"Plata za život" treba da je veća od 114.000 dinara: Da li je to realnost u Srbiji?
Dok se zagarantovani minimalac "vrti" oko 40.000 dinara, inflacija zbog značajno skuplje hrane iz meseca u mesec siromaši kućne budžete.
Foto: 021.rs
Postavlja se pitanje kolika treba da bude plata koja u Srbiji omogućava pristojan život. Neki pokazatelji kažu - veća od 114.000 dinara, piše N1.
Zvanična statistika kaže da je u Srbiji prosečna zarada (poslednji podatak za april) 83.812 dinara. Međutim, nema preciznih podataka koliko od 2,3 miliona zaposlenih radi za minimalac, a koliko za plate značajno preko proseka.
Poznato je, međutim, da polovina zaposlenih radnika ne samo da ne može da ostvari prosečnu zaradu, već im je nedostižna i plata veća od 63.954 dinara. Toliko, naime, iznosi takozvana medijalna zarada, ona što se nalazi tačno "na sredini", pa pola zaposlenih prima mesečno manje, a pola radnika više od tog iznosa.
Među ovom polovinom niže plaćenih radnika značajan broj, a barata se samo procenama od oko 400.000 ljudi prima minimalac, koji se ove godine kreće u rasponu od 36.800 do 42.320 dinara, u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu.
Na pitanje N1 da li je moguće izračunati koliko je prosečnom građaninu Srbije potrebno za normalan život kada je reč o prihodima, odnosno zaradi, Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda kaže da postoje statistički proračuni koji mogu dati odgovor na ovo pitanje "u nekom proseku troškova koje jedna porodica može, odnosno mora da ima".
"Svakako da će pojedinačni troškovi zavisiti od specifičnih potreba te porodice, okolnosti života, zdravstvenog stanja, uzrasta dece, i drugih", kaže Reljanović.
Plata za život - šta je to?
Reljanović ističe da se koncept "Plata za život" zasniva na pokriću uobičajenih troškova ishrane, stanovanja, zdravstvene zaštite, odeće i obuće, prevoza i obrazovanja, kao i da uključuje oko 10 odsto dodatnog novca za nepredviđene troškove.
"Ono što je svakako potrebno naglasiti jeste da u odnosu na proračune koji su vršeni pre samo godinu, ili dve, moramo uzeti u obzir realan porast troškova života koji ne korespodira sa zvaničnim nivoom inflacije. Naprotiv, mnogi proizvodi koji su sastavni deo uobičajene svakodnevne potrošnje, poskupeli su za 50 odsto i više. Zbog toga su proračuni u doba inflacije nezahvalni i mogu pokazati samo koliko je novca bilo potrebno u jednom trenutku kada je načinjen presek", ukazuje Reljanović.
Na primer, plata za život je pre godinu dana iznosila oko 115.000 dinara.
"Sasvim je jasno da godinu dana kasnije ne možemo pričati o istom iznosu", kaže on.
Bojana Tamindžija iz organizacije Centar za politike emancipacije za portal N1 navodi da, prema proračunu "Clean Clothes Campaign" mreže, koji je urađen sa dostupnim podacima za 2021. godinu, plata za život u Srbiji iznosi 114.752 dinara.
Kako objašnjava, plata za život bi trebalo da pokrije troškove hrane, stanovanja, odevanja, transporta, obrazovanja, zdravstva (ukoliko se plaća) i uključuje mogućnost odvajanja male količine novca sa strane za nepredviđene troškove ili štednju.
U potrošačkoj korpi - ono što građani mogu da priušte
Prosečna potrošačka korpa, koja je prema poslednjim dostupnim podacima za april 2023. iznosila 98.073,87 dinara uveliko premašuje prosečnu zaradu.
U minimalnoj potrošačkoj korpi su količine hrane i novac namenjen u svrhu obrazovanja, zdravstvenih troškova još niži. Ova korpa "teška" je 51.037,36 dinara, a i dalje je nedostižan cilj svih sindikata koji sa poslodavcima i državom pregovaraju o povećanju zagarantovane minimalne zarade.
"Kako, što je više puta naglašeno, minimalna i prosečna potrošačka korpa nisu statističke kategorije koje se vezuju za preporučenu potrošnju, već pokazuju kolika (kakva) je potrošnja najsiromašnijih u Srbiji (minimalna korpa), odnosno srednjeg imovinskog staleža (prosečna korpa). Njihova zbunjujuća imena ne odgovaraju svrsi prikupljanja ovih podataka, a afirmisanje minimalne potrošačke korpe i njeno vezivanje za minimalnu zaradu u samom Zakonu o radu, zapravo je poraz države koja teži multipliciranju siromaštva svojih građana", objašnjava Mario Reljanović.
Pročitaj još
Otuda, kaže, potiču i "anomalije" u prosečnoj potrošačkoj korpi.
"To su količine i vrste namirnica koje se troše u određenom sloju stanovništva, a ne preporučeni iznosi da bi neko živeo 'prosečno'. Samim tim je i struktura takve korpe poražavajuća jer pokazuje nizak standard, čak i onih koji raspolažu prosečnim budžetom u Srbiji", navodi on.
Dodaje i da je zbog toga za izračunavanje realnih minimalnih troškova koji su pokazatelj dostojanstvenog života potrebna složena metodologija koja je korišćena prilikom proračuna "plate za život".
"Odnos ovih iznosa je poražavajući – na primer, ako uzmemo iznos plate za život iz avgusta prošle godine od oko 115.000 dinara, on je u tom trenutku bio na nivou tri minimalne zarade, odnosno nešto manje od dve medijalne zarade. Minimalna zarada je u međuvremenu povećana za iznos koji je inflacija višestruko pojela, pa se tako sada može govoriti o bar 3,5 minimalne zarade (a verovatno i četiri) da bi se dosegao standard normalnog života u Srbiji. Isto je kada je reč o medijalnoj zaradi – izvesno je da dve medijalne zarade više ne mogu pokriti navedene troškove", ističe Reljanović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
0
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
10
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
10
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
4
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
8
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
23
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
6
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 14
Plaćač poreza
Mrnđo
Dr Miggyy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar