Politika menja energetsku mapu Evrope
Poslednjih nedelja u Briselu se zadovoljno smeškaju, cene na evropskom tržištu električne energije su rekordno niske.
Foto: Pixabay
Povremeno su i "negativne", odnosno proizvođači i pojedine države ne znaju šta će sa viškovima struje, pa velike industrijske potrošače podstiču da povećaju potrošnju kako bi se rešili balasta. Istovremeno, kupcima iz inostranstva se plaća samo da iz evropskog električnog sistema povuku ono što pretekne.
Treba odmah reći da sitan potrošač iz EU nema baš nikakvu korist od iznenadne jeftinoće - cena za široku potrošnju je ostala na istom nivou i kreće se između 14 i 35 evrocenti po kilovat-satu. Podsetimo, u Srbiji je, u proseku, oko 8,5 evrocenti.
Kada sunce žarko sija
Prošle godine, posebno tokom letnjih meseci, bilo je sasvim suprotno, cene struje i gasa su divljale, kilovat električne energije se iznimno plaćao i po 400 evra po megavatu, gasa i po 2.000 evra za kubik. Danas je cena struje na EU tržištu sića, ponekad i džabe, dok se gas povremeno može kupiti i za samo 320 evra.
Povremena hvalisanja briselskih funkcionera kako je reč o uspehu preorijentacije evropske enegetike izgledaju preuranjena i evropskim stručnjacima. Kao što je lane bilo više izrazito nepovoljnih vremenskih prilika po energetsku proizvodnju, tako je ove sezone po tom pitanju na Starom kontinetnu berićetno.
Suša u Španiji i u većem delu zapadne i jugozapadne Evrope je dovela da neočekivano velike proizvodnje iz solarnih izvora - u poprilično dugim periodima čak i dva i po puta većoj od dosadašnjih maksimuma. Tako je u Belgiji krajem proleća u nekoliko dana samo iz solarnih i vetroizvora bilo struje dovoljno za ukupnu potrošnju. Osim sunca, ovome je doprinelo i neobično vetrovito vreme, što je bilo još vidljivije u Danskoj koja se tradicionalno muči sa oscilacijama u proizvodnji energije iz eolskih izvora.
Struja zimi i struja leti
Izvanredna hidrologija i izuzetno dug period visokih voda je Finsku primorao da inostranim kupcima nudi struju i pri tome još plaća. Dobar deo centralne Evrope je konzumirao struju iz francuskih nuklearki, koje se, nakon što je prošle godine više od polovine blokova stavljeno van funkcije zbog manjih kvarova ili remonta odlaganog usled pandemije, ponovo puštaju u pogon.
Ipak, preobilju struje možda je najviše doprinela nezabeleženo blaga zima. Sačuvane su velike količine gasa, pa Evropljani ovog proleća ne moraju da plaćaju lanjske estremne cene gasa. Po jeftinoj ceni gotovo da su već napunili rezerve za bitno uvećane zimske potrebe.
U "Emboriju", istraživačkom centru za klimu i energiju, smatraju da nema mesta euforiji. Kao što je izuzetan sticaj nepovoljnih vremenskih prilika lane umnogome kreirao veliki manjak struje, sledstveno i rast cene, tako je i još ređi sticaj povoljnih okolnosti doveo do obilja.
Dodaju i da je priroda obnovljivih izvora takva da su velike oscilacije u proizvodnji uobičajene i, za sada se, teško mogu ublažavati. Kako se Evropska unija nalazi u tranziciji sa fosilnih na ekološke energetske izvore, oscilacije ove vrste, i to povelike, biće gotovo redovna pojava već u doglednoj evropskoj budućnosti.
Skladištiti energiju
Istraživači iz ovog centra posebno ukazuju na to da će zbog promene energetskih izvora energetski sistem EU zimi izgledati sasvim drugačije nego leti. Solarni izvori u januaru daju tek od 10 do 17 odsto energije iz letnjeg meseca, dok su zimi eolske elektrane dvostruko izdašnije nego leti. Nova situacija će još više dati na značaju upravljanju u prenosu i distribuciji energije, ali to neće biti dovoljno.
Možda je najvažnije što pre povećati i usavršiti načine skladištenja energije i to u različitim tehnologijama. Time bi se energetski viškovi iz jednog perioda mogli čuvati za dane manjka struje i energije. Podjednako je značajno izgraditi mrežni sistem za prenos, te veći broj nuklearki kao novog, umesto termalki, nosioca osnovne energetske proizvodnje. Očekuje se mnogo i od vetroelektrana na moru, mada su u poslednje vreme sve učestaliji prigovori ekologa na ovaj način uticaja na životne sisteme okeana.
Prošle godine EU je, nakon što je zbog sankcija prema Rusiji praktično prestao dotok gasa iz decenijama najvećeg snabdevača, donela program REVenEU. Cilj je politički, da se EU oslobodi korišćenja gasa iz ove zemlje zauvek. Kao alternativa se prvenstveno nudio uvoz tečnog gasa, ponajviše iz SAD i Katara. Zaokret je bitno uticao i na strujni sistem, pošto se oko 28 odsto ukupne potrošnje gasa koristi za rad gasnih elektrana.
Setili se Alžira
Međutim ne samo da se tečni gas pokazao znatno skupljim, već i iz novih pravaca uvoza i dotoka gasa nije bilo moguće sprovesti energent do ne malog broja gasnih energana. Odustalo se i od najavljivane preorijentacija grejnog sistema sa gasa na toplotne pumpe, što znači da će gas i ubuduće biti itekako prisutan u evropskim domovima.
Ali, SAD i Katar nisu voljni da grade dodatna postrojenja za tečni gas prvenstveno namenjen izvozu u EU, pa su se u Briselu setili Aližira, zemlje koja važi među prvih pet po rezervama dragocenog gasa i nekada izvoznika i po 45 milijardi kubika plina na drugu obalu Mediterana. Ali, postoji i trajna mana - ležišta gasa u Alžiru su veoma duboka i vađenje je stoga tehnološki složenije i znatno skuplje. Procenjivalo se da je pri prodaji po istoj ceni na paritetu Evrope, profit u prodaji alžirskog gasa jednak tek polovini profita iz prodaje ruskog energenta.
Prvo je tadašnji italijanski premijer Dragi otputovao u Alžir sa velikim planovima. Uspeo je jedino uvoz sa donedavnih osam podići na ovogodišnjih i budućih 19 milijardi kubika gasa po sezoni, što je zapravo količina koja je stizala i pre tri decenije.
Ameri na bogatim nalazištima gasa
Za Dragijem se uputio i Makron. Kako iz Alžira postoje samo gasovodi prema Španiji i Italiji, do konkretnog sporazuma nije došlo. Izvoz, pak, prema Iberijskom poluostrvu je sa nekadašnjih 23 redukovan na manje od devet milijardi kubika. Razlog su loši politički odnosi dve države uslovljeni različitim pristupom prema pitanju pokreta Polisario i istočnih regija Maroka, suseda obema državama.
Stvar je, izgleda, rešio treći, tačnije najmoćniji. Vodeći američki energetski giganti EksonMobil i Šenron već duže vreme pregovaraju sa alžirskom naftno-gasnom kompanijom Sonatrah o zajedničkom proširenju proizvodnje i prodaje gasa. Za početak Šenron je dobio dozvolu da pogleda stanje ležišta u tri od osam gasnih područja, Ahnetu na jugu, Berkilu na istoku i Gourmentu u središtu Alžira.
Mimo toga, Ameri su već isporučili pojedina postrojenja za brže i potpunije vađenje gasa sa pojedinih ležišta, pa ne čudi da će iz ove severnoafričke države već ove godine u Evropu biti isporučeno najmanje 75 naspram 22 milijarde kubika gasa pre dve godine. Predviđanja za narednu sezonu dostižu i 110 milijardi kubika, od kojih bi najmanje 85 milijardi bilo namenjeno EU.
Pročitaj još
Politički cilj
Nesporno je da je Unija samo 15 meseci od početka sukoba u Ukrajini temeljito preobličila energetski sistem. Mada se dominantno posmatra kao ekološki projekat, podjednako je bitan i politički cilj, praktično potpuni prekid energetske saradnje sa Rusijom, višedecenijske strategije na kojoj je izrasla evropska država blagostanja. Radi promene orijentacije, bitno su promenjeni i stručna viđenja pojedinih važnih pitanja, te je nuklearna energija, čija je neprihvatljivost u većem delu Evrope trajala decenijama, preko noći postala stub buduće energetike.
Sa druge strane, najavljuje se odustajanje od nafte čemu najviše doprinosi prelazak na električne automobile i zabrana prozvodnje vozila na motor sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. Godine. Rastanak od uglja bi trebalo da bude i brži, ali zavisi od uvećanja nuklearne energije, novog oslonca sistema. Gas se dugo hvalio kao najpoželjniji energent, potom je zaista minimalna količina ugljen-diokisida u njemu proglašena bezmalo za opasnost po čovečanstvo.
Taj treći koji zna
Pokušaj EU da se osloni na tečni gas iznudio je velike troškove u izgradnju postrojenja za regasifikaciju na obalama celog kontinenta, ispostavilo se da je preskup i ograničenog kapaciteta. Nije bilo druge nego da se Brisel ponovo obseti Alžira.
Izgleda da sam ili nije mogao ili nije smeo, pa su u priču uskočile američki giganti EksonMobil i Šenron i ubacili se na zahvalna naftno-gasna polja saharske pustinje. Time je učinjen još jedan, bitan i najskuplji, potez u preobličavanju evropske energetike. Cena mu je tolika da je posle svega veliko pitanje može li se na novoj energetskoj politici graditi socijalna država.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija pregovara sa Rusima o izgradnji nuklearne elektrane, pominje se i "povoljni kredit"
18.09.2025.•
14
Srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započeli su razgovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić za tamošnji medij Izvestija.
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
2
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
2
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Komentari 3
dogodine u Botošu
@Anonimus
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar