Politika "biča i medenjaka": Može li Moskva da uceni Beograd gasom?
Politika štapa i šargarepe često se dovodi u vezu sa stavom Zapadnih zemalja i EU prema Srbiji, dok se, u vladajućem političkom narativu odnosi sa Rusijom i Kinom definišu kao "bratski i prijateljski"
Foto: Pixabay
Međutim, ako Rusija prema Srbiji ne provodi politiku štapa i šargarepe, možda to radi kroz politiku "biča i medenjaka", kako se u ruskom jeziku zapravo naziva takva politika.
Američki socijalni psiholog Daglas Mekgregor verovao je da metoda štapa i šargarepe, ili u ruskom slučaju biča i medenjaka, dobro funkcioniše samo u slučaju kada neka osoba (ili u ovom slučaju država) nema zadovoljene osnovne potrebe - bezbednost i hranu.
Kada su odnosi i Zapada i Istoka prema Srbiji u pitanju, jasno je da oba Mekgregorova uslova u slučaju naše zemlje nisu zadovoljena, te da će Srbija biti podložna takvoj politici uslovljavanja. Sa jedne, zapadne strane, to su činjenica da je EU glavni trgovinski partner Srbije, da najveći deo investicija dolazi upravo sa Zapada, da smo u okruženju NATO zemalja, od kojih neke imaju veoma bliske odnose sa Vašingtonom, na primer, da postoji niz nerešenih regionalnih pitanja na koja Zapad može da ima veliki uticaj... Dakle, od te strane nam umnogome zavise i bezbednost i hrana, piše NIN.
Sa druge, istočne strane, bezbednosno pitanje nije toliko izraženo, mada ne treba zanemariti moguće uticaje ruskih obaveštajnih službi na situaciju u regionu ili, ili to što je, na primer, avijacija Srbije zavisna od remonta letelica u Rusiji.
Međutim, "hrana" iz Mekgregorove definicije u ovom slučaju je - gas. Srbija iz Rusije uvozi oko 2,2 milijarde od tri milijarde kubika gasa koje troši, što su tri četvrtine. Na stolu je i obnova gasnog ugovora dve zemlje, koji ističe u martu sledeće godine, ali je ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa potpredsednikom srpske Vlade Aleksandrom Vulinom, rekao kako bi o njemu već sada trebalo razgovarati. Putin je uz to, pozivajući srpskog kolegu Aleksandra Vučića na samit BRIKS-a u Kazanju, rekao i da je robnotrgovinska razmena dve zemlje u padu.
Veliki pad ekonomskih odnosa
Taj pad je u ovoj godini zaista veliki. Tako je izvoz Srbije u Rusiju u prvih šest meseci ove godine iznosio tek 79,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz u prvoj polovini godine bio na nivou od 73,1 odsto prošlogodišnjeg, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. To pokazuje i udeo u ukupnom izvozu, odnosu uvozu. Dok je u prvoj polovini 2023. izvoz Srbije u Rusiju činio 4,1 odsto ukupnog izvoza naše zemlje, ove godine on je na 3,2 odsto. Razlika je još drastičnija kada je uvoz Srbije iz Rusije u pitanju. Prošle godine od januara do jula uvoz iz Ruske Federacije činio je 5,3 odsto ukupnog uvoza, a ove godine je tek na 3,7 odsto.
I dok se vrednost robnotrgovinske razmene dve zemlje menjala u određenim granicama kroz godine, u zavisnosti od cena energenata, određenih investicija i slično, o tome da u ekonomskim odnosima dve zemlje "škripi" najbolje svedoči pozicija Rusije među zemljama u koje Srbija izvozi i iz kojih uvozi. Tako je u 2018. i 2019. godini Rusija bila na petom mestu zemalja u koje Srbija izvozi, 2020. je bila šesta, 2021. i 2022. sedma, a 2023. osma. U prvoj polovini 2024. nalazi se tek na desetom mestu.
Kada je uvoz u pitanju, situacija je slična. Ruska Federacija je u 2018. i 2019. bila na petom mestu zemalja iz kojih Srbija uvozi, 2020. na šestom, 2021. i 2022. na sedmom (i pored drastičnog skoka vrednosti uvoza iz te zemlje zbog cene gasa 2022.), a 2023. na osmom, dok je u prvoj polovini ove godine na šestom mestu.
Istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta kaže za NIN da rat u Ukrajini nije značajno uticao na trgovinske odnose Srbije i Rusije s obzirom da oni duže vreme stagniraju odnosno da postoji neki predvidljivi okvir u kom se kreće robna razmena između nas i Rusije.
"Svakako najbitnije polje saradnje jeste energetika i uvoz gasa iz Rusije. Od početka rata Zapad je zauzeo jasan stav i odlučio da prekine svoju zavisnost od Rusije, o čemu svedoče brojni paketi sankcija. Srbija nije uvela ove sankcije, ali jeste otpočela proces diversifikacije, i to veoma uspešno", kaže Rašeta.
Srbija je povukla više poteza kada je u pitanju smanjenje energetske zavisnosti od Rusije, a Rašeta kaže da kada čujemo da zapadni lideri i diplomate govore o približavanju Srbije Zapadu među razlozima navode upravo značajne napore Srbije da diversifikuje svoj gasni portfolio.
"Prethodne godine je u rad pušten konektor sa Bugarskom koji će da snadbeva Srbiju sa 400 miliona kubnih metara gasa (maksimalan protok će biti oko 1,8 milijardi) iz Azerbejdžana i terminala u grčkoj luci Aleksandrupoli, dok je pre samo mesec dana ministarka Đedović potpisala memorandum o saradnji i izgradnji gasnog konektora sa Rumunijom, koji ce Srbiji omogućiti da uvozi gas koji stiže iz pravca Kaspijskog mora, Turske i Grčke", podseća Rašeta.
Na ovaj način smanjuje se uticaj Rusije u regionu, a Srbija nastavlja da se povezuje sa EU kada je u pitanju energetska infrastruktura, objašnjava Rašeta.
"Srbiji ugovor sa Rusijom ističe 2025 god, i u interesu je Beograda da što više umanji zavisnost koja trenutno postoji, tako da mislim da će Srbija ući sa jačom pozicijom u ove pregovore od Rusije i ne bih rekao da Moskva ima dobru ucenjivačku poziciju kada je u pitanju gas".
Foto: Beta/AP
Rašeta navodi da za to postoji više razloga.
"Prvo, Rusija je izgubila svoje najveće tržište, Gasprom je pretrpeo gubitke od više od 7 milijardi dolara prethodne godine, dok Kina namerno prolongira izgradnju gasovoda Moć Sibira 2, kako bi dodatno spustila cenu gasa, koja je i inače bila dosta niža od prosečne evropske (271 dolara prema 481 dolar za ovu godinu). Rusiji je neophodna zarada od prodaje gasa kako bi finansirali agresiju na Ukrajinu. Sa druge strane, ucenjivačka strategija Moskve prema Beogradu mahom leži u potpirivanju nacionalističke/rusofilne baza glasača vladajuće koalicije, tako što predstavlja Putina kao "većeg Srbina" od predsednika Vučića. Kada je u pitanju gas ne verujem da je ovo uspešna strategija jer Srbija može sa lakoćom da predstavi slabost Rusije kao "velikodušnost" kao što je učinila tokom sklapanja prethodnog ugovora kada smo izpregovarali nižu otkupnu cenu", objašnjava on za NIN.
Pročitaj još
Najbolja cena u Evropi nije uvek najbolja
Međutim, i pre diversifikacije, iako je postojao značajan ucenjivački potencijal preko gasa, on nije bio stoprocentan. Kako je u svom radu o odnosima dve zemlje objasnio ekonomista Ivan Nikolić, na primeru 2022. godine, kada smo sklopili gasni aranžman "pod najpovoljnijim uslovima u Evropi", oni se tako mogu posmatrati samo uslovno. Naime, cena gasa po tzv. naftnoj formuli, koju je Srbija plaćala po tom sporazumu jeste bila najniža u Evropi (za Nemačku je on bio na primer 51 odsto skuplji, za Litvaniju i Slovačku 3,2 puta skuplji).
Međutim, problem je u drugom delu aranžmana, koji se odnosi na sve ostale potrebne količine gasa, koje izlaze iz okvira sporazuma i morale su se plaćati prema atuelnoj ceni na slobodnom tržištu.
"Konkretno, u prvom tromesečju 2022. na ovaj način smo nabavili 487,9 hiljada tona, odnosno 38 odsto uvezenih količina gasa. Ruski gas iz tog kontigenta plaćen je po ceni koja je bila za 4,2 puta veća od onog koji je plaćen po naftnoj formuli", navodi Nikolić u svom radu i objašnjava da se time gubi status "najniže cene u Evropi".
"Cena gasa očigledno nije fiksirana, već se dinamično menja shodno promenama na tržištu. Nekada cena nafte raste, nekada opada. Zato dogovor sa Rusijom nije garancija da ćemo u svakom trenutku imati najnižu cenu", ukazao je on.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
9
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
1
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
2
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
2
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
7
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
0
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
18
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
28
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
56
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
36
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
1
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
Komentari 19
eraz
@Steva
Steva
dule
06.10.2024 • 22:23
Liman VI
06.10.2024 • 20:42
Moskva i Peking nas još uvek nikada nisu izlagali restrikcijama i sankcijama. Za Zapad dobro znamo.
Nije tačno,u bolnici u Novom SAdu usred zime u januaru mesecu 2010-2011 nije radilo grejanje zbog gasa pa su delili po dva ćebeta da se pcijenti nebi smrzvali.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar