"Plata za život" treba da je veća od 114.000 dinara: Da li je to realnost u Srbiji?
Dok se zagarantovani minimalac "vrti" oko 40.000 dinara, inflacija zbog značajno skuplje hrane iz meseca u mesec siromaši kućne budžete.
Foto: 021.rs
Postavlja se pitanje kolika treba da bude plata koja u Srbiji omogućava pristojan život. Neki pokazatelji kažu - veća od 114.000 dinara, piše N1.
Zvanična statistika kaže da je u Srbiji prosečna zarada (poslednji podatak za april) 83.812 dinara. Međutim, nema preciznih podataka koliko od 2,3 miliona zaposlenih radi za minimalac, a koliko za plate značajno preko proseka.
Poznato je, međutim, da polovina zaposlenih radnika ne samo da ne može da ostvari prosečnu zaradu, već im je nedostižna i plata veća od 63.954 dinara. Toliko, naime, iznosi takozvana medijalna zarada, ona što se nalazi tačno "na sredini", pa pola zaposlenih prima mesečno manje, a pola radnika više od tog iznosa.
Među ovom polovinom niže plaćenih radnika značajan broj, a barata se samo procenama od oko 400.000 ljudi prima minimalac, koji se ove godine kreće u rasponu od 36.800 do 42.320 dinara, u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu.
Na pitanje N1 da li je moguće izračunati koliko je prosečnom građaninu Srbije potrebno za normalan život kada je reč o prihodima, odnosno zaradi, Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda kaže da postoje statistički proračuni koji mogu dati odgovor na ovo pitanje "u nekom proseku troškova koje jedna porodica može, odnosno mora da ima".
"Svakako da će pojedinačni troškovi zavisiti od specifičnih potreba te porodice, okolnosti života, zdravstvenog stanja, uzrasta dece, i drugih", kaže Reljanović.
Plata za život - šta je to?
Reljanović ističe da se koncept "Plata za život" zasniva na pokriću uobičajenih troškova ishrane, stanovanja, zdravstvene zaštite, odeće i obuće, prevoza i obrazovanja, kao i da uključuje oko 10 odsto dodatnog novca za nepredviđene troškove.
"Ono što je svakako potrebno naglasiti jeste da u odnosu na proračune koji su vršeni pre samo godinu, ili dve, moramo uzeti u obzir realan porast troškova života koji ne korespodira sa zvaničnim nivoom inflacije. Naprotiv, mnogi proizvodi koji su sastavni deo uobičajene svakodnevne potrošnje, poskupeli su za 50 odsto i više. Zbog toga su proračuni u doba inflacije nezahvalni i mogu pokazati samo koliko je novca bilo potrebno u jednom trenutku kada je načinjen presek", ukazuje Reljanović.
Na primer, plata za život je pre godinu dana iznosila oko 115.000 dinara.
"Sasvim je jasno da godinu dana kasnije ne možemo pričati o istom iznosu", kaže on.
Bojana Tamindžija iz organizacije Centar za politike emancipacije za portal N1 navodi da, prema proračunu "Clean Clothes Campaign" mreže, koji je urađen sa dostupnim podacima za 2021. godinu, plata za život u Srbiji iznosi 114.752 dinara.
Kako objašnjava, plata za život bi trebalo da pokrije troškove hrane, stanovanja, odevanja, transporta, obrazovanja, zdravstva (ukoliko se plaća) i uključuje mogućnost odvajanja male količine novca sa strane za nepredviđene troškove ili štednju.
U potrošačkoj korpi - ono što građani mogu da priušte
Prosečna potrošačka korpa, koja je prema poslednjim dostupnim podacima za april 2023. iznosila 98.073,87 dinara uveliko premašuje prosečnu zaradu.
U minimalnoj potrošačkoj korpi su količine hrane i novac namenjen u svrhu obrazovanja, zdravstvenih troškova još niži. Ova korpa "teška" je 51.037,36 dinara, a i dalje je nedostižan cilj svih sindikata koji sa poslodavcima i državom pregovaraju o povećanju zagarantovane minimalne zarade.
"Kako, što je više puta naglašeno, minimalna i prosečna potrošačka korpa nisu statističke kategorije koje se vezuju za preporučenu potrošnju, već pokazuju kolika (kakva) je potrošnja najsiromašnijih u Srbiji (minimalna korpa), odnosno srednjeg imovinskog staleža (prosečna korpa). Njihova zbunjujuća imena ne odgovaraju svrsi prikupljanja ovih podataka, a afirmisanje minimalne potrošačke korpe i njeno vezivanje za minimalnu zaradu u samom Zakonu o radu, zapravo je poraz države koja teži multipliciranju siromaštva svojih građana", objašnjava Mario Reljanović.
Pročitaj još
Otuda, kaže, potiču i "anomalije" u prosečnoj potrošačkoj korpi.
"To su količine i vrste namirnica koje se troše u određenom sloju stanovništva, a ne preporučeni iznosi da bi neko živeo 'prosečno'. Samim tim je i struktura takve korpe poražavajuća jer pokazuje nizak standard, čak i onih koji raspolažu prosečnim budžetom u Srbiji", navodi on.
Dodaje i da je zbog toga za izračunavanje realnih minimalnih troškova koji su pokazatelj dostojanstvenog života potrebna složena metodologija koja je korišćena prilikom proračuna "plate za život".
"Odnos ovih iznosa je poražavajući – na primer, ako uzmemo iznos plate za život iz avgusta prošle godine od oko 115.000 dinara, on je u tom trenutku bio na nivou tri minimalne zarade, odnosno nešto manje od dve medijalne zarade. Minimalna zarada je u međuvremenu povećana za iznos koji je inflacija višestruko pojela, pa se tako sada može govoriti o bar 3,5 minimalne zarade (a verovatno i četiri) da bi se dosegao standard normalnog života u Srbiji. Isto je kada je reč o medijalnoj zaradi – izvesno je da dve medijalne zarade više ne mogu pokriti navedene troškove", ističe Reljanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pčelari do 31. oktobra moraju da prijave broj košnica za zimovanje
26.10.2025.•
0
Do 31. oktobra svi pčelari moraju da prijave nadležnom veterinaru broj košnica sa kojima ulaze u zimovanje, u skladu sa Pravilnikom o obeležavanju pčelinjih društava.
Direktor FEFA instituta: "Rusi nas svakako drže u šaci"
26.10.2025.•
4
"Rusi nas svakako drže u šaci. Mislim da je njima džoker bio gasni aranžman i prilično sam siguran da ga nisu produžili jer su čekali šta će se desiti na tržištu", kaže Goran Radosavljević, direktor FEFA instituta.
Kina saopštila da je postigla preliminarni konsenzus sa SAD o trgovini
26.10.2025.•
0
SAD i Kina postigli su u Maleziji "preliminarni konsenzus" za rešavanje svojih trgovinskih sporova.
Povučen Teslin cybertruck zbog softverske greške
26.10.2025.•
0
Kompanija Tesla opozvala je danas 63.619 cybertruck vozila zbog softverskog problema koji utiče na prednja parking svetla.
U Srbiji od početka godine prodato više novih vozila nego u isto vreme 2024.
26.10.2025.•
10
Rezultati prodaje novih vozila u Srbiji u prva tri kvartala 2025. godine, za razliku od većine evropskih zemalja i EU ukupno, (gde se beleži ili usporavanje ili pad tržišta) pokazuju da tržište sveukupno raste.
Srbija nastavila ubrzano da povećava zlatne rezerve
26.10.2025.•
12
Na stabilnost svake države, pa i Srbije u kriznim vremenima značajno utiču zlatne rezerve.
Nemačka krajem 2027. izbacuje čekove iz upotrebe
26.10.2025.•
1
Nemačka krajem 2027. potpuno izbacuje čekove iz upotrebe, saopštila je Bundesbanka.
Vlada obezbedila dodatna sredstva za subvencije za prve stanove po rođenju deteta
25.10.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 100 miliona dinara, odnosno više od 850.000 evra, za obezbeđivanje nedostajućih sredstava za subvencije za kupovinu stana po osnovu rođenja deteta.
Dodeljen tender za uvođenje veštačke inteligencije u PIO Fond: O čemu je reč?
25.10.2025.•
10
Fond PIO dodelio je ugovor na tenderu vezanom za primenu veštačke inteligencije preduzeću MDS Informatički inženjering iz Beograda.
Kina i SAD počeli nove trgovinske pregovore
25.10.2025.•
0
Kina i SAD su danas u Kuala Lumpuru započele nove trgovinske pregovore u cilju pronalaženja rešenja za carinski rat između dve najveće svetske ekonomije.
Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast, EPS će gubiti prihode
25.10.2025.•
10
Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026, a EPS će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović za Forbs Srbija.
Stručnjaci: Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti
25.10.2025.•
6
Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti jer na tržištu nema dovoljno gasa, trpi evropska industrija, a autori te odluke verovatno neće biti na istim pozicijama, kažu stručnjaci.
Raspisan javni poziv za podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju
25.10.2025.•
1
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju za 2025. godinu.
Turkmenistan ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali nema gasovod
25.10.2025.•
4
Turkmenistan, jedan od vodećih svetskih proizvođača gasa, ponovio je da ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali da nema gasovod potreban da se poveže centralna Azija sa Evropom preko Kaspijskog mora.
Vlada Srbije usvojila uredbu o podršci skladištarima malina
24.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške firmama i preduzetnicima koji skladište malinu ovogodišnjeg roda radi pravovremenog otklanjanja tržišnih poremećaja.
Indijska kompanija koja najviše kupuje rusku naftu poštovaće sankcije protiv Moskve
24.10.2025.•
2
Najveci indijski kupac ruske nafte, kompanija Reliance Industries, poštovace sankcije zapadnih država protiv Moskve, uz održavanje odnosa s trenutnim dobavljačima nafte, saopštila je danas ta kompanija.
Vlada menja Uredbu o maržama zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače
24.10.2025.•
7
Vlada Srbije izmeniće Uredbu o ograničavanju trgovačkih marži zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače.
Objavljene nove cene goriva
24.10.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Američke sankcije i za ruski Lukoil: Kako će se to odraziti na Srbiju?
24.10.2025.•
16
Nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije i vema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu, nametnulo se i pitanje kako će se to odraziti i na Srbiju.
Kineske državne kompanije obustavile kupovinu ruske nafte zbog američkih sankcija
23.10.2025.•
6
Kineske državne naftne kompanije obustavile su kupovinu ruske nafte koja se prevozi morskim putem pošto su SAD uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu, najvećim ruskim naftnim kompanijama, reklo je više izvora.
Sistemski slom
23.10.2025.•
22
Tog prvog novembra prošle godine nije pala samo nadstrešnica nego i ideja da institucije, zakoni i struka još uvek imaju težinu veću od konferencije za štampu i partijske parole.
Komentari 14
Plaćač poreza
Mrnđo
Dr Miggyy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar