"Kamatni kišobran kod novih kredita": Zašto banke pooštravaju uslove za zajmove?
Banke su u trećem kvartalu nastavile sa pooštravanjem standarda za odobravanje kredita i privredi i stanovništvu, pokazala je oktobarska anketa Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka.
Foto: Pixabay
Kada je reč o kreditima stanovništvu, uslovi su pooštravani i kod dinarskih gotovinskih kredita, kredita za refinansiranje i devizno indeksiranih stambenih kredita.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da se banke odlučuju na takav korak da bi smanjile rizike u uslovima i dalje visokih kamatnih stopa i inflacije.
Banke su u anketi NBS navele da je i tražnja stanovništva za kreditima smanjena u trećem tromesečju zbog manjeg interesovanja za skoro svim vrstama zajmova.
Očekuje se da će stanovništvo povećati tražnju za dinarskim kreditima u četvrtom kvartalu, dok se kod stambenih kredita očekuju pad tražnje.
Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže za Euronews Srbija da banke uvek kada menjaju poslovnu politiku one zapravo upravljaju rizikom.
"Smatraju da je rizik na višem nivou, verovatno loših plasmana koji su negde u najavi jer ova situacija sa visokim kamatama ipak dugo traje. Od toga je uvek jedan vid zaštite taj kamatni kišobran kod novih kredita, odnosno kod poslovne politike prema novim korisnicima kredita", rekao je Grubišić.
I finansijski konsultant Vladimir Vasić smatra da je smanjenje rizika motiv banaka za pooštravanje uslova za odobravanje kredita.
On za Euronews Srbija kaže da banke preciznije gledaju kome će dati novac, a postoji mogućnost da ga neko i ne dobije.
"To je jedna mera, a druga mera jeste da umesto ako neko traži 100.000, da mu odobre 80.000 dinara. To isto utiče na ukupnu masu plasiranih sredstava, ili traže s druge strane recimo jemča što do juče nije bilo, tako da ne mora samo finanijski da bude izraženo nego i da se primenjuje proceduralno usložnjavanje dobijanja kredita", rekao je Vasić.
Koliki je preuzeti rizik?
Banke su ocenile da su pooštravanju standarda za odobravanje kredita najviše doprineli troškovi izvora kredita i neizvesnost oko ekonomske situacije, što se, kako su navele, odrazilo i na smanjenu spremnost za preuzimanje rizika, kao i na nivo problematičnih potraživanja.
Grubišić navodi da se kamatna marža gradi kao rezultat svih faktora koji se odnose na prisutne rizike.
On kaže da je nešto veći preuzeti rizik i u vezi sa merom Narodne banke Srbije o privremenom ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite indeksirane u evrima sa promenljivom kamatnom stopom.
"Ta mera NBS isto negde utiče, ona olakšava položaj postojećim korisnicima kredita, ali banke uvodi u teren gde je već jedan deo rizika prevaljen njima ograničavanjem kamata na 4 odsto, a već je euribor preko 4 odsto. Ta kamatna stopa prema kojoj oni sad računaju plan otplate kredita prema postojećim korisnicima je već na nivou euribora, znači celu maržu nosi banka", rekao je Grubišić.
Vasić navodi da je odluka NBS o privremenom ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite u evrima za građane koji ih koriste dobra zato što nema prelivanja eventualnog porasta euribora na mesečnu ratu korisnika kredita, ali da je to s druge strane za banke i jedna vrsta pritiska da sada imaju definisanu cenu.
"Vidimo da je ukupna kreditna aktivnost minus 0,5 odsto u odnosu na prošlu godinu mesec na mesec, što znači da je usporena i da su pooštreni uslovi davanja kredita u proseku. Dugo smo imali prosečnu stopu rasta kreditne aktivnosti preko 10 odsto i to u poslednjih sedam ili osam godina", kaže Vasić.
Dalje objašnjava da je onda ovaj "talas restriktivne monetarne politike učinio da novac poskupi i da banke spram toga i svoju kreditnu aktivnost, odnosno rizike percipiciraju kao veće i na taj nacin smanjuju svoju izloženost prema i građanima i prema privredi".
"To je jedna mera, a druga mera jeste da umesto ako neko traži 100.000, da mu odobre 80.000 dinara. To isto utiče na ukupnu masu plasiranih sredstava, ili traže s druge strane recimo jemca što do juce nije bilo, tako da ne mora samo finanijski da bude izraženo nego i da se primenjuje proceduralno usložnjavanje dobijanja kredita", rekao je Vasić.
Pročitaj još
Šta je sa tržištem nekretnina?
Prema izveštaju Narodne banke Srbije, stanje stambenih kredita bilo je za 2,7 milijardi dinara niže nego na kraju juna, piše Danas.
Od ukupno novoodobrenih kredita stanovništvu u ovom periodu, svega 15,5 odsto su bili stambeni krediti. U istom tromesečju prošle godine stambeni krediti su činili 23,3 odsto kredita građanima.
Recimo u oktobru 2022. godine je odobredno 91,4 miliona evra novih stambenih kredita, a u oktobru ove godine 58 miliona evra.
Na ovaj blagi oktobarski oporavak po svemu sudeći delovala je odluka Narodne banke Srbije iz septembra da ograniči kamatne stope na stambene kredite vezane za evro na 4,08 odsto.
Ovo se automatski odrazilo na statistiku kamatnih stopa, pa je prosečna kamatna stopa na stambene kredite u evrima u oktobru pala na 5,37 odsto, sa prosečnih 6,41 odsto u septembru i 6,7 odsto u avgustu.
U Erste banci kažu za Danas da su ključni faktor za smanjenu tražnju za stambenim kreditima visoke cene kvadrata u najvećim gradovima Srbije budući da one, uprkos manjoj tražnji, nisu počele značajnije da padaju.
"Takođe, uzevši u obzir aktuelnu geopolitičku nestabilnost, mnogi građani se verovatno uzdržavaju od zaduženja u ovom trenutku, očekujući nastavak restriktivnih mera kreatora monetarne politike, jer se takve mere negativno odražavaju na kućni budžet kroz rast anuiteta", dodaju iz ove banke.
Kako u ovoj banci objašnjavaju, najveći uticaj na kamatne stope, uzevši u obzir da se najviše dužnika u Srbiji odlučuje na stambeni kredit indeksiran u evrima, ima politika Evropske centralne banke.
"ECB u ovom trenutku usled uporno visoke stope inflacije u evrozoni vodi restriktivnu politiku, podižući vrednost referentne kamatne stope. Ovo posledično ima uticaj i na rast tržišnih stopa koje u najvećoj meri determinišu i visinu kamatnih stopa koje banke nude", ističu u Erste.
U OTP banci ističu i da inflacija ima uticaj na kupovnu moć, između ostalog i na povećanje cena nekretnina i jedan je od faktora uticaja potražnje stambenih kredita.
U Erste banci pak ocenjuju da je taj uticaj ipak mali, jer na dugoročne investicione odluke malo utiču cene proizvda i usluga u kratkom roku.
"Inflacija se uglavnom vezuje za potrošačke komponente, dok odluka o kupovini stana i prihvatljivosti rate stambenog kredita veoma malo zavisi od cena proizvoda i usluga u kratkom roku", dodaju oni.
Milić Đoković, ovlašćeni procenitelj, smatra da na tražnju za nekretninama najviše uticaja imaju visoke kamate.
"Kamatne stope dosta utiču na tržište stambenih kredita. Naša specifičnost je to što mi nismo hipotekarno tržište, pa ne može da se napravi balon i pukne, kao u nekim drugim zemljama. Druga specifičnost je da će tržište pre da miruje u smislu cena, nego što će da se kreće gore-dole. Biće zanimljivi podaci o prometu nekretnina u četvrtom kvartalu. Ja očekujem da će doći do pada prometa 30 odsto, ali neće doći do većeg pomeranja cena. Prosto, veća je nužda ljudima koji kupuju, nego onima koji prodaju stanove. Osim toga malo se gradi. Iako deluje da ima puno kranova to su sve male zgrade. Nema masovne narodne gradnje stanova. To što se gradi je nedostupno većini", ocenjuje Đoković.
On ističe i da je uticaj stambenih kredita na tržište daleko veći od onoga što pokazuje statistika RGZ-a.
"Recimo da od kredita od 100.000 evra dalje nastaje oko 500.000 evra prometa, mada se vodi u statistici samo tih 100.000 evra. Moja ocena je da stambeni krediti u praksi učestvuju sa 30-40 odsto na tržištu stanova i toliki je otprilike i pad prometa", zaključuje on.
U Erste banci se praktično slažu da neće značajnije pasti cene.
Oni primećuju da iako dolazi do blagog korigovanja cena u pojedinim kategorijama nekretnina, trenutna makrofinansijska stabilnost i dalje održava tražnju, a time i cene, na stabilnom nivou.
Šestomesečni euribor koji se najčešće primenjuje je od -0,5 odsto u januaru 2022. godine skočio na preko četiri odsto u oktobru ove godine. Polovinom oktobra je došao do maksimalnih 4,14 odsto, da bi sada blago i opao, do 4,05 odsto.
Snežana Vukmirović, kreditni savetnik agencije Sitiekspert (Cityexpert) ističe da se situacija u poslednjem kvartalu ove godine stabilizovala na šta je posebno uticala ova odluka centralne banke o ograničenju kamatnih stopa.
"U prvoj polovini godine videli smo pad tražnje za stambenim kreditima s obzirom da je euribor rastao i svaka tri meseca se menjali anuitetni planovi. Sada se situacija stabilizuje, i sa stabilizacijom euribora, ali i odluka NBS daje ljudima sigurnost šta god da se dešava, da neće skočiti rate", ističe ona ukazujući i na procene stručnjaka da bi u periodu od tri do pet godina trebalo doći do pada euribora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
11
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
0
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
24
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
5
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
MMF traži reformu blok tarifa: Nova pravila za plaćanje struje već ove godine
16.06.2026.•
68
Poslednji put kada je Vlada Srbije menjala blok tarifu za struju u dogovoru sa Međunarodnim monetarnom fondom (MMF) snižena je granica za prelazak u "crvenu zonu" na 1.200 kilovata mesečno.
U aprilu izdato više od 2.400 građevinskih dozvola
15.06.2026.•
2
U Srbiji je u aprilu ove godine izdato 2.416 građevinskih dozvola, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
BBC naredne sedmice ukida stotine radnih mesta
15.06.2026.•
2
Britanski javni servis BBC će naredne sedmice objaviti ukidanje više stotina radnih mesta u informativnom sektoru, što je prvi korak radikalnog smanjenja broja zaposlenih radi smanjenja rashoda, piše Fajnenšel tajms.
MMF: Rizici za fiskalnu stabilnost Srbije - energetski šokovi, Putevi Srbije, Grad Beograd
15.06.2026.•
2
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je objavio da, iako ekonomija Srbije pokazuje otpornost, postoje rizici koji bi mogli ugroziti fiskalnu stabilnost zemlje.
Donet pravilnik o osnovnim elementima ugovora između proizvođača i otkupljivača mleka
15.06.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka.
Raspisan javni poziv za podsticaje u pčelarstvu
15.06.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela za 2026. godinu.
Promet u industriji u aprilu oko 16 odsto veći u odnosu na prošlu godinu
15.06.2026.•
2
Promet u industriji u Srbiji u aprilu ove godine veći je 15,8 odsto u odnosu na april prošle godine.
Odluka o smanjenju akciza na gorivo produžena do 21. juna
15.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, do 21. juna, piše list "Danas".
Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu: Šta to znači za rate kredita u Srbiji?
14.06.2026.•
5
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Nekadašnji direktor JAT-a o situaciji sa Viz erom: Ovo liči na "Mrdićeve zakone", ali u vazduhoplovstvu
14.06.2026.•
11
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Bankarske provizije za plaćanje stranim karticama biće iste kao i za one izdate u Srbiji
14.06.2026.•
1
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Folksvagen u Nemačkoj otpušta 19.000 ljudi do kraja godine
14.06.2026.•
8
Nemački automobilski gigant Folksvagen će do kraja godine smanjiti radnu snagu u Nemačkoj za 19.000 ljudi, saopštio je izvršni direktor te kompanije Oliver Blume.
Međugodišnja inflacija u maju bila 3,5 odsto
13.06.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine bila je 3,5 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Komentari 7
Novosadjanin
Ne brini za banke
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar