Da li je "najbolja cena" i najbolja mera: "Vučićevi jeftiniji proizvodi" populizam bez većih efekata
Ministar trgovine Tomislav Momirović obelodaniće danas spisak proizvoda čije će cene biti snižene od 1. septembra do 31. oktobra.
Foto: 021.rs
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć najavio da će se na spisku naći 81 proizvod.
To je rezultat dogovora premijera i ministara sa predstavnicima trgovinskih lanaca. Nije doduše još uvek sasvim poznat mehanizam koji će istopiti cene pojedinih osnovnih životnih namirnica. Istovremeno, Narodna banka Srbije obećava da će zakonski ograničiti bankarske marže, pa tako i cene kredita.
Forbes Srbija pitao je ekonomiste kuda se kreće naša ekonomija još većim mešanjem države u funkcionisanje ovih tržišta, ali i da li će mere dati rezultat.
Branimir Jovanović, stručnjak za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije veruje da bi obuzdavanje cena i kamata imalo više smisla ranije, dok je inflacija buktala.
"Ukratko, za mene su ovo populističke mere, koje neće imati nekih većih efekata, jer dolaze relativno kasno, kada su kamate i cene već znatno skočile. Ako pričamo o kamatama, one su čak počele da padaju i sva očekivanja su da će taj trend produžiti. Ako su vlasti htele da spreče rast kamata, trebalo je da reaguju mnogo ranije. Osim toga, maksimalni nivo kamata koji se predviđa je viši od trenutnog nivoa, tako da, on ustvari i neće smanjiti kamate", kaže Jovanović za Forbes Srbija.
Bečki institut je radio nedavno analizu efektivnosti ovih mera, i zaključili su da zamrzavanje cena može da kontroliše inflaciju, ali je neophodno da bude dugo na snazi i da se doslovno primenjuje, sa visokim kaznama za kršenje.
"S druge strane, da bi ustanovili da li neki supermarket poštuje ograničenje marže, treba otići u inspekciju, otvoriti sve knjige i fakture, pogledati kolike su nabavne cene i ostali troškovi, a to prosto zahteva puno vremena, posebno ako se radi o više proizvoda. Osim toga, firme mogu praviti manipulacije, štimati nabavne cene i slično, što se teško utvrđuje", objašnjava Jovanović.
Pavle Medić, zamenik glavnog ekonomiste u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES), smatra da uticaj države na cene osnovnih namirnica ima smisla kao zaštita ugroženog dela stanovništva. Pre svega jer je hrana u Srbiji za poslednje tri godine porasla 47 odsto i cene su se skoro izjednačile sa onima u EU – na 95 odsto su evropskog proseka.
Deo problema, veruje, leži u samoj prehrambenoj industriji, jer se ne razvija dovoljno brzo, prerađivačka ne povećava produktivnost, dok primarna poljoprivredna proizvodnja beleži dosta slabe rezultate.
"Sve su to dubinski strukturni razlozi kojima se ne bavimo, a kojima ovakve mere nikako ne pomažu", dodaje Medić.
"Ako prihvatite argumentaciju da su prodajni lanci krivi za visoke cene, onda je logično da se postavi pitanje istraživanja uzroka toga, a tu nadležnost ima Komisija za zaštitu konkurencije. Rekordno visoki profiti i prinosi u trgovini, najviši od svih sektora, u inflatornoj godini, kao i lakoća sa kojom lanci pristaju na ograničavanja cena svakako daje prostora za sumnju da postoje određeni vidovi netržišnog ponašanja", kaže sagovornik Forbes Srbija.
Branimir Jovanović sa Bečkog instituta ne veruje da srpska privreda funkcioniše drugačije od oslatlih, ali veruje da je karakteriše – mala konkurencija.
"Sve privrede u principu funkcionišu na sličan način, nije Srbija nikakav izuzetak. To je suština kapitalizma, u njemu firme gledaju da povećaju svoj profit, poštujući zakone i pravila igre", odgovara Jovanović.
"Razlika između Srbije i nekih razvijenijih zapadnoevropskih privreda je što je u Srbiji konkurencija manja, pa je koncentracija tržišta veća, zbog čega velike firme imaju veću moć. Druga razlika je što su agencije zadužene za zaštitu konkurencije i kontrolu firmi puno slabije nego u Zapadnoj Evropi. U Evropskoj uniji stalno ima primera kada se čak i najveće svetske firme kažnjavaju, ponekad i samo da bi se pokazalo da niko nije iznad države. U Srbiji političari verovatno garantuju velikim firmama da se to nikad neće desiti", objašnjava Jovanović.
I Lazar Ivanović, istraživač ekonomista CEVES-a, siguran je da o kontroli cena ne bismo govorili da je Srbija zemlja sa jakim institucijama i da postoji fer i poštena tržišna utakmica.
"Prema zakonu, ovim pitanjem u Srbiji bi trebalo da se bavi Komisija za zaštitu konkurencije. Međutim, kako možemo videti, Komisija je trenutno okupirana esencijalnim pitanjima kao što su cene kafe i nekonkurentnim delovanjem softverskih kompanija, pa nema vremena da se bavi marginalnim temama kao što su osnovne životne namirnice", kaže Ivanović za Forbes Srbija.
Pročitaj još
Nameće se pitanje može li se drugim putem stići do podnošljivijih cena hrane, ali i kredita.
Kada je akutna faza ove inflatorne krize prošla, Branimir Jovanović poručuje da treba raditi na strani ponude, odnosno, povećati domaću proizvodnju kritičnih proizvoda, kako bi se izbegle, ili bar ublažile, inflatorne krize u budućnosti. Mogući način je – ekstraprofit.
"Druga stvar koja se može uraditi je uvesti poreze na ekstra profite. To možda neće sprečiti da pojedine firme i dalje ostvaruju velike profite, ali će bar preraspodeliti deo tih profita svim ostalima. Sve članice Evropske unije su uvele takav porez krajem 2022, iz regiona je to uradila i Makedonija, ali Srbija nije htela", kaže Jovanović.
Kontrola cena je velika i stara tema u ekonomskoj nauci, koja je zadnjih par godina ponovo postala aktuelna. U SAD je, podseća Jovanović, pre 50 godina postojala državna agencija koja se bavila kontrolom cena. Kontrola cena osnovnih proizvoda se na različite načine sprovodila u velikom broju evropskih zemalja – u Mađarskoj, Hrvatskoj, Litvaniji, Grčkoj, Rumuniji, nešto drugačije u Francuskoj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbijavode postale d.o.o.
22.01.2026.•
0
Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" od 21. januara 2026. godine, zvanično je prešlo u "Srbijavode" d.o.o, ali je i dalje u potpunosti državno preduzeće.
MMF demantovao da će rast srpskog BDP-a dostići 3,6 odsto
21.01.2026.•
5
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Lev Ratnovski demantovao je da je ta finansijska institucija revidirala projekciju rasta srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2026. godinu na 3,6 odsto.
Od februara veće naknade za nezaposlenost u Srbiji
21.01.2026.•
2
Naknade za slučaj nezaposlenosti biće uvećane od 1. februara ove godine, u skladu sa rastom inflacije u prethodnoj godini, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije.
Vazdušni taksi u Srbiji: U Davosu potpisan ugovor sa američkom kompanijom
21.01.2026.•
22
Republika Srbija potpisala je sporazum sa američkom kompanijom o uvođenju električnih vazdušnih taksija u državi.
Novi obrazac i novi rokovi za plaćanje akcize na struju i gas
21.01.2026.•
1
Propisan je novi obrazac poreske prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju i na komprimovani prirodni gas koji se koristi za pogon prevoznih sredstava koji se primenjuje od 1.
Netfliks premašio 325 miliona pretplatnika
21.01.2026.•
0
Američki striming servis Netfliks premašio je 325 miliona pretplatnika širom sveta, izvestivši u utorak o svom prvom ažuriranju broja korisnika u godinu dana.
Stanić: Rešenje za NIS bliže nego ranije, očekuje se produženje licence
20.01.2026.•
5
Rešenje za Naftnu industriju Srbije izvesnije je nego u prethodnim mesecima i očekuje se da američka administracija produži operativnu licencu i nakon 23. januara.
Vučić: Zbog Srbije u ugovor sa MOL-om ubačena i Rafinerija u Pančevu
20.01.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je, uprkos kritikama na ulazak mađarske kompanije MOL u NIS, u ugovor na insistiranje Srbije uključena i Rafinerija u Pančevu.
Lakićević o MOL-u: "Sumnjiv partner, iskustva iz Hrvatske nisu ohrabrujuća"
20.01.2026.•
13
Ulazak mađarskog MOL-a u vlasništvo Naftne industrije Srbije (NIS) bio je "jedino prihvatljivo rešenje za Rusiju", ocenio je novinar Mijat Lakićević.
Broker Gujaničić o još pet odsto u NIS-u: "Nema bitne razlike, Srbija ne stiče veća prava"
20.01.2026.•
6
Kupovinom još pet odsto vlasništva u NIS-u država Srbija ne stiče veća prava u kontroli poslovanja te kompanije, rekao je glavni broker brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić za Betu.
Lavrov: Prodaja NIS-a mađaskom MOL-u je korisna za Rusiju
20.01.2026.•
20
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je uzajamno korisnim preliminarni dogovor o prodaji paketa akcija NIS-a mađarskoj kompaniji MOL.
NIS podneo zahtev OFAK-u za produženje licence za rad
20.01.2026.•
1
Ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je NIS podneo zahtev OFAK-u, odnosno američkoj administraciji da dozvoli da nastavi operativni rad.
Poreska uprava podseća frilensere: Do 30. januara rok za plaćanje rate poreza
20.01.2026.•
3
Frilenseri imaju rok do 30. januara da prijave i plate porez za četvrti kvartal 2025. godine.
Najavljeno da će Srbija otkupiti pet odsto udela u NIS-u, ali nešto ne štima u računici
20.01.2026.•
35
Ako pretpostavimo da će na kraju igrokaza nazvanog sankcije NIS-u, a nakon dobijanja saglasnosti američkog OFAC-a, mađarski MOL biti vlasnik 56,15 odsto akcija srpskog NIS-a, u sadašnjoj računici nešto ne štima.
Raspisan javni poziv za premiju za mleko, za četvrti kvartal 2025.
19.01.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za premiju za mleko, za četvrti kvartal 2025. godine.
Transportgas iz Novog Sada određen za operatora transportnog sistema za prirodni gas
19.01.2026.•
0
Preduzeće Transportgas Srbija Novi Sad određeno je za operatora transportnog sistema odgovornog za uređivanje i administriranje tržišta prirodnog gasa, objavljeno je u Službenom glasniku.
MOL kupuje oko 56 odsto NIS-a, pregovara i sa ADNOK-om
19.01.2026.•
14
MOL je potpisao glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum (Heads of Agreement) sa Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto Naftne industrije Srbije, saopštio je MOL.
DDOR osiguranje ponovo nosilac "Top Employer" sertifikata
19.01.2026.•
0
DDOR osiguranje i u 2026. godini nosi prestižni sertifikat "Top Employer", čime je treću godinu zaredom potvrđeno da kompanija kontinuirano gradi kvalitetno, stabilno i podsticajno radno okruženje.
Mol i Gaspromnjeft se dogovorili oko NIS-a, Srbija uvećava vlasništvo za pet odsto
19.01.2026.•
31
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS.
Južnoamerička hrana uticaće i na seljake u Srbiji
19.01.2026.•
11
Posle 25 godina pregovaranja Evropska unija i Merkosur, asocijacije Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, ovih dana potpisuju sporazum o ukidanju carina.
NIS: Pokrećemo Rafineriju u Pančevu, plan je da radi ceo februar
19.01.2026.•
2
U Rafineriji nafte Pančevo započete su startne aktivnosti koje će omogućiti ponovno uspostavljanje komercijalnog rada proizvodnih postrojenja.
Komentari 13
Boeser Wolf
Njen zadatak je prvenstveno da se bavi sprečavanjem kartela i monopola, ali u to se, za razliku od tržišta, ne meša.
Selo
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar