Stanovnici Srbije su siromašni - decenija naprednjaka donela je malo
Aktuelna vlast voli da se hvali onim što postiže u pojedinim segmentima života, pogotovo kada je reč o zaradama zaposlenih.
Foto: 021.rs
Predsednik Vučić, uz asistenciju premijerke Brnabić i ministra Siniše Malog, gotovo svakodnevno ističe pojedine statističke parametre koji, po njemu, potvrđuju kako plate, time i porodični prihodi, u Srbiji rastu iz meseca u mesec.
Svakako je hvale vredan stalan rast zarada u Srbiji, te je prosečna zarada za maj iznosila 85.200, dok je minimalna zarada povećana na 42.000 dinara.
Međutim, veliko je pitanje validnosti argumentacije kojom predsednik i premijerka slikovito i na popularan način pokušavaju javnosti da predoče uspeh državne ekonomske politike. Prvi argument je da je prosečna zarada premašila 700 evra, dok je pre deset godina, kada su naprednjaci došli na vlast, jedva dostizala 375 evra.
Iskrivljena slika
Već prvi adut vlasti je sporan. Dovoljno je samo otići na odmor u Crnu Goru, BiH ili Hrvatsku i u tamošnjim samoposlugama kupiti litar ulja neke od srpskih marki. Dakle, onih koji se proizvode u Zrenjaninu, Vrbasu ili Šidu.
Ovdašnja domačica u radnjama po Srbiji plaća oko 190 dinara, otprilike 1,63 evra i biće iznenađena kada na letovanju istu tu flašu plati između 1,05 u većim do 1,10 evra u turističkim mestima. Primetno je jeftinija, premda bi "zdrava logika" domaćice govorila kako bi morala da bude skuplja najmanje za iznos troškova transporta.
Vic je naravno u kursu dinara. Narodna banka Srbije uporno ga drži bezmalo fiksiranim na 117,5 dinara za evro. No, kada dinarsku cenu ulja u našim prodavnicama (190) podelimo sa deviznom cenom na inotržištu (1,05) dobijamo da evrovaluta vredi čak 180 dinara.
Računica obara i tvrdnje da u nas prosečna plata premašuje 700 evra, naravno i niz drugih zasnovanih na precenjenoj domaćoj moneti. Kada naše ekonomske parametre prikažemo u evrovaluti po tržišnom kursu, iznosiće oko 470 evra - bitno manje i, s obzirom na to da je prošla čitava decenija, ne deluje kao prevelik skok od nekadašnjih 375 evra.
Naprednjačka decenija
Realniji prstup zaradama nam govori da je rast standarda u Srbiji mnogo sporiji nego što bi se moglo zaključiti iz plata "evroiziranih" po zvaničnom kursu dinara. Problem nije samo u mnogo sporijem od prikazivanog rasta plata. Realnije vrednovanje zarada pokazuje i da je potrošnja u Srbiji mnogo niža nego što se ističe u nastupima državnih zvaničnika.
Prema podacima UNICEF-a, 2011. godine potrošnja prosečnog građanina u Srbiji je iznosila 44 odsto potrošnje prosečnog Evropljanina, koliko je iznosila i potrošnja u Bugarskoj, dok je u Rumuniji bila veća za četiri procentna poena.
Nakon pune decenije, prosečni Srbin troši 49 odsto potrošnje prosečnog stanovnika EU. U Bugarskoj, pak, potrošnja je dostigla 56 evra, dok je Rumunija uzletela na čak 73 odsto potrošnje običnog žitelja Unije.
Socijalna isključenost
Sve uočljiviji momenat je raslojavanje stanovništva. Nakon poslednje krize izazvane naglim rastom cena hrane i energenata, u Srbiji je procenat onih koji su u apsolutnom siromaštvu, dakle sa primanjima ispod 12.695 dinara mesečno, 10,3 odsto, odnosno oko 700.000 ljudi, dok je 27 odsto u riziku od apsolutnog siromaštva, što znači da egzistencijalne potrebe ne može da zadovolji na način koji je minimalno poželjan za srpsko društvo.
Dakle, tu spadaju jednočlane porodice sa manje od 24.000 dinara, odnosno tročlane porodice sa manje od 43.600 dinara mesečno. Zbirno, blizu 2,6 miliona ljudi živi na dnu, svakodnevno strahujući da ne sklizne još niže i zapadne u socijalnu isključenost.
Pročitaj još
Skromna potrošnja, niske zarade i velika raširenost bede čine Srbiju jednom od najsiromašnijih zemalja Starog kontinenta. Što je još gore, zemlje koje su bile na nivou sličnom srpskom, kako pokazuju primeri susednih Bugara i Rumuna, napreduju uočljivo brže.
Istovremeno, u Srbiji je i više od 32.000 plata čija visina premašuje 250.000 dinara. Međutim, ne bi se moglo isticati, kao što čini vlast, da zarađuju preko 2.000 evra mesečno. Korektniji odnos prema kursu dinara bi i njihova primanja, iskazano u evropskoj valuti, bitno umanjio.
Unutar iste skupine
Podatak koji možda najviše zabrinjava je visoko apsolutno siromaštvo među decom. Do pre nekoliko godina se kretao između osam i devet odsto da bi posle još uvek aktuelne globalne krize dostigao 13,5 procenata dece uzrasta do 14 godina.
Na osnovu istraživanja UNICEF-a, oko 123.000 najmlađih u Srbiji u totalnom su siromaštvu, 28.000 više nego prethodne sezone. Njihova beda je tolika da bitno ograničava njhov razvoj, pravo pristupa zdravstvenoj zaštiti i sticanje obrazovanja.
Toliko su bespomoćni, bez pomoći koja bi im pružila šansu da promene svoj položaj, da nikada u životu ne nađu zaposlenje, pa dalje reprodukuju decu iste sudbine. Upravo to što se apsolutno siromaštvo decenijama obnavlja u istoj mikrosociološkoj zajednici i čini Srbiju zemljom visoke bede i sa gotovo 40 odsto stanovništva u strahu od teške sudbine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Miroslav Mišković od države traži 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja
30.01.2026.•
0
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, piše Radar.
Cene goriva nepromenjene
30.01.2026.•
0
Cene goriva u Srbiji ostaju iste kao i u prethodnih sedam dana.
Čadež: Blokirano više od 90 odsto izvoza iz regiona, dnevna šteta 100 miliona evra
30.01.2026.•
6
Ekonomije Zapadnog Balkana trpe štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura Evropske unije, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ministri Zapadnog Balkana u utorak razgovaraju s Evropskom komisijom o problemima prevoznika
29.01.2026.•
4
U utorak, 3. februara, biće održan sastanak ministara svih država Zapadnog Balkana s predstavnicima Evropske komisije o problemu uslova rada prevoznika iz regiona na području EU.
Galenika postala vlasnik slovenačkog Sanofarma
29.01.2026.•
1
Farmaceutska kompanija Galenika postala je vlasnik 100 odsto udela u slovenačkoj kompaniji Sanofarm, saopšteno je danas.
Lukoil pristao da proda većinu svoje strane imovine
29.01.2026.•
0
Ruska naftna kompanija Lukoil je pristala da proda većinu svoje strane imovine, ukupne vrednosti oko 22 milijarde dolara, američkoj privatnoj investicionoj kompaniji Karlajl Grup, uz odobrenje američke vlade.
Mađarski list: Mol bi mogao za NIS da plati 1,4 milijarde evra
29.01.2026.•
6
Mol bi 56,15 odsto NIS-a od ruskog Gasproma mogao da kupi za blizu 1,4 milijarde evra, piše mađarski list Népszava.
Mlekar iz Mačvanskog okruga: Velike farme uništavaju porodična gazdinstva
28.01.2026.•
6
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, Goran Vasić, izjavio je da velike farme guše porodična gazdinstva, tako što ravnopravno sa njima dobijaju premiju za mleko i subvencije za krave i junice.
Proširena lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca: Evo ko je dodat
28.01.2026.•
5
Proširena je lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca.
Amazon otpušta 16.000 radnika
28.01.2026.•
1
Multinacionalna američki tehnološka i trgovinska firma Amazon je potvrdila da će ukinuti još 16.000 radnih mesta, uz 14.000 radnih mesta ukinutih u oktobru, objavio je BBC.
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom
28.01.2026.•
3
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom kojoj bi se tako omogućio pristup LNG terminalu na Krku i dodatno ojačala energetska bezbednost regiona, izjavio je hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar.
Država daje do 20.000 evra za stan ili kuću po rođenju deteta
27.01.2026.•
29
Vlada Srbije utvrdila je iznos sredstava za 2026. godinu namenjenih bespovratnoj pomoći za izgradnju ili kupovinu porodične kuće ili stana po osnovu rođenja deteta.
Akcije MOL-a skočile 26 odsto nakon najave preuzimanja većinskog udela u NIS-u
27.01.2026.•
4
Akcije mađarske energetske kompanije MOL su od početka godine porasle za čak 26 odsto nakon vesti da kompanija preuzima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
MK grupa kupuje zrenjaninski Dijamant
27.01.2026.•
9
MK grupa, u vlasništvu porodice Kostić, kupiće od Fortenova grupe zrenjaninski Dijamant.
Brokeri: Ako je MOL dao za NIS oko milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti
26.01.2026.•
30
Stručnjaci za berzansko trgovanje kažu da ukoliko je tačna informacija da će MOL za udeo od 56,15 odsto Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije platiti 900 miliona do milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti.
Evropski savet odobrio zabranu uvoza ruskog gasa u EU
26.01.2026.•
3
Danas je 27 država članica EU zvanično usvojilo uredbu koja vodi ukidanju uvoza gasa iz Rusije u EU, saopštio je Evropski savet.
Za koliko je prodat NIS: Vučić o ceni
26.01.2026.•
33
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarski MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra.
Saga sa očitavanjem brojila se nastavlja: Opet obustavljen posao od 2,8 milijardi
26.01.2026.•
17
Nastavlja se saga u vezi sa dodelom posla očitavanja brojila u Srbiji. Nakon što su izabrane firme za posao od 2,8 milijardi, uložena je žalba.
Cena zlata prvi put prešla 5.000 dolara
26.01.2026.•
0
Cene zlata danas su porasle na više od 5.000 dolara (4.215 evra) po unci, čime je postignut novi rekord, prenosi BBC.
Macut traži produženje roka za upis nelegalnih objekata
25.01.2026.•
10
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da treba da bude produžen rok za podnošenje prijava po osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.
Vlada Srbije produžila ograničenje cena goriva
25.01.2026.•
5
Vlada Srbije donela je Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se propisuje način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena za evrodizel i benzin evro premijum BMB 95.
Komentari 44
Aleksej
Neko
Miki Maus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar