Da li je "najbolja cena" i najbolja mera: "Vučićevi jeftiniji proizvodi" populizam bez većih efekata
Ministar trgovine Tomislav Momirović obelodaniće danas spisak proizvoda čije će cene biti snižene od 1. septembra do 31. oktobra.
Foto: 021.rs
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć najavio da će se na spisku naći 81 proizvod.
To je rezultat dogovora premijera i ministara sa predstavnicima trgovinskih lanaca. Nije doduše još uvek sasvim poznat mehanizam koji će istopiti cene pojedinih osnovnih životnih namirnica. Istovremeno, Narodna banka Srbije obećava da će zakonski ograničiti bankarske marže, pa tako i cene kredita.
Forbes Srbija pitao je ekonomiste kuda se kreće naša ekonomija još većim mešanjem države u funkcionisanje ovih tržišta, ali i da li će mere dati rezultat.
Branimir Jovanović, stručnjak za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije veruje da bi obuzdavanje cena i kamata imalo više smisla ranije, dok je inflacija buktala.
"Ukratko, za mene su ovo populističke mere, koje neće imati nekih većih efekata, jer dolaze relativno kasno, kada su kamate i cene već znatno skočile. Ako pričamo o kamatama, one su čak počele da padaju i sva očekivanja su da će taj trend produžiti. Ako su vlasti htele da spreče rast kamata, trebalo je da reaguju mnogo ranije. Osim toga, maksimalni nivo kamata koji se predviđa je viši od trenutnog nivoa, tako da, on ustvari i neće smanjiti kamate", kaže Jovanović za Forbes Srbija.
Bečki institut je radio nedavno analizu efektivnosti ovih mera, i zaključili su da zamrzavanje cena može da kontroliše inflaciju, ali je neophodno da bude dugo na snazi i da se doslovno primenjuje, sa visokim kaznama za kršenje.
"S druge strane, da bi ustanovili da li neki supermarket poštuje ograničenje marže, treba otići u inspekciju, otvoriti sve knjige i fakture, pogledati kolike su nabavne cene i ostali troškovi, a to prosto zahteva puno vremena, posebno ako se radi o više proizvoda. Osim toga, firme mogu praviti manipulacije, štimati nabavne cene i slično, što se teško utvrđuje", objašnjava Jovanović.
Pavle Medić, zamenik glavnog ekonomiste u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES), smatra da uticaj države na cene osnovnih namirnica ima smisla kao zaštita ugroženog dela stanovništva. Pre svega jer je hrana u Srbiji za poslednje tri godine porasla 47 odsto i cene su se skoro izjednačile sa onima u EU – na 95 odsto su evropskog proseka.
Deo problema, veruje, leži u samoj prehrambenoj industriji, jer se ne razvija dovoljno brzo, prerađivačka ne povećava produktivnost, dok primarna poljoprivredna proizvodnja beleži dosta slabe rezultate.
"Sve su to dubinski strukturni razlozi kojima se ne bavimo, a kojima ovakve mere nikako ne pomažu", dodaje Medić.
"Ako prihvatite argumentaciju da su prodajni lanci krivi za visoke cene, onda je logično da se postavi pitanje istraživanja uzroka toga, a tu nadležnost ima Komisija za zaštitu konkurencije. Rekordno visoki profiti i prinosi u trgovini, najviši od svih sektora, u inflatornoj godini, kao i lakoća sa kojom lanci pristaju na ograničavanja cena svakako daje prostora za sumnju da postoje određeni vidovi netržišnog ponašanja", kaže sagovornik Forbes Srbija.
Branimir Jovanović sa Bečkog instituta ne veruje da srpska privreda funkcioniše drugačije od oslatlih, ali veruje da je karakteriše – mala konkurencija.
"Sve privrede u principu funkcionišu na sličan način, nije Srbija nikakav izuzetak. To je suština kapitalizma, u njemu firme gledaju da povećaju svoj profit, poštujući zakone i pravila igre", odgovara Jovanović.
"Razlika između Srbije i nekih razvijenijih zapadnoevropskih privreda je što je u Srbiji konkurencija manja, pa je koncentracija tržišta veća, zbog čega velike firme imaju veću moć. Druga razlika je što su agencije zadužene za zaštitu konkurencije i kontrolu firmi puno slabije nego u Zapadnoj Evropi. U Evropskoj uniji stalno ima primera kada se čak i najveće svetske firme kažnjavaju, ponekad i samo da bi se pokazalo da niko nije iznad države. U Srbiji političari verovatno garantuju velikim firmama da se to nikad neće desiti", objašnjava Jovanović.
I Lazar Ivanović, istraživač ekonomista CEVES-a, siguran je da o kontroli cena ne bismo govorili da je Srbija zemlja sa jakim institucijama i da postoji fer i poštena tržišna utakmica.
"Prema zakonu, ovim pitanjem u Srbiji bi trebalo da se bavi Komisija za zaštitu konkurencije. Međutim, kako možemo videti, Komisija je trenutno okupirana esencijalnim pitanjima kao što su cene kafe i nekonkurentnim delovanjem softverskih kompanija, pa nema vremena da se bavi marginalnim temama kao što su osnovne životne namirnice", kaže Ivanović za Forbes Srbija.
Pročitaj još
Nameće se pitanje može li se drugim putem stići do podnošljivijih cena hrane, ali i kredita.
Kada je akutna faza ove inflatorne krize prošla, Branimir Jovanović poručuje da treba raditi na strani ponude, odnosno, povećati domaću proizvodnju kritičnih proizvoda, kako bi se izbegle, ili bar ublažile, inflatorne krize u budućnosti. Mogući način je – ekstraprofit.
"Druga stvar koja se može uraditi je uvesti poreze na ekstra profite. To možda neće sprečiti da pojedine firme i dalje ostvaruju velike profite, ali će bar preraspodeliti deo tih profita svim ostalima. Sve članice Evropske unije su uvele takav porez krajem 2022, iz regiona je to uradila i Makedonija, ali Srbija nije htela", kaže Jovanović.
Kontrola cena je velika i stara tema u ekonomskoj nauci, koja je zadnjih par godina ponovo postala aktuelna. U SAD je, podseća Jovanović, pre 50 godina postojala državna agencija koja se bavila kontrolom cena. Kontrola cena osnovnih proizvoda se na različite načine sprovodila u velikom broju evropskih zemalja – u Mađarskoj, Hrvatskoj, Litvaniji, Grčkoj, Rumuniji, nešto drugačije u Francuskoj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
06.06.2026.•
4
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Produžena odluka o smanjenju akciza na gorivo
06.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte do 14. juna.
Objavljene nove cene goriva
05.06.2026.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3: Investicija vredna 2,63 milijarde evra, rok prijave 25. jun
04.06.2026.•
36
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, objavila je eKapija.
EU odložila primenu novih bankarskih pravila do kraja 2029. godine
04.06.2026.•
0
Evropska komisija saopštila je da će za tri godine odložiti primenu novih međunarodnih pravila za obračun tržišnog rizika banaka, kako evropski zajmodavci ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente iz SAD
Manjak u državnoj kasi 99,6 milijardi dinara za četiri meseca, ministarstvo kaže: Bolje od plana
04.06.2026.•
3
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 99,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 86,5 milijardi dinara.
Raste broj milionera u svetu: U Evropi, Luksemburg prednjači
04.06.2026.•
3
Novi izveštaj "World Wealth Report" kompanije "Capgemini" pokazuje da je najveći skok u broju milionera u Evropi u Luksemburgu.
Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom
04.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Paori na udaru klimatskih promena
03.06.2026.•
6
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji bila 9.583 evra po hektaru
03.06.2026.•
1
Republički geodetski zavod saopštio je da je, prema prvom objavljenom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta iznosila 9.583 evra po hektaru.
MOL zatražio dodatnih 30 dana za pregovore o kupovini NIS-a
03.06.2026.•
2
Mađarska kompanija MOL zatražila je danas od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAC dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u.
Demostat: Izmene Zakona o zaštiti potrošača donose i dobre i loše vesti
03.06.2026.•
1
Novi Zakon o zaštiti potrošača, čija će primena početi 1. avgusta, sadrži i dobre i loše vesti za potrošače, navedeno je u analizi Demostata.
Vlasnik Gugla Alfabet prodaje akcije od 80 milijardi dolara kako bi finansirao razvoj AI
03.06.2026.•
1
Kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, saopštila je da planira da prodajom svojih akcija prikupi do 80 milijardi dolara kako bi finansirala ogromna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju (AI).
Gasprom povećao izvoz gasa u Evropu preko Turskog toka na najviši nivo do sada
01.06.2026.•
4
Ruski energetski gigant Gasprom, u odnosu na prethodnu godinu, povećao je izvoz gasa evropskim krakom gasovoda Turski tok za 6,5 odsto.
Izvoz nafte zabranjen do 2. jula
01.06.2026.•
1
Mera zabrane izvoza nafte i naftnih derivata produžena je do 2. jula.
Sirak - sve češće na njivama u Vojvodini
01.06.2026.•
4
Već nekoliko decenija uočljivo su više dnevne temperature u našoj najvećoj žitnici, baš kao i u celom srednjoevropskom regionu.
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
26
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
16
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
25
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Komentari 13
Boeser Wolf
Njen zadatak je prvenstveno da se bavi sprečavanjem kartela i monopola, ali u to se, za razliku od tržišta, ne meša.
Selo
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar