Kada će cena neuvođenja sankcija Rusiji postati prevelika za Srbiju?
Nakon što je ministar Basta zatražio izjašnjavanje o sankcijama Rusiji zbog cene koja se plaća, u Privrednoj komori navode da bi pogoršanje odnosa sa EU zbog neuvođenja sankcija moglo skupo da košta.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za Euronews Srbija kaže da do sada nije bilo povlačenja ulagača iz Srbije, niti ima najava povlačenja postojećih investicija. On je istakao da je teško oceniti koliko je Srbiju do sada koštalo neuvođenje sankcija Rusiji, ali je napomenuo da postoji mogućnost da je taj politički stav uticao potencijalno na pad direktnih stranih investicija iz Evropske unije.
"Mi prema podacima za 2022. odnosno za prvih devet meseci, vidimo značajan pad investicija iz EU, od gotovo 33 procenta, dok su značajno porasle investicije iz Kine, gotov 67 procenata, pa smo zbog toga imali ukupan rast investicija", naveo je Stanić.
On je rekao da je, međutim, teško odvojiti koliko je na pad udela stranih direktnih investicija iz EU uticalo neuvođenje sankcija Rusiji, a koliko aktuelna kriza u Evropi i usporavanje privredne aktivnosti.
"Činjenica je da je EU značajno usporila u 2022. godini i to usporavanje se nastavlja i u ovoj godini. Ne želim da navodim ni zemlje, ni strane investitore, ali ima onih koji ističu zabrinutost u pogledu razvijanja političke situacije u Srbiji, koja je povezana i sa ovom geopolitičkom krizom. Ima naslova i u domaćim i stranim medijima, u kojima je vrlo malo informacija i uslovno rečeno mogu biti emotivno obojeni i onda ti investitori imaju pogrešnu sliku o stanju u Srbiji. Oni ne ulaze duboko u analizu koliko ti naslovi imaju veze sa realnošću i ne ulaze duboko u podatke koje naše institucije objavljuju i to može da predstavlja problem u budućnosti, da ljudi koji su investirali ili su planirali proširenje investicija, da sada uspore donošenje odluka, jer žele da vdie kakav će biti razvoj cele političke situacije", ukazao je Stanić.
On je rekao da bi eventualno uviđenje sankcija Rusiji, u pogledu zavisnosti snabdevanja energentima, pre svega prirodnim gasom, najviše osetili oni sektori koji su veliki potrošači energije, kao što su metalska i hemijska industrija, koje su upravo i nosioci našeg izvoza.
Najveći izvoznici u EU zapošljavaju 370.000 ljudi
Stanić ističe da, pored toga što Srbija gotovo dve trećine trgovinske razmene ima sa tržištem EU, treba imati u vidu i samu geografsku poziciju.
"S obzirom da je naše tržište i ceo Zapadni Balkan okružen članicama EU, i samo to pogoršanje određenih ekonomskih odnosa koji bi kao posledicu moglo imati indirektne sankcije bi svakako uticalo na privredu, ne samo onih koji izvoze na tržište EU nego i onih koji dopremaju robu sa drugih tržišta, ali koja mora preći preko granica članica EU", izjavio je Stanić.
On je naveo da kompanije koje izvoze više od 50 odsto svojih proizvoda na tržište EU zapošljavaju oko 370.000 ljudi u Srbiji i da je anketa PKS pokazala da bi eventualne sankcije EU izazvale posledice i na njihove prihode i na njihovu mogućnost investicija, a svakako u krajnjoj meri i na samu zaposlenost u tim kompanijama.
Podsetio je da je Srbija imala značajan rast spoljno-trgovinske razmene sa EU u protekloj godini. Od ukupnog izvoza Srbije, 64 odsto robe je otišlo na tržište Evropske unije. Kada govorimo o uslugama, i dodamo SAD i Veliku Britaniju, gotovo 70 odsto usluga se izvozilo na ta tržišta.
Problemi u transportu za Rusiju
Poljoprivredni analitičar Goran Đaković smatra da generalno domaća poljoprivreda ne trpi veliku štetu što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali kaže da izvoznici već duže vreme imaju problem sa transportom proizvoda u Rusku Federaciju. Na udaru su najviše hladnjačari koji izvoze jabuke, jagode i višnje, a Đaković kaže da značajan udeo u izvozu u Rusiju ima i hrana za kućne ljubimce.
"Ti proizvodi su sada značajno skuplji. Jedna mlekara isporučuje četiri puta manje sireva u Rusku Federaciju, a s druge strane oni naplaćuju svoju robu avansno, 20 dana pre isporuke. Nekada su, na primer, isporučivali četiri kamiona mesečno, a sada je to jedan do dva. Ljudi se dovijaju i postoje ogromni problemi i sve je to na mišiće, da li ćemo ići preko Litvanije, Belorusije ili Ukrajine. Mislim da su svi već davno počeli da traže nova tržišta, naročito za jabuke, koje su maltene naš glavni izvozni proizvod u Rusku Federaciju, jer je godišnja vrednost njihovog izvoza oko 100 miliona evra", kaže Đaković za Euronews Srbija.
On je ukazao i da Rusija "jako lepo sarađuje sa Turskom, koja je isto tako značajan faktor u poljoprivrednoj proizvodnji u svetu" i da se na njihovom tržištu snabdeva voćem i dodao da Srbija mora da traži svoje tržište i na drugim mestima, kao što su Indija, Egipat ili Indonezija.
Đaković je rekao da Srbija ima dovoljne količine i kvalitet poljoprivrednih proizvoda za druga tržišta i da je potrebno da sarađujemo i sa EU da bismo dobili dozvole za izvoz pilećeg mesa i jaja, jer "taj sektor kaska u mestu".
"Sankcije bi najviše osetili izvoznici jabuka, ali bi država mogla da interveniše tako što bi im pružila pomoć za izvoz, ali i što bi radila na popularizaciji konzumacije jabuka na domaćem tržištu", rekao je Đaković.
Pročitaj još
Podsetimo, ministar privrede Rade Basta zatražio je da se Vlada Srbije hitno izjasni o uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
"Naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija. Ekonomija je ključna za Srbiju i zato kao ministar privrede ukazujem da i pored teške spoljnopolitičke situacije moramo da sačuvamo privredni rast i da se borimo da naši građani bolje žive. Srbija ima svoju ozbiljnu, odgovornu i samostalnu politiku i nastaviće da štiti svoje građane", naveo je Basta.
I ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija ostavila otvorenu mogućnost da odluka o uvođenju sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu bude promenjena, ako srpska privreda i građani počnu da trpe nepopravljivu štetu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
23
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
19
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Komentari 41
Limanac
M
Перун
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar