Američke sankcije NIS-u: Treba li država da otkupi udeo u NIS-u i hoće li ga se Rusi odreći?
Državni zvaničnici poslednjih dana ubeđuju javnost da Srbija ima novca da otkupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije a finasijski stručnjaci tumače da li je to jasna namera ili spekulacija.
Foto: 021.rs
Struka, međutim, smatra da to nije moguće bez dodatnih zaduženja, a tu priču dodatno podgreva i planirana emisija dinarskih državnih obveznica u iznosu od preko milijardu evra.
Prošlo je gotovo mesec dana od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da su Sjedinjene Američke Države odlučile da uvedu saknkcije Naftnoj industriji Srbije.
Ipak, od tada do danas još nema zvanične potvrde od strane američkih zvaničnika. Za sada, usred priče o sankcijama NIS-u, u Srbiju dolazi zamenik državnog sekretara SAD, Ričard Verma.
Vučić je, pak, ovih dana nagovestio da veruje da će taj papir dobiti oko 15. januara, "možda u ponedeljak ili petak".
SAD bi uvele sankciju NIS-u, ukoliko do njih dođe, zato što se nalazi u većinskom vlasništvu ruskog kapitala, odnosno Gasproma.
Zbog toga se u ovih mesec dana u javnosti spekuliše o otkupu ruskog udela i potencijalnoj nacionalizaciji NIS-a, a ministar finansija Siniša Mali, kao i predsednik Vučić tvrde da Srbija za to ima spreman novac.
Međutim, Mali se ogradio uz reči da "ipak postoji problem oko strukture budžeta, ali da će se rešenje pronaći", piše Danas.
Ekonomista Dragovan Milićević tvrdi da Srbija ima para za to, ako se dodatno zaduži.
"To je valjda sada svima jasno“, naglašava on i dodaje da on to ovog puta odobrava.
"Za razliku od ostalih situacija, ja to podržavam, jer se radi o strateškoj firmi koja po prirodi donosi veliki profit, samim tim bi i rok povraćaja bio povoljan", objašnjava Milićević.
On, međutim, upozorava na to da se tada postavlja pitanje "kvaliteta menadžmenta".
"Ako se ponovi situacija sa NIS-om pre 15 godina, scenario je poznat", ukazuje sagovornik Danasa.
On smatra i da je to trenutno više stvar politike nego struke, kao i da postoji nekoliko nedoumica oko toga šta znači otkupiti većinski paket.
"Pitanje je da li Srbija hoće da ima većinski, dominantni ili stopostotni udeo. Po meni, oskudne su informacije da li bi oni istrajali na sankcijama kada bi Gasprom imao i jednu akciju", zaključuje Milićević.
Glavni broker "Momentum sekjuritiza" Nenad Gujaničić tvrdi da je čitava tematika oko NIS-a bazirana na spekulacijama, koje, kako je rekao, iznosi državni vrh.
"Jasno je da je cilj Zapada da smanji ruski uticaj na Balkanu, ali teško je poverovati da će to raditi na način da će sankcionisati čitavu jednu državu. Jer niti jedne sankcije prema NIS-u ne mogu sprečiti funkcionisanje kompanije, osim da se zabrani uvoz sirove nafte u našu zemlju, a to već nisu sankcije prema kompaniji već čitavoj zemlji", objašnjava on.
Ako ne bude ekstremnih sankcija, smatra Gujaničić, nema nijednog razloga da se ruska strana odrekne većinskog vlasništva u NIS-u.
On je mišljenja da emitovanje državnih obveznica nema veze sa pričom oko NIS-a.
"To je posledica činjenice da moramo da se zadužujemo da bismo finansirali budžetski deficit i isplatu dospelih obveznica", ukazuje naš sagovornik.
On takođe veruje da je dobro što država nije većinski vlasnik NIS-a.
"Već se na velikom broju primera pokazalo da ne postoji efikasno korporativno upravljanje državnih kompanija, odnosno poslovanje državnih kompanija isključivo je pod partijskom kontrolom što pre ili kasnije vodi do stvaranju gubitaka", podseća on.
NIS je, kako naglašava, bio u "očajnom stanju" pre nego što su ga preuzeli Rusi.
"Ako se izuzme netransparentan način prodaje, sve ostalo što se zbivalo sa tom kompanijom išlo je u korist građana. Da je kompanija ostala pod državnom kontrolom svedočili bismo scenariju EPS-a ili Telekoma, gde su kompanije dovedene na rub egzistencije zbog neadekvatnog upravljanja. NIS je trenutno jedna od boljih domaćih kompanija i to pre svega zahvaljujući većinskom vlasniku, a bio bi još bolji da je postojala valjana kontrola poslovanja od strane države koja ima skoro 30 odsto akcija", navodi Gujaničić.
Pročitaj još
NIS trenutno na berzi vredi oko milijardu evra, podseća on.
"Ipak, svi znaju da je to vrednovanje prilično nerealno, jer su prometi na domaćem tržištu više nego slabi. NIS kao kompanija se nalazi u prilično dobrom stanju, premda će ova poslovna godina biti značajno lošija nego prethodne dve", upozorava Gujaničić.
Ako bi većinski vlasnik zaista želeo da proda kompaniju na fer i transparentan način na međunarodnom tenderu, Gujaničić veruje da bi mogla da se postigne cena koja je čak dva ili tri puta veća od trenutne cene na berzi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Glavna pravnica Goldman Saksa podnosi ostavku - dobijala poklone od Džefrija Epstina
13.02.2026.•
0
Glavna pravna službenica u bankarskoj instituciji Goldman Saks Keti Rumler podnela je ostavku, nakon što je otkriveno da je od seksualnog prestupnika Džefrija Epstina dobijala poklone.
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
10
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
37
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
33
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
4
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
4
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
9
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
3
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
19
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
29
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
63
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
36
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Komentari 28
Tozo
Navu
Hm...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar