Politika "biča i medenjaka": Može li Moskva da uceni Beograd gasom?
Politika štapa i šargarepe često se dovodi u vezu sa stavom Zapadnih zemalja i EU prema Srbiji, dok se, u vladajućem političkom narativu odnosi sa Rusijom i Kinom definišu kao "bratski i prijateljski"
Foto: Pixabay
Međutim, ako Rusija prema Srbiji ne provodi politiku štapa i šargarepe, možda to radi kroz politiku "biča i medenjaka", kako se u ruskom jeziku zapravo naziva takva politika.
Američki socijalni psiholog Daglas Mekgregor verovao je da metoda štapa i šargarepe, ili u ruskom slučaju biča i medenjaka, dobro funkcioniše samo u slučaju kada neka osoba (ili u ovom slučaju država) nema zadovoljene osnovne potrebe - bezbednost i hranu.
Kada su odnosi i Zapada i Istoka prema Srbiji u pitanju, jasno je da oba Mekgregorova uslova u slučaju naše zemlje nisu zadovoljena, te da će Srbija biti podložna takvoj politici uslovljavanja. Sa jedne, zapadne strane, to su činjenica da je EU glavni trgovinski partner Srbije, da najveći deo investicija dolazi upravo sa Zapada, da smo u okruženju NATO zemalja, od kojih neke imaju veoma bliske odnose sa Vašingtonom, na primer, da postoji niz nerešenih regionalnih pitanja na koja Zapad može da ima veliki uticaj... Dakle, od te strane nam umnogome zavise i bezbednost i hrana, piše NIN.
Sa druge, istočne strane, bezbednosno pitanje nije toliko izraženo, mada ne treba zanemariti moguće uticaje ruskih obaveštajnih službi na situaciju u regionu ili, ili to što je, na primer, avijacija Srbije zavisna od remonta letelica u Rusiji.
Međutim, "hrana" iz Mekgregorove definicije u ovom slučaju je - gas. Srbija iz Rusije uvozi oko 2,2 milijarde od tri milijarde kubika gasa koje troši, što su tri četvrtine. Na stolu je i obnova gasnog ugovora dve zemlje, koji ističe u martu sledeće godine, ali je ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa potpredsednikom srpske Vlade Aleksandrom Vulinom, rekao kako bi o njemu već sada trebalo razgovarati. Putin je uz to, pozivajući srpskog kolegu Aleksandra Vučića na samit BRIKS-a u Kazanju, rekao i da je robnotrgovinska razmena dve zemlje u padu.
Veliki pad ekonomskih odnosa
Taj pad je u ovoj godini zaista veliki. Tako je izvoz Srbije u Rusiju u prvih šest meseci ove godine iznosio tek 79,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz u prvoj polovini godine bio na nivou od 73,1 odsto prošlogodišnjeg, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. To pokazuje i udeo u ukupnom izvozu, odnosu uvozu. Dok je u prvoj polovini 2023. izvoz Srbije u Rusiju činio 4,1 odsto ukupnog izvoza naše zemlje, ove godine on je na 3,2 odsto. Razlika je još drastičnija kada je uvoz Srbije iz Rusije u pitanju. Prošle godine od januara do jula uvoz iz Ruske Federacije činio je 5,3 odsto ukupnog uvoza, a ove godine je tek na 3,7 odsto.
I dok se vrednost robnotrgovinske razmene dve zemlje menjala u određenim granicama kroz godine, u zavisnosti od cena energenata, određenih investicija i slično, o tome da u ekonomskim odnosima dve zemlje "škripi" najbolje svedoči pozicija Rusije među zemljama u koje Srbija izvozi i iz kojih uvozi. Tako je u 2018. i 2019. godini Rusija bila na petom mestu zemalja u koje Srbija izvozi, 2020. je bila šesta, 2021. i 2022. sedma, a 2023. osma. U prvoj polovini 2024. nalazi se tek na desetom mestu.
Kada je uvoz u pitanju, situacija je slična. Ruska Federacija je u 2018. i 2019. bila na petom mestu zemalja iz kojih Srbija uvozi, 2020. na šestom, 2021. i 2022. na sedmom (i pored drastičnog skoka vrednosti uvoza iz te zemlje zbog cene gasa 2022.), a 2023. na osmom, dok je u prvoj polovini ove godine na šestom mestu.
Istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta kaže za NIN da rat u Ukrajini nije značajno uticao na trgovinske odnose Srbije i Rusije s obzirom da oni duže vreme stagniraju odnosno da postoji neki predvidljivi okvir u kom se kreće robna razmena između nas i Rusije.
"Svakako najbitnije polje saradnje jeste energetika i uvoz gasa iz Rusije. Od početka rata Zapad je zauzeo jasan stav i odlučio da prekine svoju zavisnost od Rusije, o čemu svedoče brojni paketi sankcija. Srbija nije uvela ove sankcije, ali jeste otpočela proces diversifikacije, i to veoma uspešno", kaže Rašeta.
Srbija je povukla više poteza kada je u pitanju smanjenje energetske zavisnosti od Rusije, a Rašeta kaže da kada čujemo da zapadni lideri i diplomate govore o približavanju Srbije Zapadu među razlozima navode upravo značajne napore Srbije da diversifikuje svoj gasni portfolio.
"Prethodne godine je u rad pušten konektor sa Bugarskom koji će da snadbeva Srbiju sa 400 miliona kubnih metara gasa (maksimalan protok će biti oko 1,8 milijardi) iz Azerbejdžana i terminala u grčkoj luci Aleksandrupoli, dok je pre samo mesec dana ministarka Đedović potpisala memorandum o saradnji i izgradnji gasnog konektora sa Rumunijom, koji ce Srbiji omogućiti da uvozi gas koji stiže iz pravca Kaspijskog mora, Turske i Grčke", podseća Rašeta.
Na ovaj način smanjuje se uticaj Rusije u regionu, a Srbija nastavlja da se povezuje sa EU kada je u pitanju energetska infrastruktura, objašnjava Rašeta.
"Srbiji ugovor sa Rusijom ističe 2025 god, i u interesu je Beograda da što više umanji zavisnost koja trenutno postoji, tako da mislim da će Srbija ući sa jačom pozicijom u ove pregovore od Rusije i ne bih rekao da Moskva ima dobru ucenjivačku poziciju kada je u pitanju gas".
Foto: Beta/AP
Rašeta navodi da za to postoji više razloga.
"Prvo, Rusija je izgubila svoje najveće tržište, Gasprom je pretrpeo gubitke od više od 7 milijardi dolara prethodne godine, dok Kina namerno prolongira izgradnju gasovoda Moć Sibira 2, kako bi dodatno spustila cenu gasa, koja je i inače bila dosta niža od prosečne evropske (271 dolara prema 481 dolar za ovu godinu). Rusiji je neophodna zarada od prodaje gasa kako bi finansirali agresiju na Ukrajinu. Sa druge strane, ucenjivačka strategija Moskve prema Beogradu mahom leži u potpirivanju nacionalističke/rusofilne baza glasača vladajuće koalicije, tako što predstavlja Putina kao "većeg Srbina" od predsednika Vučića. Kada je u pitanju gas ne verujem da je ovo uspešna strategija jer Srbija može sa lakoćom da predstavi slabost Rusije kao "velikodušnost" kao što je učinila tokom sklapanja prethodnog ugovora kada smo izpregovarali nižu otkupnu cenu", objašnjava on za NIN.
Pročitaj još
Najbolja cena u Evropi nije uvek najbolja
Međutim, i pre diversifikacije, iako je postojao značajan ucenjivački potencijal preko gasa, on nije bio stoprocentan. Kako je u svom radu o odnosima dve zemlje objasnio ekonomista Ivan Nikolić, na primeru 2022. godine, kada smo sklopili gasni aranžman "pod najpovoljnijim uslovima u Evropi", oni se tako mogu posmatrati samo uslovno. Naime, cena gasa po tzv. naftnoj formuli, koju je Srbija plaćala po tom sporazumu jeste bila najniža u Evropi (za Nemačku je on bio na primer 51 odsto skuplji, za Litvaniju i Slovačku 3,2 puta skuplji).
Međutim, problem je u drugom delu aranžmana, koji se odnosi na sve ostale potrebne količine gasa, koje izlaze iz okvira sporazuma i morale su se plaćati prema atuelnoj ceni na slobodnom tržištu.
"Konkretno, u prvom tromesečju 2022. na ovaj način smo nabavili 487,9 hiljada tona, odnosno 38 odsto uvezenih količina gasa. Ruski gas iz tog kontigenta plaćen je po ceni koja je bila za 4,2 puta veća od onog koji je plaćen po naftnoj formuli", navodi Nikolić u svom radu i objašnjava da se time gubi status "najniže cene u Evropi".
"Cena gasa očigledno nije fiksirana, već se dinamično menja shodno promenama na tržištu. Nekada cena nafte raste, nekada opada. Zato dogovor sa Rusijom nije garancija da ćemo u svakom trenutku imati najnižu cenu", ukazao je on.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
2
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
4
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
1
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
1
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
34
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Komentari 19
eraz
@Steva
Steva
dule
06.10.2024 • 22:23
Liman VI
06.10.2024 • 20:42
Moskva i Peking nas još uvek nikada nisu izlagali restrikcijama i sankcijama. Za Zapad dobro znamo.
Nije tačno,u bolnici u Novom SAdu usred zime u januaru mesecu 2010-2011 nije radilo grejanje zbog gasa pa su delili po dva ćebeta da se pcijenti nebi smrzvali.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar