Predsednik Fiskalnog saveta: Pare koje se sada dele, na kraju će vraćati svi građani s kamatom
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da će neselektivna davanja iz budžeta penzionerima, mladima i ostalima u poslednje tri godine, na kraju platiti svi građani s kamatom.
Foto: Pixabay
Država je, prema računici Fiskalnog saveta, od 2020. i pandemije, pa zaključno sa ovom godinom, iz budžeta isplatila građanima, mladima, penzionerima neselektivno više od dve milijarde evra.
Petrović u intervjuu za Novu ekonomiju objašnjava da tu nema nikakvog mističnog helikopterskog novca koji je pao odnekud.
"To je došlo iz zaduživanja, pošto mi svake godine imamo deficit budžeta od oko dve milijarde evra. To je dug svih građana ove zemlje i oni će to s kamatom da plate", upozorio je on.
Predsednik Fiskalnog saveta ukazao je na to da je deljenje novca sigurno delom uticalo i na inflaciju.
"Recimo, 2003. u kvartalu pred izbore desio se veliki rast budžetske potrošnje i iza toga rast inflacije. Onda smo 2008. imali izbore i povećanje potrošnje i posle toga smo opet imali veću inflaciju. I sada, kad gledate 2021-2023. imamo koincidenciju tri stvari. Prvo, imamo izbore 2020. pa su odmah posle najavljeni sledeći izbori za dve godine, a dešavaju se sada u decembru. Dakle, stalno neko predizborno i postizborno stanje", predočio je Petrović.
Imamo u tom periodu pomenuta davanja od oko 2,1 milijardu evra koja nisu ciljana i neophodna i, na kraju, imamo i visoku inflaciju, dodao je predsednik Fiskalnog saveta.
"Naravno, dobar deo ove inflacije je i uvezen i izazvan krizom energenata. Ali je sigurno jedan deo izazvan i tim preteranim davanjima", mišljenja je Petrović.
Te mere, istakao je on, nisu socijalna politika, iako se najčešće predstavljaju kao mere pomoći građanima.
"Kad novac dobijaju i oni kojima nije potreban, to nije socijalna politika. U početku, 2020, opravdanje je bilo kako nema kapaciteta da se odredi ko je ugrožen, a ko ne. Mi smo, međutim, još tad govorili da ne mora tako i davali predloge kako da se, koliko je moguće, fokusiraju mere. U međuvremenu su stigle i socijalne karte, ali neselektivna davanja su ostala i to sad traje već četiri godine", naveo je Petrović.
Ako se stvarno želi poboljšanje socijalne politike, prema analizi Fiskalnog saveta, sredstva bi mogla da se, na primer, upute u dečju zaštitu, deo bi mogao da ide i prema siromašnim starijim ljudima, u koje bi upao deo penzionera, ali bi obuhvatio i stare ljude koji nemaju nikakva primanja.
"Da se ne daje novac onima koji imaju visoke penzije, koji žive u dobrostojećim domaćinstvima, koji imaju prihode od imovine", pojasnio je Petrović.
Ovako, dodao je on, imate ad hok mere koje se pravdaju socijalnom pomoći, dok se sistematska socijalna politika zapostavlja. Podsetio je i na to da izveštaj Evropske komisije jasno ukazuje na značajne slabosti sistema socijalne zaštite u Srbiji.
"Srbija za kamate na javni dug izdvaja 1,2 milijarde evra"
Fiskalni savet je prošle godine pravio detaljnu analizu koja je pokazala da je uticaj davanja iz budžeta na privrednu aktivnost, odnosno rast BDP-a, bio minimalan.
"U malim i otvorenim ekonomijama, kao što je Srbija, budžetski rashodi koji imaju znatan uticaj na privredni rast su javne investicije, a ne tekuća potrošnja. Sve upućuje na to da motivi nisu ekonomski, niti se mogu podvesti pod socijalnu politiku. Očigledno su bili neki drugi", ocenio je Petrović.
Upozorio je i na to da Srbija za kamate na javni dug izdvaja 1,2 milijarde evra, a dobar deo tog duga, prema njegovim rečima, nije morao da se napravi, da se nije išlo na mere koje je Fiskalni savet predlagao.
"Ovi rashodi su kod nas sad 1,7 odsto BDP-a, dok je prosek CIE (Centralne i Istočne Evrope) 1,2 odsto BDP-a", naveo je Petrović, ističući da će se rashodi za kamate i dalje povećavati.
"Stari dug koji je bio sa kamatnom stopom od dva, tri odsto, sad dolazi na naplatu i mora da se refinansira s kamatom od šest, sedam odsto. Ove godine smo se delom izvukli zbog MMF-a i drugih kreditora od kojih smo dobili povoljne kredite, ali su i pored toga troškovi kamata povećani za 300 miliona evra. Ministarstvo finansija procenjuje da će budžetski trošak kamata dodatno da se poveća do 2026. za 800 miliona evra", naveo je Petrović
Pročitaj još
Tu se, dodao je on, otvara pitanje veličine duga Srbije koji je negde oko 52-53 odsto BDP-a.
"I stalno se govori kako smo odlični, jer to je ispod 60 odsto BDP-a i ispod razvijenih zemalja. Međutim, prosek nama uporedivih zemalja CIE je niži, 47 odsto BDP-a, iako među njima ima i država, kao što je Mađarska, s visokim dugom od preko 70 odsto, na koju ne bi trebalo da se ugledamo. Javni dug u većini preostalih zemalja je reda veličine 40-45 odsto BDP-a, i to je nivo koji bi bio prihvatljiv za našu ekonomiju", poručio je Petrović.
Intervju u celosti čitajte na sajtu Nove ekonomije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Miroslav Mišković od države traži 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja
30.01.2026.•
0
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, piše Radar.
Cene goriva nepromenjene
30.01.2026.•
0
Cene goriva u Srbiji ostaju iste kao i u prethodnih sedam dana.
Čadež: Blokirano više od 90 odsto izvoza iz regiona, dnevna šteta 100 miliona evra
30.01.2026.•
6
Ekonomije Zapadnog Balkana trpe štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura Evropske unije, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ministri Zapadnog Balkana u utorak razgovaraju s Evropskom komisijom o problemima prevoznika
29.01.2026.•
4
U utorak, 3. februara, biće održan sastanak ministara svih država Zapadnog Balkana s predstavnicima Evropske komisije o problemu uslova rada prevoznika iz regiona na području EU.
Galenika postala vlasnik slovenačkog Sanofarma
29.01.2026.•
1
Farmaceutska kompanija Galenika postala je vlasnik 100 odsto udela u slovenačkoj kompaniji Sanofarm, saopšteno je danas.
Lukoil pristao da proda većinu svoje strane imovine
29.01.2026.•
0
Ruska naftna kompanija Lukoil je pristala da proda većinu svoje strane imovine, ukupne vrednosti oko 22 milijarde dolara, američkoj privatnoj investicionoj kompaniji Karlajl Grup, uz odobrenje američke vlade.
Mađarski list: Mol bi mogao za NIS da plati 1,4 milijarde evra
29.01.2026.•
6
Mol bi 56,15 odsto NIS-a od ruskog Gasproma mogao da kupi za blizu 1,4 milijarde evra, piše mađarski list Népszava.
Mlekar iz Mačvanskog okruga: Velike farme uništavaju porodična gazdinstva
28.01.2026.•
6
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, Goran Vasić, izjavio je da velike farme guše porodična gazdinstva, tako što ravnopravno sa njima dobijaju premiju za mleko i subvencije za krave i junice.
Proširena lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca: Evo ko je dodat
28.01.2026.•
5
Proširena je lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca.
Amazon otpušta 16.000 radnika
28.01.2026.•
1
Multinacionalna američki tehnološka i trgovinska firma Amazon je potvrdila da će ukinuti još 16.000 radnih mesta, uz 14.000 radnih mesta ukinutih u oktobru, objavio je BBC.
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom
28.01.2026.•
3
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom kojoj bi se tako omogućio pristup LNG terminalu na Krku i dodatno ojačala energetska bezbednost regiona, izjavio je hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar.
Država daje do 20.000 evra za stan ili kuću po rođenju deteta
27.01.2026.•
29
Vlada Srbije utvrdila je iznos sredstava za 2026. godinu namenjenih bespovratnoj pomoći za izgradnju ili kupovinu porodične kuće ili stana po osnovu rođenja deteta.
Akcije MOL-a skočile 26 odsto nakon najave preuzimanja većinskog udela u NIS-u
27.01.2026.•
4
Akcije mađarske energetske kompanije MOL su od početka godine porasle za čak 26 odsto nakon vesti da kompanija preuzima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
MK grupa kupuje zrenjaninski Dijamant
27.01.2026.•
9
MK grupa, u vlasništvu porodice Kostić, kupiće od Fortenova grupe zrenjaninski Dijamant.
Brokeri: Ako je MOL dao za NIS oko milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti
26.01.2026.•
30
Stručnjaci za berzansko trgovanje kažu da ukoliko je tačna informacija da će MOL za udeo od 56,15 odsto Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije platiti 900 miliona do milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti.
Evropski savet odobrio zabranu uvoza ruskog gasa u EU
26.01.2026.•
3
Danas je 27 država članica EU zvanično usvojilo uredbu koja vodi ukidanju uvoza gasa iz Rusije u EU, saopštio je Evropski savet.
Za koliko je prodat NIS: Vučić o ceni
26.01.2026.•
33
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarski MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra.
Saga sa očitavanjem brojila se nastavlja: Opet obustavljen posao od 2,8 milijardi
26.01.2026.•
17
Nastavlja se saga u vezi sa dodelom posla očitavanja brojila u Srbiji. Nakon što su izabrane firme za posao od 2,8 milijardi, uložena je žalba.
Cena zlata prvi put prešla 5.000 dolara
26.01.2026.•
0
Cene zlata danas su porasle na više od 5.000 dolara (4.215 evra) po unci, čime je postignut novi rekord, prenosi BBC.
Macut traži produženje roka za upis nelegalnih objekata
25.01.2026.•
10
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da treba da bude produžen rok za podnošenje prijava po osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.
Vlada Srbije produžila ograničenje cena goriva
25.01.2026.•
5
Vlada Srbije donela je Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se propisuje način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena za evrodizel i benzin evro premijum BMB 95.
Komentari 22
Pele
Zd-ns
Zemlja čudesa
Zar je to sve što imate da poručite građanima nakon jedanaest godina vaše vladavine? Da su "svi isti"? Treba da se stidite.
Molim Vas, navedite jednu - samo jednu - osobu od svih dahija u zadnjih 50 godina, imenom i prezimenom, koja je odgovarala za lično bogaćenje i štetu koju su zbog toga pretrpeli građani. Unapred zahvaljujem.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar