"Kamatni kišobran kod novih kredita": Zašto banke pooštravaju uslove za zajmove?
Banke su u trećem kvartalu nastavile sa pooštravanjem standarda za odobravanje kredita i privredi i stanovništvu, pokazala je oktobarska anketa Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka.
Kada je reč o kreditima stanovništvu, uslovi su pooštravani i kod dinarskih gotovinskih kredita, kredita za refinansiranje i devizno indeksiranih stambenih kredita.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da se banke odlučuju na takav korak da bi smanjile rizike u uslovima i dalje visokih kamatnih stopa i inflacije.
Banke su u anketi NBS navele da je i tražnja stanovništva za kreditima smanjena u trećem tromesečju zbog manjeg interesovanja za skoro svim vrstama zajmova.
Očekuje se da će stanovništvo povećati tražnju za dinarskim kreditima u četvrtom kvartalu, dok se kod stambenih kredita očekuju pad tražnje.
Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže za Euronews Srbija da banke uvek kada menjaju poslovnu politiku one zapravo upravljaju rizikom.
"Smatraju da je rizik na višem nivou, verovatno loših plasmana koji su negde u najavi jer ova situacija sa visokim kamatama ipak dugo traje. Od toga je uvek jedan vid zaštite taj kamatni kišobran kod novih kredita, odnosno kod poslovne politike prema novim korisnicima kredita", rekao je Grubišić.
I finansijski konsultant Vladimir Vasić smatra da je smanjenje rizika motiv banaka za pooštravanje uslova za odobravanje kredita.
On za Euronews Srbija kaže da banke preciznije gledaju kome će dati novac, a postoji mogućnost da ga neko i ne dobije.
"To je jedna mera, a druga mera jeste da umesto ako neko traži 100.000, da mu odobre 80.000 dinara. To isto utiče na ukupnu masu plasiranih sredstava, ili traže s druge strane recimo jemča što do juče nije bilo, tako da ne mora samo finanijski da bude izraženo nego i da se primenjuje proceduralno usložnjavanje dobijanja kredita", rekao je Vasić.
Koliki je preuzeti rizik?
Banke su ocenile da su pooštravanju standarda za odobravanje kredita najviše doprineli troškovi izvora kredita i neizvesnost oko ekonomske situacije, što se, kako su navele, odrazilo i na smanjenu spremnost za preuzimanje rizika, kao i na nivo problematičnih potraživanja.
Grubišić navodi da se kamatna marža gradi kao rezultat svih faktora koji se odnose na prisutne rizike.
On kaže da je nešto veći preuzeti rizik i u vezi sa merom Narodne banke Srbije o privremenom ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite indeksirane u evrima sa promenljivom kamatnom stopom.
"Ta mera NBS isto negde utiče, ona olakšava položaj postojećim korisnicima kredita, ali banke uvodi u teren gde je već jedan deo rizika prevaljen njima ograničavanjem kamata na 4 odsto, a već je euribor preko 4 odsto. Ta kamatna stopa prema kojoj oni sad računaju plan otplate kredita prema postojećim korisnicima je već na nivou euribora, znači celu maržu nosi banka", rekao je Grubišić.
Vasić navodi da je odluka NBS o privremenom ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite u evrima za građane koji ih koriste dobra zato što nema prelivanja eventualnog porasta euribora na mesečnu ratu korisnika kredita, ali da je to s druge strane za banke i jedna vrsta pritiska da sada imaju definisanu cenu.
"Vidimo da je ukupna kreditna aktivnost minus 0,5 odsto u odnosu na prošlu godinu mesec na mesec, što znači da je usporena i da su pooštreni uslovi davanja kredita u proseku. Dugo smo imali prosečnu stopu rasta kreditne aktivnosti preko 10 odsto i to u poslednjih sedam ili osam godina", kaže Vasić.
Dalje objašnjava da je onda ovaj "talas restriktivne monetarne politike učinio da novac poskupi i da banke spram toga i svoju kreditnu aktivnost, odnosno rizike percipiciraju kao veće i na taj nacin smanjuju svoju izloženost prema i građanima i prema privredi".
"To je jedna mera, a druga mera jeste da umesto ako neko traži 100.000, da mu odobre 80.000 dinara. To isto utiče na ukupnu masu plasiranih sredstava, ili traže s druge strane recimo jemca što do juce nije bilo, tako da ne mora samo finanijski da bude izraženo nego i da se primenjuje proceduralno usložnjavanje dobijanja kredita", rekao je Vasić.
Pročitaj još
Šta je sa tržištem nekretnina?
Prema izveštaju Narodne banke Srbije, stanje stambenih kredita bilo je za 2,7 milijardi dinara niže nego na kraju juna, piše Danas.
Od ukupno novoodobrenih kredita stanovništvu u ovom periodu, svega 15,5 odsto su bili stambeni krediti. U istom tromesečju prošle godine stambeni krediti su činili 23,3 odsto kredita građanima.
Recimo u oktobru 2022. godine je odobredno 91,4 miliona evra novih stambenih kredita, a u oktobru ove godine 58 miliona evra.
Na ovaj blagi oktobarski oporavak po svemu sudeći delovala je odluka Narodne banke Srbije iz septembra da ograniči kamatne stope na stambene kredite vezane za evro na 4,08 odsto.
Ovo se automatski odrazilo na statistiku kamatnih stopa, pa je prosečna kamatna stopa na stambene kredite u evrima u oktobru pala na 5,37 odsto, sa prosečnih 6,41 odsto u septembru i 6,7 odsto u avgustu.
U Erste banci kažu za Danas da su ključni faktor za smanjenu tražnju za stambenim kreditima visoke cene kvadrata u najvećim gradovima Srbije budući da one, uprkos manjoj tražnji, nisu počele značajnije da padaju.
"Takođe, uzevši u obzir aktuelnu geopolitičku nestabilnost, mnogi građani se verovatno uzdržavaju od zaduženja u ovom trenutku, očekujući nastavak restriktivnih mera kreatora monetarne politike, jer se takve mere negativno odražavaju na kućni budžet kroz rast anuiteta", dodaju iz ove banke.
Kako u ovoj banci objašnjavaju, najveći uticaj na kamatne stope, uzevši u obzir da se najviše dužnika u Srbiji odlučuje na stambeni kredit indeksiran u evrima, ima politika Evropske centralne banke.
"ECB u ovom trenutku usled uporno visoke stope inflacije u evrozoni vodi restriktivnu politiku, podižući vrednost referentne kamatne stope. Ovo posledično ima uticaj i na rast tržišnih stopa koje u najvećoj meri determinišu i visinu kamatnih stopa koje banke nude", ističu u Erste.
U OTP banci ističu i da inflacija ima uticaj na kupovnu moć, između ostalog i na povećanje cena nekretnina i jedan je od faktora uticaja potražnje stambenih kredita.
U Erste banci pak ocenjuju da je taj uticaj ipak mali, jer na dugoročne investicione odluke malo utiču cene proizvda i usluga u kratkom roku.
"Inflacija se uglavnom vezuje za potrošačke komponente, dok odluka o kupovini stana i prihvatljivosti rate stambenog kredita veoma malo zavisi od cena proizvoda i usluga u kratkom roku", dodaju oni.
Milić Đoković, ovlašćeni procenitelj, smatra da na tražnju za nekretninama najviše uticaja imaju visoke kamate.
"Kamatne stope dosta utiču na tržište stambenih kredita. Naša specifičnost je to što mi nismo hipotekarno tržište, pa ne može da se napravi balon i pukne, kao u nekim drugim zemljama. Druga specifičnost je da će tržište pre da miruje u smislu cena, nego što će da se kreće gore-dole. Biće zanimljivi podaci o prometu nekretnina u četvrtom kvartalu. Ja očekujem da će doći do pada prometa 30 odsto, ali neće doći do većeg pomeranja cena. Prosto, veća je nužda ljudima koji kupuju, nego onima koji prodaju stanove. Osim toga malo se gradi. Iako deluje da ima puno kranova to su sve male zgrade. Nema masovne narodne gradnje stanova. To što se gradi je nedostupno većini", ocenjuje Đoković.
On ističe i da je uticaj stambenih kredita na tržište daleko veći od onoga što pokazuje statistika RGZ-a.
"Recimo da od kredita od 100.000 evra dalje nastaje oko 500.000 evra prometa, mada se vodi u statistici samo tih 100.000 evra. Moja ocena je da stambeni krediti u praksi učestvuju sa 30-40 odsto na tržištu stanova i toliki je otprilike i pad prometa", zaključuje on.
U Erste banci se praktično slažu da neće značajnije pasti cene.
Oni primećuju da iako dolazi do blagog korigovanja cena u pojedinim kategorijama nekretnina, trenutna makrofinansijska stabilnost i dalje održava tražnju, a time i cene, na stabilnom nivou.
Šestomesečni euribor koji se najčešće primenjuje je od -0,5 odsto u januaru 2022. godine skočio na preko četiri odsto u oktobru ove godine. Polovinom oktobra je došao do maksimalnih 4,14 odsto, da bi sada blago i opao, do 4,05 odsto.
Snežana Vukmirović, kreditni savetnik agencije Sitiekspert (Cityexpert) ističe da se situacija u poslednjem kvartalu ove godine stabilizovala na šta je posebno uticala ova odluka centralne banke o ograničenju kamatnih stopa.
"U prvoj polovini godine videli smo pad tražnje za stambenim kreditima s obzirom da je euribor rastao i svaka tri meseca se menjali anuitetni planovi. Sada se situacija stabilizuje, i sa stabilizacijom euribora, ali i odluka NBS daje ljudima sigurnost šta god da se dešava, da neće skočiti rate", ističe ona ukazujući i na procene stručnjaka da bi u periodu od tri do pet godina trebalo doći do pada euribora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
2
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
4
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
6
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
7
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
4
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
5
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
19
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
3
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
27.10.2026.•
2
Evropska komisija objavila je da je prihvatila plan kineske platforme za internet trgovinu Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i suzbijanje dostupnosti nelegalnih proizvoda na internetu.
SpaceX obezbedio 40 milijardi dolara za finansiranje AI infrastrukture
27.10.2026.•
0
Američka kompanija za istraživanje svemira SpaceX zaključila je ugovor o dužničkom finansiranju od 40 milijardi dolara za kupovinu procesora koji se koriste u sistemima veštačke inteligencije.
Komentari 7
Novosadjanin
Ne brini za banke
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar