Stanovnici Srbije su siromašni - decenija naprednjaka donela je malo
Aktuelna vlast voli da se hvali onim što postiže u pojedinim segmentima života, pogotovo kada je reč o zaradama zaposlenih.
Foto: 021.rs
Predsednik Vučić, uz asistenciju premijerke Brnabić i ministra Siniše Malog, gotovo svakodnevno ističe pojedine statističke parametre koji, po njemu, potvrđuju kako plate, time i porodični prihodi, u Srbiji rastu iz meseca u mesec.
Svakako je hvale vredan stalan rast zarada u Srbiji, te je prosečna zarada za maj iznosila 85.200, dok je minimalna zarada povećana na 42.000 dinara.
Međutim, veliko je pitanje validnosti argumentacije kojom predsednik i premijerka slikovito i na popularan način pokušavaju javnosti da predoče uspeh državne ekonomske politike. Prvi argument je da je prosečna zarada premašila 700 evra, dok je pre deset godina, kada su naprednjaci došli na vlast, jedva dostizala 375 evra.
Iskrivljena slika
Već prvi adut vlasti je sporan. Dovoljno je samo otići na odmor u Crnu Goru, BiH ili Hrvatsku i u tamošnjim samoposlugama kupiti litar ulja neke od srpskih marki. Dakle, onih koji se proizvode u Zrenjaninu, Vrbasu ili Šidu.
Ovdašnja domačica u radnjama po Srbiji plaća oko 190 dinara, otprilike 1,63 evra i biće iznenađena kada na letovanju istu tu flašu plati između 1,05 u većim do 1,10 evra u turističkim mestima. Primetno je jeftinija, premda bi "zdrava logika" domaćice govorila kako bi morala da bude skuplja najmanje za iznos troškova transporta.
Vic je naravno u kursu dinara. Narodna banka Srbije uporno ga drži bezmalo fiksiranim na 117,5 dinara za evro. No, kada dinarsku cenu ulja u našim prodavnicama (190) podelimo sa deviznom cenom na inotržištu (1,05) dobijamo da evrovaluta vredi čak 180 dinara.
Računica obara i tvrdnje da u nas prosečna plata premašuje 700 evra, naravno i niz drugih zasnovanih na precenjenoj domaćoj moneti. Kada naše ekonomske parametre prikažemo u evrovaluti po tržišnom kursu, iznosiće oko 470 evra - bitno manje i, s obzirom na to da je prošla čitava decenija, ne deluje kao prevelik skok od nekadašnjih 375 evra.
Naprednjačka decenija
Realniji prstup zaradama nam govori da je rast standarda u Srbiji mnogo sporiji nego što bi se moglo zaključiti iz plata "evroiziranih" po zvaničnom kursu dinara. Problem nije samo u mnogo sporijem od prikazivanog rasta plata. Realnije vrednovanje zarada pokazuje i da je potrošnja u Srbiji mnogo niža nego što se ističe u nastupima državnih zvaničnika.
Prema podacima UNICEF-a, 2011. godine potrošnja prosečnog građanina u Srbiji je iznosila 44 odsto potrošnje prosečnog Evropljanina, koliko je iznosila i potrošnja u Bugarskoj, dok je u Rumuniji bila veća za četiri procentna poena.
Nakon pune decenije, prosečni Srbin troši 49 odsto potrošnje prosečnog stanovnika EU. U Bugarskoj, pak, potrošnja je dostigla 56 evra, dok je Rumunija uzletela na čak 73 odsto potrošnje običnog žitelja Unije.
Socijalna isključenost
Sve uočljiviji momenat je raslojavanje stanovništva. Nakon poslednje krize izazvane naglim rastom cena hrane i energenata, u Srbiji je procenat onih koji su u apsolutnom siromaštvu, dakle sa primanjima ispod 12.695 dinara mesečno, 10,3 odsto, odnosno oko 700.000 ljudi, dok je 27 odsto u riziku od apsolutnog siromaštva, što znači da egzistencijalne potrebe ne može da zadovolji na način koji je minimalno poželjan za srpsko društvo.
Dakle, tu spadaju jednočlane porodice sa manje od 24.000 dinara, odnosno tročlane porodice sa manje od 43.600 dinara mesečno. Zbirno, blizu 2,6 miliona ljudi živi na dnu, svakodnevno strahujući da ne sklizne još niže i zapadne u socijalnu isključenost.
Pročitaj još
Skromna potrošnja, niske zarade i velika raširenost bede čine Srbiju jednom od najsiromašnijih zemalja Starog kontinenta. Što je još gore, zemlje koje su bile na nivou sličnom srpskom, kako pokazuju primeri susednih Bugara i Rumuna, napreduju uočljivo brže.
Istovremeno, u Srbiji je i više od 32.000 plata čija visina premašuje 250.000 dinara. Međutim, ne bi se moglo isticati, kao što čini vlast, da zarađuju preko 2.000 evra mesečno. Korektniji odnos prema kursu dinara bi i njihova primanja, iskazano u evropskoj valuti, bitno umanjio.
Unutar iste skupine
Podatak koji možda najviše zabrinjava je visoko apsolutno siromaštvo među decom. Do pre nekoliko godina se kretao između osam i devet odsto da bi posle još uvek aktuelne globalne krize dostigao 13,5 procenata dece uzrasta do 14 godina.
Na osnovu istraživanja UNICEF-a, oko 123.000 najmlađih u Srbiji u totalnom su siromaštvu, 28.000 više nego prethodne sezone. Njihova beda je tolika da bitno ograničava njhov razvoj, pravo pristupa zdravstvenoj zaštiti i sticanje obrazovanja.
Toliko su bespomoćni, bez pomoći koja bi im pružila šansu da promene svoj položaj, da nikada u životu ne nađu zaposlenje, pa dalje reprodukuju decu iste sudbine. Upravo to što se apsolutno siromaštvo decenijama obnavlja u istoj mikrosociološkoj zajednici i čini Srbiju zemljom visoke bede i sa gotovo 40 odsto stanovništva u strahu od teške sudbine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Samsung će investirati 310 milijardi dolara za razvoj AI
16.11.2025.•
0
Južnokorejski konglomerat Samsung predstavio je petogodišnji investicioni plan od 310 milijardi dolara (267 milijardi evra) kako bi zadovoljio rastuću potražnju podstaknutu globalnim usponom veštačke inteligencije (AI).
Strane kompanije i otpuštanja radnika: "Naša strategija privrednog razvoja praktično ne postoji"
16.11.2025.•
2
Gotovo da od početka oktobra nije prošla nedelja bez vesti da je neka fabrika u Srbiji zatvorena, a pojedine kompanije su navele da su razlozi visoki troškovi povećanja minimalca.
Radosavljević: Odluka koja treba da se donese o NIS-u nije teška za državu, nego za vlast
16.11.2025.•
9
Na današnjoj sednici Vlade poručeno je da rešenje za NIS mora da se nađe u narednih sedam dana i da je država spremna da preplati NIS ukoliko pregovori Rusa sa trećom stranom propadnu, da bi izbegla nacionalizaciju.
Fiskalni savet o budžetu: Nejasno poskupljenje velikih projekata i smanjenje troškova za rezerve nafte i gasa
16.11.2025.•
1
Predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović rekao je da će fiskalni deficit Srbije prema predloženom budžetu za 2026. godinu iznositi 337 milijardi dinara ili 2,9 milijardi evra.
Gugl će investirati 40 milijardi dolara u Teksas
16.11.2025.•
0
Kompanija Gugl saopštila je da će do 2027. godine investirati 40 milijardi dolara u Teksas kako bi izgradio novu infrastrukturu za "dematerijalizovanu informatiku" (Cloud) i veštačku inteligenciju (AI).
Juroklir ne isključuje mogućnost da tuži EU u slučaju konfiskacije ruskih sredstava
16.11.2025.•
0
Juroklir, institucija koja upravlja ruskom imovinom zamrznutom u Evropi, nije isključio mogućnost tužbe protiv Evropske unije (EU) u slučaju konfiskacije ruskih sredstava, preneo je pariski list Mond.
Vučić i ministri na vanrednoj sednici Vlade o sankcijama NIS-u
16.11.2025.•
10
Vlada Srbije održaće danas sednicu u Palati Srbija, na koju su pozvani i svi direktori javnih preduzeća.
Ukoliko se u Srbiji poremeti snabdevanje naftom: Koraci koji prethode proglašenju krizne situacije
16.11.2025.•
40
Za razliku od početka oktobra, kada su tek stupile na snagu sankcije NIS-u, sada je poznato da SAD nisu odobrile nastavak poslovanja ni toj kompaniji ni Rafineriji u Pančevu.
Kineske investicije u Srbiji ove godine značajno opale
16.11.2025.•
6
Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji za sedam meseci ove godine, prema biltenu javnih finansija Ministarstva finansija, iznosio je 1,258 milijardi evra.
Država želi veće prihode od akciza u 2026, stručnjaci se slažu - moguće poskupljenje goriva
16.11.2025.•
35
U državnu kasu će, kako je isplanirano budžetom, naredne godine biti uplaćeno više od tri milijarde evra na ime akciza.
Savić: Na jugu Srbije 5.000 ljudi ostalo bez posla, dovođenje investitora bilo neselektivno i koruptivno
15.11.2025.•
7
Samo ove godine oko 5.000 ljudi na jugu Srbije ostalo je bez posla, talas otpuštanja i zatvaranja je tek počeo, iz čega će proisteći veliki socijalni problemi, ocenila je Ranka Savić iz ASNS.
U Kini otkriveno najveće nalazište zlata u poslednjih 80 godina
15.11.2025.•
3
Kina je otkrila svoje najveće nalažište zlata u poslednjih gotovo osam decenija, objavilo je Ministarstvo prirodnih resursa te zemlje.
Australijski medij: Rio Tinto stavio projekat Jadar u stanje mirovanja zbog mera štednje
15.11.2025.•
4
Rio Tinto će prestati da radi na razvoju litijumskog rudnika u Srbiji, dve decenije nakon što je prvi put otkrio ležište na tom mestu, piše australijski Fajnenšal rivju.
"Tesla" izbacuje kineske delove iz svojih automobila
15.11.2025.•
0
Automobilska kompanija Tesla zatražila je od svojih dobavljača da izbace kineske komponente iz proizvodnje auto delova u SAD-u, objavio je Vol strit žurnal.
Đedović Handanović: SAD odobrio pregovore o vlasništvu NIS-a na tri meseca, ali ne i da rafinerije posluju
15.11.2025.•
82
Sjedinjene Američke Države (SAD) odobrilo je pregovore o vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS), koje važi do 13. februara, rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Glamočić: Više od polovine svih subvencija u državi usmereno u poljoprivredu
15.11.2025.•
7
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić ocenio je da Predlog zakona o budžetu za narednu godinu jasno pokazuje da država poljoprivredu ne doživljava kao trošak, već kao stratešku investiciju.
SAD produžile licencu Lukoilu do 13. decembra
15.11.2025.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD izdala je licencu kojom se dozvoljava da se transakcije vezane za prodaju međunarodne imovine kompanije Lukoil nastave do 13. decembra.
Da li od zabrane izvoza oružja iz Srbije Ukrajini zavisi novi gasni aranžman sa Rusijom?
15.11.2025.•
6
Priznanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Evropskoj uniji ponudio da otkupi svu srpsku municiju, te da, nakon što je preuzme, može s njom da radi šta hoće, ponovo je zakomplikovala odnose Moskve i Beograda.
Britanija odložila primenu sankcija bugarskom ogranku Lukoila
14.11.2025.•
0
Velika Britanija je saopštila da će na tri meseca odložiti sankcije za podružnice ruskog naftnog giganta Lukoil u Bugarskoj, javila je bugarska novinska agencija BTA.
Lukoil: Pregovaramo o prodaji imovine sa nekoliko potencijalnih kupaca
14.11.2025.•
1
Kompanija Lukoil saopštila je da pregovara o prodaji svoje međunarodne imovine sa nekoliko potencijalnih kupaca a transakcija će biće objavljena kada se postignu konačni sporazumi i dobiju potrebna regulatorna odobrenja.
Delez do kraja godine zatvara 25 prodavnica u Srbiji: Navode da je razlog uredba o ograničenju marži
14.11.2025.•
39
Kompanija "Delez" planira da do kraja godine zatvori 25 prodavnica u Srbiji, navodi se u dokumentu koji je izvršni odbor te firme poslao zaposlenima, a koji je objavio nedeljnik Vreme.
Komentari 44
Aleksej
Neko
Miki Maus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar