
Danas je situacija drugačija. Iz najvećih evropskih gradova leti se za obe države, dok srpski građevinci danas teško uspevaju da se izbore za poslove i na domaćem terenu. Od radova u inostranstvu jedva da je ponešto preostalo. Stoga i putovanja za Irak i Libiju nisu više zanimljivi ni žiteljima Srbije. Iz Beograda se retko leti za ova odredišta. Vremena su drugačija i Er Srbija treba da se prilagođava novim okolnostima.
Tu su i pravila Evropske unije kojih se, ako žele da lete ka gradovima na Starom kontinentu, moraju pridržavati i aviokompanije sa sedištem izvan evropske zajednice. Jedno od važnijih je da se eventualna državna pomoć mora vratiti do unapred definisanog roka. Ovim pravilom je ograničena mogućnost da se širenje mreže letenja razvija pomoću državnog novca. Aviokompanija mora ili iz poslovanja da generiše novac za razvoj ili da se oslanja na bankarske kredite.
Narudžba 144 nova aviona
Kako Er Srbija minimalno profitira, a ne želi da u vreme kada vanredni događaji poput pandemije ili rata u Ukrajini još uvek umnogome kreiraju situaciju u vazdušnom saobraćaju, ne preostaje ništa drugo nego mrežu linija razvijati oslanjanjem na velike i pouzdane prevoznike. Mada je osnovan tek pre 20 godina Katar Ervejz je jedan od traženijih za partnerstvo.
Leti na 190 relacija, u vlasništvu ima 84 aviona, "Erbasovih" i "Boingovih", a od oba proizvođača je kupovao dugolinijske, srednjelinijske i letelice za kraće relacije. Prosek starosti aviona je pet godina, naručio je i 144 nova, trećinu za teretni saobraćaj. Ima veliku prednost u povoljnoj geografskoj poziciji zemlje, pošto se u Dohi prizemljuju avioni iz Evrope i Afrike, a sa krajnjim destinacijama u Kini, na istoku Azije ili u Australiji.
Nesporno da je Katar ervejz poželjan partner i za srpskpg prevoznika bi bilo veoma dobro da za oslonac ima takvu kompaniju. Sa druge strane, ni ovdašnja firma nije praznih ruku, najbolja je u regiji a u Srbiji postoji i poprilično prometan aerodrom. Dobro je što partnera traži kada posluje profitno, dok je broj putnika lane povećan na 2,72 miliona, tek 2,8 odsto manje od rekordne predpandemijske 2019 godine. Uz dobrog strateškog partnera, srpska aviokompanija bi imala velike mogućnosti za dalji razvoj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
2
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
19
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
14
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
9
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
18
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
2
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Bajatović: Novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno 26. ili 27.marta
20.03.2026.•
4
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom verovatno biti postignut 26. ili 27. marta i potpisan na šest meseci.
Mađarski portal: MOL i Gaspromnjeft bi do 31. marta trebalo da potpišu ugovor o NIS-u
20.03.2026.•
2
Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft, prema pisanju mađarskog portala Origo, trebalo bi do 31. marta da potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Vučić: Smanjićemo akcize za još 40 odsto
20.03.2026.•
32
Akcize na naftu biće smanjene za još 40 odsto, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Komentari 7
Куп је битан
Biljana
Milica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar