Kako je Evropa izgubila korak za SAD i Kinom
Sa povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i evropska ekonomija je u sve većem problemu, a temelj na kojem počiva prosperitet regiona u opasnosti je da se raspadne, piše Politiko.
Foto: Pixabay
Evropska ekonomija pokazala je neverovatnu otpornost u poslednjim decenijama, zahvaljujući širenju prema istoku i snažnoj potražnji evropskih proizvoda u Aziji i SAD, piše Politico, prenosi Index.hr.
"Međutim, dok kineski procvat jenjava, a trgovinske napetosti s Vašingtonom narušavaju transatlantsku trgovinsku sliku, prosperitetna vremena su očigledno završena", navodi autor ovog teksta, Metju Karničing.
On smatra da je "jasno je da će se Tramp okomiti na Evropu".
"Osim uvođenja novih carina na sve, nadolazeći vođa slobodnog sveta sigurno će zahtevati da zemlje NATO izdvoje više novca za vlastitu odbranu ili će izgubiti američku zaštitu", ističe on.
"Evropa više nije na čelu napretka"
Karničing objašnjava da to znači da će se evropske prestonice koje se, kako kaže, već bore s obuzdavanjem rastućih deficita zbog sve manjih prihoda od poreza, suočiti s još većim finansijskim pritiscima.
"Što bi moglo da izazove dalje političke i društvene nemire. Recesije i trgovinski ratovi mogu doći i proći, ali za prosperitet kontinenta opasno je to što je EU postala 'pustinja inovacija'", dodao je Karničing.
On podseća na to da. iako Evropa ima bogatu istoriju zadivljujućih izuma, od automobila do telefona, radija, televizije i lekova, danas samo četiri od 50 vodećih svetskih tehnoloških kompanija dolazi iz Evrope.
"Živimo u razdoblju brzih tehnoloških promena, posebno podstaknutih napretkom u digitalnim inovacijama, a za razliku od prošlosti, Evropa više nije na čelu napretka", rekla je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard u novembru i upozorila na to da će toliko hvaljen evropski društveni model biti u opasnosti ako brzo ne promeni smer.
"Inače nećemo moći da generišemo bogatstvo koje će nam biti potrebno da zadovoljimo sve veće potrebe za potrošnjom kako bismo osigurali svoju sigurnost, da bismo se protiv klimatskih promena i zaštitili životnu sredinu", dodala je Lagard, piše Politico, prenosi Index.
Dodaje se da, ukoliko Tramp ostvari svoju pretnju nametanja carina do 20 odsto, evropska industrija bi pretrpela težak udarac. Sa više od 500 milijardi evra godišnjeg uvoza Amerika je daleko najvažnije odredište za evropsku robu. Čini se da je Evropa učinila malo da se pripremi za Trampov povratak.
"Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema"
"Neuspeh evropskih čelnika da izvuku pouke iz poslednjeg Trampovog mandata sada se vraća da bi nas progonio", kaže Klemens Fest, predsednik Ifo instituta, vodećeg ekonomskog tink tenka.
On navodi da Tramp možda nije loša vest za Evropsku uniju i da bi mogao da bude otvoren za trgovinske pregovore s Evropom, kako bi se potpuno izbegle nove carine.
Tramp je 2018. godine uveo namete na evropski čelik i aluminijum, koji su ostali na snazi. Američki predsednik Džozef Bajden pristao je suspenduje te carine do marta 2025. godine. Evropski bankari već upozoravaju da bi nove carine mogle ponovno da pokrenu inflaciju i da temeljno potkopaju globalnu trgovinu.
"Nažalost, Tramp je samo simptom mnogo dubljih problema. Iako je EU fokusirana na Trampa, za njenu ekonomiju on nije pravi problem. Kad bi Evropa imala čvršće ekonomske temelje i bila konkurentnija SAD-u, Tramp ne bi imao puno uticaja", navodi se u tekstu.
"Evropljani ne rade dovoljno"
Stepen do kojeg je Evropa izgubila korak u odnosu na SAD u pogledu ekonomske konkurentnosti od prelaza dva veka je frapantan. Jaz u BDP-u po glavi stanovnika, na primer, dostigao je 30 odsto, uglavnom zbog nižeg rasta produktivnosti u EU.
"Jednostavno rečeno, Evropljani ne rade dovoljno. Prosečni nemački radnik radi 20 odstomanje sati od američkog kolege", upoređuje se u analizi.
Uzrok pada produktivnosti u Evropi je neuspeh korporativnog sektora u uvođenju inovacija. Primera radi, američke tehnološke firme troše dvostruko više nego evropske na istraživanje i razvoj. Dok su američke firme zabeležile skok produktivnosti od 40 odsto od 2005. godine, produktivnost u evropskoj tehnologiji je stagnirala.
Evropa ne samo da zaostaje nego zapravo uopšte ne učestvuje u utrci. Na samitu Evropske unije u Lisabonu 2000-te, čelnici su odlučili da evropska ekonomija najkonkurentnijom na svetu. Ključ takozvane 'Lisabonske strategije' bio je odlučan skok u ulaganju u visoko obrazovanje, istraživanje i inovacije.
Četvrt veka kasnije Evropa ne samo da nije uspela da postigne cilj već je znatno zaostala i za SAD-om i za Kinom.
"Kolaps nemačke auto-industrije"
Evropski univerziteti su prirodno mesto za pokretanje inovacija i istraživanja, ali i tamo je kontinuitet propao, navodi se u tekstu. Među najboljim svetskim univerzitetima prema rezultatima Times Higher Education-a, samo jedna institucija iz EU je rangirana među 30 najboljih, a to je Tehnički univerzitet u Minhenu, na 30. mestu.
"Ovde Nemačka ulazi u igru. Polovina evropskih ulaganja u istraživanje dolazi iz Nemačke. A većina ovih investicija je u automobilskom sektoru", kaže pisac ove analize za Politiko.
S obzirom na veličinu sektora (godišnji prihod nemačke automobilske industrije je skoro pola triliona evra), to nije mesto gde možete dobiti najviše za svoj novac. To je zato što se inovacije u automobilskom sektoru, kao što je poboljšanje efikasnosti goriva motora, povećavaju, objašnjava on.
"Drugim rečima, kompanije bukvalno 'ponovo izmišljaju točak umesto potpuno novih proizvoda', kao što su iPhone ili Instagram, koji bi stvorili potpuno novo tržište", kaže Karničing, piše Politico.
Ako ništa drugo, dodao je on, Evropa je bila prilično dosledna. Najveći korporativni investitori u istraživanje i razvoj u EU u 2003. godine bili su Mercedes, Folksvagen i Simens, nemački inženjerski gigant. U 2022. to su bili Mercedes, Folksvagen i Boš, u sektoru proizvodnje auto delova.
Iako na Evropu otpada više od 40 odsto globalne potrošnje na istraživanje i razvoj u automobilskom sektoru, nemački proizvođači su nekako uspeli da zaostanu sa električnim vozilima.
"Ovaj neuspeh je u srcu nemačkih ekonomskih nevolja, o čemu svedoči nedavna najava VV-a da će zatvoriti neke fabrike u Nemačkoj po prvi put u istoriji. Automobilski sektor, koji zapošljava oko 800.000 radnika u Nemačkoj, decenijama je bio žila kucavica njene privrede, doprinoseći rastu više nego bilo koji drugi sektor", objašnjava on.
Pročitaj još
"Moglo bi biti prekasno pre nego što se Evropljani probude"
Karničing upozorava na to da Evropljane čeka grubo buđenje jer se i ekonomski pokazatelji pogoršavaju. Zemlje poput Francuske, koja se suočava sa budžetskim deficitom od šest procenata ove godine i sedam procenata 2025-te, što je više nego duplo više od granice dozvoljene u evrozoni, imaće poteškoća da održe velikodušnu državu blagostanja, prenosi Index.
Pariz trenutno troši više od 30 odsto svog BDP-a na socijalna davanja, među najvišim stopama u svetu. Ni mnoge druge zemlje EU ne zaostaju.
"Ako se evropska ekonomska sreća uskoro ne preokrene, ove zemlje će se suočiti sa nekim teškim odlukama – baš kao što je to učinila Grčka 2010. godine kako im troškovi zaduživanja rastu. Verovatni rezultat svega toga je radikalizacija politike, kakvu je Grčka doživela tokom svoje dužničke krize, pošto populisti krajnje desnice i levice iskorištavaju priliku da napadnu establišment", piše on.
Ova radikalizacija je već u toku u nizu zemalja, a najviše zabrinjava u Francuskoj. Uspeh političke margine još više zabrinjava kada se uzme u obzir da najgore ekonomske nevolje verovatno tek predstoje.
"Problem je u tome što, dok se Evropljani probude za svoju novu realnost, možda će biti prekasno da se bilo šta uradi po tom pitanju", zaključuje se u autorskom tekstu Metjua Karničinga za Politiko.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. godinu
30.06.2026.•
0
Poreska uprava Srbije utvrdila je rešenje za oporezivanje frilensera u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.
Jorgić: Ukoliko se ne produži licenca za NIS, sankcije su moguće već 2. jula
30.06.2026.•
2
Produženje licence Naftnoj industriji Srbije je i dalje neizvesno, a ukoliko do njega ne dođe, već od 2. jula bi NIS mogao biti pod sankcijama.
Stanje srpskog izvoza: Ništa bez komšija
30.06.2026.•
3
Oktobra prošle godine uvoz Srbije je u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećan za 2,8 odsto, izvoz za 4,85.
AI sistemi izneverili: Ford ponovo angažovao stotine iskusnih inženjera
30.06.2026.•
1
Američki proizvođač automobila Ford saopštio je da je ponovo angažovao više od 300 iskusnih inženjera i kontrolora kvaliteta nakon što AI sistemi nisu ispunili očekivanja u procesu kontrole proizvodnje, piše BBC.
Stelantis obustavio proizvodnju fijata 500 u Torinu zbog nestašice delova
30.06.2026.•
1
Automobilska kompanija Stelantis saopštila je da produžava letnju obustavu proizvodnje u fabrici Mirafiori u Torinu, u kojoj se pravi model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju delovima.
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
8
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
6
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
14
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
10
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
7
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
7
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Komentari 9
Zebra
Sa druge strane Americka vojna industrija cveta! Posle Ukrajine će gurnuti Poljsku u rat!
Ako obratite pažnju, jako malo predsednika država misli svojom glavom i misli na svoju državu! Većina priča po agendi!
Куп је битан
mns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar