Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom
Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.
Foto: Pixabay
Evropska ekonomija pokazala je neverovatnu otpornost u poslednjim decenijama, zahvaljujući širenju prema istoku i snažnoj potražnji evropskih proizvoda u Aziji i SAD, piše Politico, prenosi Index.hr.
"Međutim, dok kineski procvat jenjava, a trgovinske napetosti s Vašingtonom narušavaju transatlantsku trgovinsku sliku, prosperitetna vremena su očigledno završena", navodi autor ovog teksta, Metju Karničing.
On smatra da je "jasno je da će se Tramp okomiti na Evropu".
"Osim uvođenja novih carina na sve, nadolazeći vođa slobodnog sveta sigurno će zahtevati da zemlje NATO izdvoje više novca za vlastitu odbranu ili će izgubiti američku zaštitu", ističe on.
"Evropa više nije na čelu napretka"
Karničing objašnjava da to znači da će se evropske prestonice koje se, kako kaže, već bore s obuzdavanjem rastućih deficita zbog sve manjih prihoda od poreza, suočiti s još većim finansijskim pritiscima.
"Što bi moglo da izazove dalje političke i društvene nemire. Recesije i trgovinski ratovi mogu doći i proći, ali za prosperitet kontinenta opasno je to što je EU postala 'pustinja inovacija'", dodao je Karničing.
On podseća na to da. iako Evropa ima bogatu istoriju zadivljujućih izuma, od automobila do telefona, radija, televizije i lekova, danas samo četiri od 50 vodećih svetskih tehnoloških kompanija dolazi iz Evrope.
"Živimo u razdoblju brzih tehnoloških promena, posebno podstaknutih napretkom u digitalnim inovacijama, a za razliku od prošlosti, Evropa više nije na čelu napretka", rekla je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard u novembru i upozorila na to da će toliko hvaljen evropski društveni model biti u opasnosti ako brzo ne promeni smer.
"Inače nećemo moći da generišemo bogatstvo koje će nam biti potrebno da zadovoljimo sve veće potrebe za potrošnjom kako bismo osigurali svoju sigurnost, da bismo se protiv klimatskih promena i zaštitili životnu sredinu", dodala je Lagard, piše Politico, prenosi Index.
Dodaje se da, ukoliko Tramp ostvari svoju pretnju nametanja carina do 20 odsto, evropska industrija bi pretrpela težak udarac. Sa više od 500 milijardi evra godišnjeg uvoza Amerika je daleko najvažnije odredište za evropsku robu. Čini se da je Evropa učinila malo da se pripremi za Trampov povratak.
"Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema"
"Neuspeh evropskih čelnika da izvuku pouke iz poslednjeg Trampovog mandata sada se vraća da bi nas progonio", kaže Klemens Fest, predsednik Ifo instituta, vodećeg ekonomskog tink tenka.
On navodi da Tramp možda nije loša vest za Evropsku uniju i da bi mogao da bude otvoren za trgovinske pregovore s Evropom, kako bi se potpuno izbegle nove carine.
Tramp je 2018. godine uveo namete na evropski čelik i aluminijum, koji su ostali na snazi. Američki predsednik Džozef Bajden pristao je suspenduje te carine do marta 2025. godine. Evropski bankari već upozoravaju da bi nove carine mogle ponovno da pokrenu inflaciju i da temeljno potkopaju globalnu trgovinu.
"Nažalost, Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema. Iako je EU fokusirana na Trampa, za njenu ekonomiju on nije pravi problem. Kad bi Evropa imala čvršće ekonomske temelje i bila konkurentnija SAD-u, Tramp ne bi imao puno uticaja", navodi se u tekstu.
"Evropljani ne rade dovoljno"
Stepen do kojeg je Evropa izgubila korak u odnosu na SAD u pogledu ekonomske konkurentnosti od prelaza dva veka je frapantan. Jaz u BDP-u po glavi stanovnika, na primer, dostigao je 30 odsto, uglavnom zbog nižeg rasta produktivnosti u EU.
"Jednostavno rečeno, Evropljani ne rade dovoljno. Prosečni nemački radnik radi 20 odstomanje sati od američkog kolege", upoređuje se u analizi.
Uzrok pada produktivnosti u Evropi je neuspeh korporativnog sektora u uvođenju inovacija. Primera radi, američke tehnološke firme troše dvostruko više nego evropske na istraživanje i razvoj. Dok su američke firme zabeležile skok produktivnosti od 40 odsto od 2005. godine, produktivnost u evropskoj tehnologiji je stagnirala.
Evropa ne samo da zaostaje nego zapravo uopšte ne učestvuje u utrci. Na samitu Evropske unije u Lisabonu 2000-te, čelnici su odlučili da evropska ekonomija najkonkurentnijom na svetu. Ključ takozvane 'Lisabonske strategije' bio je odlučan skok u ulaganju u visoko obrazovanje, istraživanje i inovacije.
Četvrt veka kasnije Evropa ne samo da nije uspela da postigne cilj već je znatno zaostala i za SAD-om i za Kinom.
"Kolaps nemačke auto-industrije"
Evropski univerziteti su prirodno mesto za pokretanje inovacija i istraživanja, ali i tamo je kontinuitet propao, navodi se u tekstu. Među najboljim svetskim univerzitetima prema rezultatima Times Higher Education-a, samo jedna institucija iz EU je rangirana među 30 najboljih, a to je Tehnički univerzitet u Minhenu, na 30. mestu.
"Ovde Nemačka ulazi u igru. Polovina evropskih ulaganja u istraživanje dolazi iz Nemačke. A većina ovih investicija je u automobilskom sektoru", kaže pisac ove analize za Politiko.
S obzirom na veličinu sektora (godišnji prihod nemačke automobilske industrije je skoro pola triliona evra), to nije mesto gde možete dobiti najviše za svoj novac. To je zato što se inovacije u automobilskom sektoru, kao što je poboljšanje efikasnosti goriva motora, povećavaju, objašnjava on.
"Drugim rečima, kompanije bukvalno 'ponovo izmišljaju točak umesto potpuno novih proizvoda', kao što su iPhone ili Instagram, koji bi stvorili potpuno novo tržište", kaže Karničing, piše Politico.
Ako ništa drugo, dodao je on, Evropa je bila prilično dosledna. Najveći korporativni investitori u istraživanje i razvoj u EU u 2003. godine bili su Mercedes, Folksvagen i Simens, nemački inženjerski gigant. U 2022. to su bili Mercedes, Folksvagen i Boš, u sektoru proizvodnje auto delova.
Iako na Evropu otpada više od 40 odsto globalne potrošnje na istraživanje i razvoj u automobilskom sektoru, nemački proizvođači su nekako uspeli da zaostanu sa električnim vozilima.
"Ovaj neuspeh je u srcu nemačkih ekonomskih nevolja, o čemu svedoči nedavna najava VV-a da će zatvoriti neke fabrike u Nemačkoj po prvi put u istoriji. Automobilski sektor, koji zapošljava oko 800.000 radnika u Nemačkoj, decenijama je bio žila kucavica njene privrede, doprinoseći rastu više nego bilo koji drugi sektor", objašnjava on.
Pročitaj još
"Moglo bi biti prekasno pre nego što se Evropljani probude"
Karničing upozorava na to da Evropljane čeka grubo buđenje jer se i ekonomski pokazatelji pogoršavaju. Zemlje poput Francuske, koja se suočava sa budžetskim deficitom od šest procenata ove godine i sedam procenata 2025-te, što je više nego duplo više od granice dozvoljene u evrozoni, imaće poteškoća da održe velikodušnu državu blagostanja, prenosi Index.
Pariz trenutno troši više od 30 odsto svog BDP-a na socijalna davanja, među najvišim stopama u svetu. Ni mnoge druge zemlje EU ne zaostaju.
"Ako se evropska ekonomska sreća uskoro ne preokrene, ove zemlje će se suočiti sa nekim teškim odlukama – baš kao što je to učinila Grčka 2010. godine kako im troškovi zaduživanja rastu. Verovatni rezultat svega toga je radikalizacija politike, kakvu je Grčka doživela tokom svoje dužničke krize, pošto populisti krajnje desnice i levice iskorištavaju priliku da napadnu establišment", piše on.
Ova radikalizacija je već u toku u nizu zemalja, a najviše zabrinjava u Francuskoj. Uspeh političke margine još više zabrinjava kada se uzme u obzir da najgore ekonomske nevolje verovatno tek predstoje.
"Problem je u tome što, dok se Evropljani probude za svoju novu realnost, možda će biti prekasno da se bilo šta uradi po tom pitanju", zaključuje se u autorskom tekstu Metjua Karničinga za Politiko.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene voća i povrća ponovo ljute građane: Trešnje i do 1.500 dinara
15.05.2026.•
14
Početak maja kupcima donosi negodovanje: trešnje su 1.500 dinara za kilogram, dok borovnice dostižu cenu od 2.200 dinara po kilogramu.
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
3
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
BITmarkets lansira P2P platformu koja korisnicima omogućava direktno kripto trgovanje uz konkurentne troškove
15.05.2026.•
0
BITmarkets je objavio pokretanje svoje peer-to-peer (P2P) funkcije trgovanja, koja korisnicima omogućava da direktno međusobno kupuju i prodaju USDT, bez posredovanja tradicionalnih bankarskih institucija.
Đedović Handanović: Srbija će ponudu za NIS dati do kraja dana, očekujemo odgovor MOL-a u ponedeljak
15.05.2026.•
7
Srbija će svoju ponudu za NIS dati MOL-u do kraja dana, a mađarska kompanija treba da se izjasni do ponedeljka, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
40
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
3
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
9
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
44
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
6
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
47
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
3
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
17
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
3
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Komentari 9
Zebra
Sa druge strane Americka vojna industrija cveta! Posle Ukrajine će gurnuti Poljsku u rat!
Ako obratite pažnju, jako malo predsednika država misli svojom glavom i misli na svoju državu! Većina priča po agendi!
Куп је битан
mns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar